Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
даха Оног чега нема, примедбо мог праха, Што приста на себе, али наде пун, Због које је сваки свршетак непотпун, Одсевом циља непрозирност смири, Увреду глине сунцу, сјај рашири.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
жетвена, и она Све стубове кутње, младе кô кап росе, И дичне и светле кô краљеви с трона, Гледа међу класјем са одсевом косе.