Употреба речи огољело у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А тебе сад нападају да си у пљачку кренуо, ето ти врага. — Кренуо, брате ...Огољело се, обосило. Што није појела сиротиња, то душман отео и похаро. Ово ја за своју душу, оном сто првом руком.

Ћипико, Иво - Пауци

Обједовао је у крчми на путу. Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море. У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности