Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
КОПИЛУША И оном који кроз мрачне облаке, севајући, распирује олују, и оном који се, гоњен том олујом, покисао, у земуницу склања, - јача од клешта, слађа од кошнице, од роја пчела
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А на пољу грозна оморина и мрачно, на олују натуштено небо мучило се над фронтом. У менажи, под хладњаком од осушеног грана, раскопчани и зајапурени, препирали су
Африка
Изиђосмо на кров: лимунаде и лед. Док смо разговарали, небо се стаде облачити и неколико далеких муња објавише олују. Први пуцањ грома био је тако изненадан, сув и акустичан, да нас је уистину тргао.
Било је занимљиво гледати једну тако бучну олују над непомичним морем. Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у
Црњански, Милош - Сеобе 2
Неће они, Срби, дакле, узалуд се одселити у Росију. Довешће они Русе, на коњу, као олују, у Сервију! Вишњевски је Павлу саветовао да иде у пехоту, у Кијеву, јер је Колегија јача од Костјурина, а тим путем,
Него су личили на олују, и поплаву. Као што јесењи ветрови носе, кад духну, свело лишће, са дрвећа и грана, дуж пута, па подижу, високо, оно,
И пастув и кобила били су се узнемирили и коњушари су једва успевали да их утишају. Пастув је пошао на препоне, као у олују, прешао све, али кад га јахач натера на препону, коју су звали „зид“, скрену, а кад га јахач поче ударати у слабину,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
На његовој поетичној лири нема много жица. Он зна за љубав-страст, источњачки заносан »дерт« и болни »севдах«, љубав-олују, љубав-страдање, љубав-фаталност, »божанску болест« коју су стари описивали, која сажиже и уништава.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Плачи, траво, запевај, славују, Злато моје земљица покрива! Мили Боже, подигни олују, Сред ме срца громом удри жива! Рака њега крије сад и тама, Шта ћу овде ја на свету сама! (1844, 14. окт.
О да те тако ја не љубља жарко, Још би гледô твоје сунце јарко, Слушô грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој реци и твоме извиру — Мог живота вир је на увиру!
боље било, Још би здраво ја имао крило, Још би дуже весело трајао, Сунца твога злаћана гледао Слушâ грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твоме цвећу и твоме извору — Мог живота вир је на увору.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
За обед седам Тучу и Олују. Тренутак снолик: гледам се из гроба, а гозба тече - сјаје света оба. Уз трмке трајем, молитвен у брују.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Може се бити против нас, али против наших садржаја, и интенсија, узалуд. Свет никако не жели да чује ужасну олују над нашим главама. Тамо се тресу, не политичка ситуација, нити књижевне догме, него и сам живот.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
болују); Склопи се ноћ, и здесна и слева; Загрми; искључе струју; А жаба, крај потока, не знаш да л зева Или гута олују. ОЛУЈА Између облака отворен шестар Опцрта круг, и непогоду Објави трави.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
је храбро све ветрове луде, Трпео жегу, громове и туче, Да увек миран, сутра к’о и јуче, Дочекује сунце ил’ олују злу. Он се никад није крет’о са свог места, Веран својој груди и рођеном тлу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О, да те тако ја не љубљах жарко, Још бих глед'о твоје сунце јарко, Слуш'о грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој речи, и твојем извиру Мог живота вир је на увиру! О, песме моје, јадна сирочади!
Ћипико, Иво - Приповетке
Нико јој не одговори; сви се, слушајући олују, забавише својим мислима; само онај свештеник у по гласа моли свој „официј”.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале.
несрећан човек не може бити песник ја примам на себе осуду пропевале гомиле: ко не уме да слуша песму слушаће олују али: хоће ли слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој СМЕЛИ ЦВЕТ АГОН Док су обале у
Петровић, Растко - АФРИКА
Изиђосмо на кров: лимунаде и лед. Док смо разговарали, небо се стаде облачити и неколико далеких муња објавише олују. Први пуцањ грома био је тако изненадан, сув и акустичан, да нас је уистину тргао.
Било је занимљиво гледати једну тако бучну олују над непомичним морем. Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И вратићу се чист, у свет пун гада И вратићу се без греха и јада. О, буди црква и Бог мог спасења. XXИИ По олују ти ноћас поздрав шаљем. Слушај како ми шум раскошно свира И сањив сутон са облака спира И пахуљице нагле расејава...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Облаци праве блистав му шатор И глас му хуји кроз олују, Поклонимо се Творцу Богу. Славимо Вечнога, Бога Израиља, Славимо Вечни Израиљ, Израиљ.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ту цео текст басме!). У оба случаја к. је употребљена против мртвачких демона (јер они доводе град и олују, такође и болести, упор.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
на меку маховину испод једне старе јове, са које је, лепршајући се, опадало лишће, тихо и грациозно, као да не осећа олују рата. Пред мојим затвореним очима пролетао је цео мој живот, као какав филм, одмотаван огромном брзином.