Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Спаљени леже Ђурђеви ступови, сведоци негда божје љубави, а сад сведоци божија гњева, у гаришту им грех се огрева. Ал' осим греха живе душе нема, неколико само костију бели' што су их по гару ветрови разнели, по пучини црној просуте
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
соба је тако хладна, пећ као лед. Баба, што ме је примила, већ три дана како нема огрева... Госпођица у школи каже да је данас празник матера и деце — Материце...
Сироче: Обувам се... Господин: Устај, па брзо кући! Озепшћеш... Марш кући па за пећ! Сироче: Нема огрева... Господин: Хм... (Одлази) Госпођа у црнини: (Застане у пролазу.) А чија си ти?... Сироче: Сирота сам...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мислила је: шума ј’ свача Кâ и јарко сунце што је, Па накупи мало грања За огрева деце своје. На путу је шумар срете: „Ти си крала, пуста жено!“ И књижицу своју вади И бележи име њено.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ти си мене распевала, Што је твоје, теби ево. И досад сам волô сунце, Што ме истом сад огрева; Волело ми срце славља, Кога сад тек разумева.