Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
се год расрдиш, — одговори му учитељ — немој ништа ни учинити ни заповедити док не очиташ греческо азбуки од алфа до омега.” „Ал' док ја то очитам, проћи ће ме гњев”, вели му цесар. „То ја и хоћу”, одговори учитељ.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ЉУДЕ КОЈИ ЈАСНО ВИДЕ Царе Душане, за људе на раскршћу између алфа и омега, између Запада и Оријента, којима се чини и у Византу да нешто труне, и у Млецима да нешто цвета; за оне којима и
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
диже, исправи се дуг, у чело упре прстом десничним, а шувачним у голе кукове, заори глас кô подземаљски гром: „Алфа и Омега!
беше лубањи му вид (у продужењу с плећним костима) кô мало алфа, а под шуваком савијаху се бледи кукови кô велико омега. „Разумеш? објаснићу ти стихом у књизи! Отвори књигу!” Ја је отворим.
Ал' ништа зато, хвала, госте мој, навеки хвала! Рекô си ми дост'. — Алфа и омега! О мудра смрти, о самртничка, жива мудрости!
Алфа је глава, алфа то је ум, почетак свега, душин неимар, што y њој зида будућности сјај; а омега, јест, омега је кук, срамота, трбух, лакомост и блуд, зидара умног вечни рушитруд — то омега је свему, свему крај.
Алфа је глава, алфа то је ум, почетак свега, душин неимар, што y њој зида будућности сјај; а омега, јест, омега је кук, срамота, трбух, лакомост и блуд, зидара умног вечни рушитруд — то омега је свему, свему крај.
зида будућности сјај; а омега, јест, омега је кук, срамота, трбух, лакомост и блуд, зидара умног вечни рушитруд — то омега је свему, свему крај. НА ПАРАСТОСУ ЈЕЛЕНЕ БОЗДИНЕ рођ. Белановића А где смо ми?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зло је мени чаврљало кад ме мраком котрљало: Не јадикуј, прашко снега, ја сам алфа и омега. ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН: ПОНОЋНИ ОСВИТ „ПУТАШАСТВИЈА“ І Греје ми руку пламен с купине, ужарен рубин путешествија.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
диже, исправи се дуг, У чело упре прстом десничним, А шувачним у голе кукове; Заори глас к'о подземаљски гром: „Алфа и Омега!
беше лубањи му вид (У продужењу с плећним костима) К'о мало алфа, а под шуваком Савијаху се бледи кукови К'о велико омега. „Разумеш?... Објаснићу ти стихом у књизи! Отвори књигу!“ Ја је отворим.
Ал' ништа зато! Хвала, госте мој, Навеки хвала! Рек'о си ми дост'. Алфа и омега! О мудра смрти! о самртничка Жива мудрости!
Алфа је глава, - алфа, то је ум, Почетак свега, душин неимар, Што у њој зида будућности сјај; А омега - јест, омега је кук, Срамота, трбух, лакомост, и блуд, Зидара умног вечни рушитруд То омега је свему, свему крај. Л.
Алфа је глава, - алфа, то је ум, Почетак свега, душин неимар, Што у њој зида будућности сјај; А омега - јест, омега је кук, Срамота, трбух, лакомост, и блуд, Зидара умног вечни рушитруд То омега је свему, свему крај. Л.
зида будућности сјај; А омега - јест, омега је кук, Срамота, трбух, лакомост, и блуд, Зидара умног вечни рушитруд То омега је свему, свему крај. Л.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Не знам. Знам само да је то одувијек била алфа и омега мог живота. Кад год је овако лијеп и ведар дан, он као да ме узме за руку и поведе на изворе мог дјетињства.
— Имате сасвим право, оче. Није ред тако неозбиљно говорити о нечему што је за дуги низ миленија људима било алфа и омега у њиховом мучном пентрању, у њиховом црвљем копрцању под хладним бешћутним сводом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад свршимо гимназију, тек онда ћемо радити. Ма где били, ма шта студирали, заједно ћемо касати... Спира Омега (професор грчког језика) лепо рече неки дан: (Бранко говори малко кроз нос): „Станите, забога, Каленићу!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
видевши себе мушким чедом одарену, отиде месном свештенику, који је за своју доброту оглашен био, и од алфа до омега открије му сву повест, што је пацов у рукопису изгризао, питајући га за совет шта ће у овом стању радити.
) — назив првог слова грчке азбуке (алфабета); од алфа до омега »од почетка до краја« АПЛИЦИРАТИ (нем. апплізіерен, из лат.) — применити АПОСТРОФИРАЊЕ (из грч.
пролаз ваздуха, за ветрење ОКРЕТАЉКА — део ветроказа на коме стоји певац ОЛАДИТИ — (иронично) побећи, утећи, умаћи ОМЕГА — назив последњег слова грчке азбуке (алфабета, види алфа) ОПЕЧАЛИТИ — растужити, ожалостити, онерасположити
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
У томе, иза њега, страга Нетко му сасма врло, Кан' да за ухом, викну: Ја сам алфа и омега! Обазре се он натраг да види Што је, и тко ли је тај, Што му тако подвикну, Ал' чудно чудо виђе: Стајаше седам златних