Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶¹ Бановић Страхиња, на пример, само „једанпут бритком сабљом мане, / бритком сабљом и десницом руком, / пак двадесет одсијече глава“. Коњ Милоша Војиновића „по три копља упријеко скаче, / по четири небу у висине, / унапредак ни броја се не зна..
Матавуљ, Симо - УСКОК
— рече кнез Мргуду, који стави овнујско плеће пред њега. — А да коме ћу? Лани си ми добро погодио све! Кнез одсијече с плећа већи дио меса, па га стави у опћу здјелу, па стаде најлак откидати ситне залогаје и стаде питати домаћина: —
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њег учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг.
страховита са двије уши, па јуриш на њег учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг.
имаш шта и виђети: аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро.
главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре.
Но најмлађи брат буде јуначка срца, не бŷди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро.
јуначка срца, не бŷди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро. Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем.
Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра; онда он рече: — Е сад хајте по један редом да вас ја овамо спустим.
Једанпут син овога чоека узме сјекиру, те змији, која се била као удомаћила и није се од њега ни бојала, пред рупом одсијече реп; а змија се расрди те њега уједе и зада му смрт, па утече у своју рупу и престане више излазити на сунце.
Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац да одсијече мало, а кад види на сирцу иже, он одсијече повелику кришку, па запише опет онако иже, као што је и било.
Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац да одсијече мало, а кад види на сирцу иже, он одсијече повелику кришку, па запише опет онако иже, као што је и било.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Слово „иже“, али сирца ниже. — Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) „иже“ (и), да би познао ако ђак одсијече мало. Кад калуђер изиђе из собе, ђак узме сирац да одсијече мало, а кад види на сирцу иже, он одсијече повелику
Кад калуђер изиђе из собе, ђак узме сирац да одсијече мало, а кад види на сирцу иже, он одсијече повелику кришку, па запише опет онако „иже“ као што је и било.
Кад калуђер изиђе из собе, ђак узме сирац да одсијече мало, а кад види на сирцу иже, он одсијече повелику кришку, па запише опет онако „иже“ као што је и било.
Једанпут син овога човјека узме сјекиру, те змији, која се била као удомаћила и није се од њега ни бојала, пред рупом одсијече реч; а змија се расрди те њега уједе и зада му смрт, па утече у своју рупу и престане више излазити на сунце.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њег учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг.
страховита са двије уши, па јуриш на њег учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг.
аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро.
главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре.
Но најмлађи брат буде јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро.
јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро. Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем.
Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра, онда он рече: „Е сад хајте по један редом да вас ја овамо спуштим.
војник да овај бјега, натури се за њим те овђе те онђе да га посијече, док га стигне па не погоди по врату, већ му одсијече сабљом темењачу | и угледа му се мозак. Кад ово види други војник а он повиче: „О јој!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њега учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг.
страховита са двије уши, па јуриш на њега учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг.
Аждаха са двије главе, па јуриш да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро.
главе, па јуриш да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре.
Но најмлађи брат буде јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро.
јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро. Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем.
Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра. Онда он рече: — Е сад хајте по један редом да вас ја овамо спуштим.
Слуга не буди лијен, но црносапчину иза паса па аждаху клеп: одједном јој одсијече главу. Он узе главу, а трупина се свали у језеро. Сјутрадан кренуше отален и дођоше у онај град гдје су наумили.
Једанпут син овога чоека узме сјекиру, те змији, која се била као удомаћила и није се од њега ни бојала, пред рупом одсијече реп; а змија се расрди те њега уједе и зада му смрт, па утече у своју рупу и престане више излазити на сунце.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А у боју он је био онај „добар јунак“ „што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава“. Какав замах и откос!
Пусти копље Милош Војиновић, те прикова бијело Латинче, прикова га за леђанска врата, пак му русу одсијече главу, кулашу је баци у зобницу; па увати његова дората, одведе га цару честитоме: „Ето, царе, заточника главе!
га лако ударио, из бојна га седла избацио; пак потеже копље убојито, прибоде га у зелену траву, пак му све три одсијече главе, кулашу их баци у зобницу.
ЈУНАКА „Који оно добар јунак бјеше што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава?“ „Оно јесте Бановић Страхиња.
“ Ал' се Турчин останути неће, већ увати леви скут доламе; Марко трже ноже од појаса, те и лева одсијече скута: „Иди, бедо, да те бог убије!
се и два и три пута, сав се чардак из темеља тресе; па потеже сабљу зарђалу, ману сабљом здесна налијево, те он Мини одсијече главу, па повика из грла бијела: „Сад навал'те, моја аргатијо! Нема вама Мине од Костура!
Паде Марку на ум топузина, пак заљуља покрај себе њоме, стиж' Арапа међу плећи живе; Арап паде, а Марко допаде, одсијече од Арапа главу, и увати танку бедевију.
“ Па он Муси одсијече главу и баци је Шарцу у зобницу, однесе је бијелу Стамболу. Кад је баци пред цара честитог, цар је од стрâ на ноге
окупи Мурата везира: побјегоше по пољу делије, као врапци од копца по трњу; стиже Марко Мурата везира и русу му одсијече главу, а од младих дванаест делија он начини двадест и четири...
Тад се врати војвода Пријезда, па за собом затвори капију, па потрже сабљу навалију, ждралу коњу одсијече главу: „Јао ждрале, моје добро драго! Та нека те турски цар не јаше!
стиже га болани Дојчине, па потеже копље убојито, прикова га Солуну за врата; па повади сабљу аламанку, те Арапу одсијече главу, па на сабљи главу дохитио, Арапове очи извадио; очи зави у танка јаглука, баци главу у зелену траву.
“ Он изиђе пред свога дуђана; ману сабљом болани Дојчине, налбантину одсијече главу, па на сабљи главу дохитио, извадио очи налбантину; очи зави у јаглука танка, главу баци на