Јакшић, Ђура - ПРОЗА
тесан, па га залуду раскопчава, чини му се угушиће га, усне су му суве, дах гори, он мисли да неће зоре дочекати... Онамо, опет, у лугу ниже Николине куће, иза једнога грма, згурио се Ђоша. Шта чека он?...
Учитељ погледа и, климнувши главом, тврђаше да јесте. — Али је прекинут... И други крај му није за онај онамо дирек привезан... — Пази, учитељу!... Ако могу ја онај конопац добити или изварати, зашто сам и пошао...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
да је само за ови живот создат као и остала животиња; а иначе би се здраво замислио кад би му пало на ум да ћеду га онамо питати шта је овде чинио.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Не могу рећи да се половина вратила овамо, колико је онамо прешло. Ја не останем дуго у Ашањи, јер мој отац заповеди те одем у Купиново неком Игњату Сабову, старцу од 70 година.
Тек ми излазимо из чамца, а дотрча пет молдовански̓ момака на коњима онамо на обалу, вичу и питају: „Где су ови људи чија је ова кољаска, нека пређу да и̓ видимо”.
Ја спремим једно 100 момака, јербо он каже да онамо има војске, али топа нема. И Божа Грујевић са мном пође. И како он у свом журналу пише, да смо из Бранковине за у
Ја ћу писати Јакову и Милану нека каже боговађским калуђерима, нека вам што за дочек приправе, пак идите онамо”. — Ја одма одем у Вољавчу, кажем господарево одобреније, и сви се обрадују.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Утом се отворише врата и уђе газда Рака. Онако осорљиво, као што му је већ обичај, назва бога, па хајд' онамо ка кметову столу. И не упита се с њим, него одмах поче: — Ама, Стеване, јеси ли ти кмет овде?
Нов, отесан дирек, стрчи из трњака — па се миче, нагиње се ђа овамо, ђа онамо! Сима стаде и ућута. Гледа да му се није што учинило. Аја! Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос?
пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав. Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.
једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло. Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...
— Па би ли ти служио код мене, Срејо? — упита Милун окренув се онамо Сретену. — Ама како сад да ти рекенем, газда-Милуне — одговори Среја чешући се иза врата...
Але некако му се често дешавало, те учини ма каку лудорију, и то га смете те не добије ни унапређење ни премештај онамо где жели. А он жели, особито у последње време, да какогод дође у варош.
Кад би наврх Голога брда, стаде мало и погледа онамо у Овчину. Види се кућа Живанова, зграде око куће, гај, па горе рудина. Учини му се као да неко чељаде изиђе из куће...
Даће ми ваљда. Ви идите кући, па зовните људе да се договоримо шта ћемо. То Пурко рече, па окрете неком путањом онамо кући Живановој. Чича Мирко и Ћебо одоше у Зарожје...
Таман се они тако договорише, док зовну неко озго с Голог брда: — О, Пурко! — Ко то зове? — упита Пурко и погледа онамо. — Живан, богами! — рече Срдан. — А ено и неких људи с њим! — додаде Страхиња. — О, Пурко!
— зовну Живан још јаче озго. — Ој, море, ој! — одазва се Пурко. — Изиђиде, мало 'вамо, изиђи! Пурко изиђе онамо до вратница. Сви се ућуташе да чују шта ће бити. — Што зовеш, море, што? — викну Пурко Живану. — Море, врати ми дете.
— упита чича озго. — Дођите, браћо, слободно! — довикну му Пурко што игда може. Чича Средоје махну руком онамо за брдо. Мало постоја, а помоли се одовуд Живан и с њим десетак људи. Сви се упутише у Зарожје.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо... Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема.
Иван обори главу. Видело се на њему како се бори сам са собом. Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина.
На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла. Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави. Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда.
— одговара неко. — Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!... Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. И тако је ишло. Јаук и запевка проламаху небеса.
Чупић викну: — Пали!... Осу грмљавина као из неба. Редови се турски проломише... Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... Пушке се опет напунише...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце: — Овдје! Доктор приђе, обрташе га, јадника, и овамо и онамо. Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита: — Боли ли те? Осјећаш ли штогод?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
те несреће, још је то срећа била што се све догодило тако близу села да се фрау Габриела могла бар пешке тихо вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ту се сад о трговини почеше надметати. Љуба је једнако својим речима онамо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.
У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде. Љуба дâ оправити кола и арњеве, па иде у С. Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић. Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу.
Он је био непријатељ Чекмеџијићев. Редић се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи стоје, па Чекмеџијићу следеће писмо напише: Љубезни господар Чекмеџијић! Хитам да вам одговор дам.
Има дућан, велику трафику и кућу. — Та ово девојче је баш њена слушкиња! Ако изволите, може вас онамо одвести. Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи. — Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.
Ако изволите, може вас онамо одвести. Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи. — Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.
— Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња. — Хвала; ми сад одма' не можемо, ал' смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љуба.
Коју стару љубав? — Последњу — са фрајла-Јулком. Љуба је опет на путу, али сам. Чика-Гавра неће онамо да иде; каже, шта ће да иде кад види саме шепртљарије. Љуба сам дође фрајла-Јулки.
тражити богату девојку. Љуба све то одриче, каже да је он давно намеран био онамо доћи, но трговина га задржавала, а ишао је у Д. да купује зоб.
— Можете. — Па ’ајд’мо — изволите. — О, молићу, идите ви сами. Како би’ ја онамо сад могла ићи? — А зашто не? — Зато јер би се застидети могла. — Како се ја застидети нећу?
богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада. Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром. — Дакле, хајд’мо, чика-Гавро! — Хајд’мо! — Али рад сам да нико не зна куда идемо.
— Та шта ћемо ми матори овде? Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро? — Та и боље је за вас ликер него клавир. Хајдете! — Баш добро, — дода тихо чика—Гавра.
— А зашто? — Знате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим ждрепцима онамо, а не на старим! Сви се смеју. — А, дакле, ви младиће тражите?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
онај високи торањ посрну па се са свим клатнима, звонима, кубетом и крстом сручи у прашини на супротну страну онамо где се налазила капела. Христић онда појури тамо.
Официри штаба кад ово видеше скаменише се, па онда забринуто подигоше догледе онамо на вис, по коме су, хитри као веверице, претрчавали високи и танки горштаци Тада командант одреда скиде доглед с
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај исти човек их посматра, бира, па их и мења, као да се догађају неком другом човеку. А он корача и даље, онамо, куд га жеље вуку. Тада је већ било сасвим свануло.
Гарсули је на целом том путу викао, а по свом обичају, скарадно. Крајина им је сад затворена, каже, нити онамо, нити овамо, више не могу. Водали су опанке Турчину, док им је Турчин, на матери, и жени, спавао, па шта сад оће?
Теодосије - ЖИТИЈА
одмах погледавши на светог младића, и као с великим гневом стаде га грдити, говорећи: — Зар те није игуман послао онамо, а Ти својевољно чиниш твоје ствари? Ово говорећи скочи на њега, као да ће га ударити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Само нек испадне добро. — Ја сам познат код истог грофа, па сутра ћу отићи ја са Кречаром онамо, а ти ћеш донде остати овде. — А зашто то? — Е, да ти кажем зашто. Ти немаш правог трговачког изгледа, преширок си.
Како је Пера научен био на ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде. Он одлази у ту биртију и већину времена онде пробавља.
— То би увреда била за старога Полачека; држаће да ви позив презирете. Кад сте били овде на балу, нема разлога и онамо да не одете, и то са мном. Господар Софра преломио се; бар ће изближе познати кућу Полачекову. Готов је.
Нешто друго предомисли. Писаће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана. Писмо је овако гласило: „Љубазна Лујзо! Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и
Сви јој по вољи чине. Шамика једнако онамо одлази, теши је, занима је. Тако годину дана траје. Јуца све слабија. Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му
Црњански, Милош - Сеобе 1
освећеном водицом и молећи га да се тамо не жени, као што то други чине, да се тамо не истиче, да и њу после позове онамо, да тамо не погине.
Земља и његова стока, болест дечија, плач, све је било узалуд. Морао је сваки час да иде онамо куда није хтео. Тако је било и кад се селио са читавом кућом.
Ни тамо, ни онамо више не води његов пут, него на сасвим другу страну, по туђој вољи. Са оном страшном раном што му се протезала од
Са батином у руци јахао је онамо, где би међу војницима настао метеж и одступање. Пошав најпосле и он, прошао је кроз варош поносит, без и једног
и густи врбаци, иза којих је било, сад, сиво, мутно, кишно небо, зјапили су пред њиховим очима, кад би се загледали онамо куд војска и Исакович одоше.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
98, бр. 492) — Тешко изађе добро дете од неваљалих родитеља. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 417) — Де ритала коза, онамо ће и јаре (какви су родитељи у рђавом смислу, онаква ће бити и деца). (Костић, П., ГЕМ, 1930, с.
Матавуљ, Симо - УСКОК
за племенитог осуђеника, а да несрећни млади човјек једнако снује како би умакао; тврдило се да њекакви великаши, „онамо из Тудешке“, прерушени долазе у Боку да га ослободе!
Изван Боке, пучина бјеше силно узрујана, те се водени брегови ломљаху о хриди Оштрога Рта, на ушћу. Онамо зацијело не бјеше броду приступишта!
— Ја мним не би ни једна пошла за њега! — дода њеко. — Е, да! — прихвати Милица. — Ти то кажеш! А онамо све се грабе око њега. Али је он изабрао! Је ли да си?
Од њих чусмо да је Наполеон ударио на Пруса и Руса. Владика нам рече да ће се онамо и пресјећи чвор, да ово бјеху само чарке, да ће се послије онога мегдана знати на коме је царство!
И без тога бјех наумио поћи горе тога дана. — Лијепо, ваистину! — прихвати старац. — А мни ли он остати онамо, што ли? — Како га је год воља, стрико!
— Биће тако! — А пошто све припада најстаријем брату, чим би ти живио да остаде онамо? — пита Крцун. — Давао би ми брат годишње хиљаду, хиљаду и пет стотина, двије хиљаде фиорина, како би одредио суд.
не мари за цркву, да је по наговору свога писара Долћија наумио продати Црну Гору Французима, и ко ти га зна што још! Онамо приме то за готово, те све владике руске саставе једно грдно писмо против нашега владике, и то писмо пошаљу по
Кад цар разабра како су се Црногорци расрдили, нареди своме конзулу у дубровнику да их утиша. Конзул дође, те овамо, онамо, забашури ствар и још тобоже измири владику са Ивелићем и Вучетићем, али, тајно од владике, несрећног писара смакоше!
— Ене! — учини војник Цеклињанин. — Што? Зар си зебао у нас? — Јесам. Намјерих се једном онамо, баш зими, пред вече у једној од првијех кућа. Примише ме. Сједох крај огња с још десетином домашњих. Ками бјеше огањ!
— За приповјест је колико један Цуца може појести! То сам још као дијете слушао! Мој стриц ишао је једном онамо да суди. Причаше: „Одох онамо да кметујем. И частише ме.
То сам још као дијете слушао! Мој стриц ишао је једном онамо да суди. Причаше: „Одох онамо да кметујем. И частише ме. Прву вече заклаше њеку црклотину — а и чим ће да се утови стока у оном кршу?
— Чувах стоку у страни више нашега села, па заспах. Кад се пробудих, а оно стока отишла на њихово поље. Потекох онамо и опазих Илију Драгова под дубом, гдје сједи.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Прва бежи од причања, избегава фабулу; друга је брбљива, и верује у вредност непосредног увида и тумачења. Онамо је опис стегнут, овамо се не зазире од лепе опширности.
у лукавог, али површног посматрача ствари и појава, у причалицу, или у спутаног, брижљивог работника без крила. Онамо, у лирској прози која има детињство као узор и меру, све је отменост, смерност, недореченост мудрост; овамо, плиткости
Најјачи је, или бар најзанимљивији, онамо где из њега проговара истинско дете, заљубљено у улице, школске учионице, родитеље.
као и у уређивању радијских и телевизијских емисија, показивао изразиту склоност ка истраживању и превратништву. Онамо, патријархално топал и конзервативан; овамо, крчилац нових путева.
и у своју главу, ослободити се стидљивих обзира и стега, веровати у чудо не очекујући од других да га потврде, ићи онамо куд уобразиља хоће и не сумњати у пут, то значи учврстити веру у изузетни смисао свог присуства међу бићима и стварима.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Видите, одавде топови бију овамо, а одавде онамо, и тако даље. Сад можете мислити како су Маџари страдали. У овом шанцу имали су Србљи сакривене топове и из њи су
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, вјеруј... — вели сељак и гледа га и мери. А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, напослетку изиђе и дозна се из разговора да су и неки рођаци! — Е, па, рођаче, баш ми је мило.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
не дирај, веће ајде доли, Не кидај га, тако т' бога, брате, Друго цвеће тамо цвати за те, Ајд' ти тамо, а ја ћу онамо Де без цвећа трава расте само, Без дрвета, без икаква жбуна — Два, три крока — ето мене туна.
А онамо видим децу малу, Малу децу, ал' од ови већу, Сва весела па збијају шалу, Па у нишан дуге пушке мећу, Нишан бију, ни
“ Јао, Бранко, деде краке пружи, Па што брже унапредак стружи! Стругнем јадан онамо Пегазу, Ал' се збуним, те промашим стазу, Па ударим кроз камење неко, Бог поможе, већ мисли утеко, Уједанпут зину
“ Зачуо се кроза мрак тај густи, А ја пипни, па онамо крочи, Па протари, па избуљи очи, Па посрни, па пипни опета, Бечи очи, ао тамо клета!
Загрлили с', оборили главе, Па сузице роне украј Саве. Кад и згледа, онамо поита, Па и вако млађане запита: Што плачете, што цвилите млади, Каки су вас задесили јади?
“ Но док тако ми ту говорамо, Уједанпут страшна бука амо, Ја ти брже онамо одшета, Кад ал' брате, два-три магарета, Пуна штифла и пуна штифлета, И шешира бечки и фракова, Панталона и крути
дино коњи вриште, Пушчана зрна наоколо пиште, Ди оштри мачи пламенито звече, Мој отац напред силно врага сече — Онамо ићи таки њему оћу, Слободе врага бити му помоћу.
Ал' уз Дунаво један плови чамац, На среди седи један момак самац, Па гледа тужно онамо назада, Окле га ево изагнаше млада.
“ Наш Стојан зачу, онамо с' окрену, Но што се стресну, кога тамо зглену? — „Та откуд ти ту, да ли из мртвила, Да л' моја т' пушка лоше
Ту му нађем брата најмлађега Де огледа коњица својега. Одма јунак онамо поита, Па га брзо овако запита: „Каж' за брата, ти момче крилато, Да л' узима Силићево злато?
Ох мој Боже, косовска покоља, Де помози коме ти је воља! Ол' Турчину оли, Силан, Вељку, А ја идем онамо Недељку. Ох Недељко чини Турком муку, Већ погуби ...
“ И ми одма учинисмо тако, Сакуписмо слабо и нејако, Спремисмо се у камен и гору И стигосмо онамо пред зору. Ал' кад украј неки провалија, Ал' се отуд оруже засија, Још загрми један из лужине: „Амо робље, амо,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Главно је да ти свом ђеду гријеш леђа. КОЊСКА ИКОНА Несигурна умјетничка срећа, држ овамо—држ онамо, набаци једног дана сликара брадоњу и у села под планином Грмечом.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
! — повиче једна старија жена и поче је пецкати: — То ли ти свако вече, кад се враћаш с њиве кући, пролазиш онамо, а? — Ама, тето! — промуца сирото девојче и погледа је погледом пуним молбе. „— — — Зашто ми срце цепаш?
Само она, као мени у инат, није се дала да је видим. Шалим се ја с њима, јер знам да ми мати није ту. Она је онамо, иза винограда, при ватри, где заједно с комшиницама из суседних винограда пију кафу и нуде се ракијом.
У трему, пред кућом, истоварен самар, до њега аша, узенгија; онамо опет узда бачена чак код бунара. Иза куће башта велика.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један синџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око врата обавили, и тако је тврдо оковат био да се није могао никако мицати.
Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него аждаја, па дочека царева сина те га
Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо а то не био зец него аждаја, па га дочека те прождере.
Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу. А царев син не хтеде ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи: — „Кад
га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг: зато, синко, кажем ти, не дај
Али још треба удесити управо у подне да је човек онамо, јер у то доба царица свагда спава и ништа не зна за себе. Онда треба радити што се може брже, па бежи!
И тако изиђу опет под једну гору. Онда орао рече: — Ја сам треба да идем онамо да видим како је. Па се дигне у облаке и надлети се над онај град и све види како је онамо, па се опет врати у
Па се дигне у облаке и надлети се над онај град и све види како је онамо, па се опет врати у галију, па им рече да им се ваља сутра рано кренути, како ће моћи до подне приспети у град.
на биљегу и сви просиоци нареде се на коњима а она између њих без коња него на својим ногама, па им онда рече: Ја сам онамо поставила златну јабуку, који најприје до ње дође и узме је, ја ћу бити његова, а ако ја прва к њој дођем и узмем је
Тада му старац рече: — Ја ћу ти казати ђе ћеш све ово наћи. Хајде онамо ђе се ја бацим овом балотом гвозденом, онђе ћеш све три ствари наћи, него знади: кад узидеш онамо, стануће вика и
Хајде онамо ђе се ја бацим овом балотом гвозденом, онђе ћеш све три ствари наћи, него знади: кад узидеш онамо, стануће вика и граја около тебе велика од хиљаду људи, а никога нећеш виђети, и нико те неће ни прстом такнути, а
Он му захвали и трчке отиде онамо, кад насред пута види брата окамењена, те почне плакати и љубити га, а у толико зачу ону хуку и вриску од хиљаду
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА: Е боже, брацо, па зашто не би којипут и дете пољуљали? Ми сироте по вас дан кланцамо, час овамо, час онамо, ето, спадо с ногу. 7. ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПОСАВА: Стрина, плаче вам дете. МАГА: Ето сад ћу. (Лепосава одлази.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Са титле се скруни титлић у замишљен Житомислић. ПРИЗРЕН, ГЊИЛАНЕ ...да виђу Призрен! Никола І Петровић Његош: Онамо, 'намо Зец из грма, с пања лане. Фијук метка: мук - Гњилане. С роговима у плетиву оре ђаво Крвну њиву.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Излазим из чамца, идем лагано уз обалу, у томе правцу. Мислим: Како не потрче сви онамо! Сви прозори нису затворени, а људи, до којих допире тај глас, не могу да се не пробуде.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање. Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.
Јадна моја деца... оставила сам их онако. Не знам сад ни где су. И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И таласи су је носили, витлали и бацали овамо, онамо; али лађица, као неким чудом, издржа све непогоде, док је, после дуга лутања, море не избаци на камениту, пусту обалу
Онда му се у сну јави анђео и рече му да више не оклева него нека одмах пође онамо куда га зове глас народа. Старац се покори вољи Божјој, с тугом се растане од своје пустиње и дође у Рим за епископа.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али сваки поче одмах да преза од жбуња, почесмо да се осврћемо око себе и да очас управљамо пушчану цев онамо, откуд се чује какав сумњив звук, или се види гушћи заклон.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова. Те ’оће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” А онамо непоткупљиви, строги Хаџија, Прогонитељ ошљара, хуља и бадаваџија. Није базен у коме, него у којем, Тодор подсећа.
ниских облака, Препловио је мора, велике океане, И отишао у неке боље дане Лево од Касиопеје, источно од Мореје, Онамо где сунце обдан и обноћ греје.
Наизменично парним и непарним, Пазећи да се не преварим. Седмом, па трећом, па онда петом, Овамо прстима, онамо петом. Све бринући којом ћу и када ћу: Боже, страшну ми даде задаћу! Стотину ногу!
КРОЗ ПРОЗОР УЧИОНИЦЕ Предвече, у учионици, пламичак шибице који Плану, у једној клупи, да се истом удвоји Онамо, над улицом: соба цела Одсликана, ко да је из себе излетела, И стала, у празнини, ни на чем и ни у чем; Видех
Кад помислим, дах ми се и сад пресеца! Шта сам могла? Вратих се у Чајниче, Мајци, и онамо сам три месеца Због тебе плакала, издајниче! Доста је било вратоломија! Целог си живота хватô окуке!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
цик! опет, издушит не даше; и кликује човјек као пријед. Оно није без некакве муке! Уграбисмо пушке, потрчасмо. Кад онамо, имаш што виђети: Мујо Алић, турски кавазбаша, одвео нам Ружу Касанову и утекâ с братом најмлађијем.
МРТВО ДОБА НОЋИ, СВЕ СПАВА. НЕКО ЗБОРИ КРОЗА САН. ДИГНИ СЕ КНЕЗ ЈАНКО И КНЕЗ РОГАН ДА ВИДЕ КО ЈЕ, КАД ОНАМО АЛ' ВУК МАНДУШИЋ ГОВОРИ КАО НА ЈАВИ. КНЕЗ РОГАН Који су ти јади, Мандушићу, те се сву ноћ с неким разговараш?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Била је то велика, тешка и јака као град. Више је сигурно коштала него сама кућа, коју она поче кроз капију да назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта.
Имам нешто са њиме! — и не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему. Софка уђе онамо, у своје сопче. Али тамо не мога да остане. Не знајући зашто, поче дрхтати.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сад јасније чуше звеку оружја, покличе, швапске команде, зачињене сапраментирањем. Онамо опет испод бедема, граја се дигла, коњи вриште — ларма као да се сви ђаволи жене. „Брже, брже!
“ повикаше Црногорци, гађајући из малијех пушака. „Ха за Му’амеда и за вјеру турску!“ викнуше Турци гађајући онамо гдје је димило иза бусија. Марко први искочи на друм, с јатаганом у руци.
Кад се пробудих, али стока отишла пут Бајичке границе. Ја онамо и налазим Илију Драгова под некијем дубом ђе сједи. Назвах му: помага Бог, а он мени грдно: А што не чуваш овце,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— А видиш ли старца? — Назирем. — Ђе ти је син? — Отишао у Зворник да се закадија. — Па шта ради сад онамо? — Тимари коње код Али-бега. — Ђе си био? — Нигдје. — Шта си чинио? — Ништа. — Јеси ли се оженио?
некакав Турчин, па кад су у мору били, овако га запитао капетан од брода, а Турчин су све пет прста каже: „Ено онамо!“, а капетан није знао којему ће прсту вјеровати.
Петроније, не чекајући да му игуман каже зашто ће ићи иза Браиће, узме пушку на раме па управо у Браиће; и проведавши онамо читав дан, врати се пред вече опет у манастир.
3 Питали Бошњака кад се вратио из Херцеговине: — Има ли онамо земље? — Један дан сам по сахата тражио ђе ћу побити колац да коња привежем.
У Старом Влаху чобани посте овај пост, да им вуци не би клали овце, јер су вуци хртови светога Саве. Онамо чак има и прича како је свети Сана једном у планини шиљао вукове у разне торове да вечерају.
ГАВАНОВО ЈЕЗЕРО Тако се у Лици зове Баллатон Сее — Блатно језеро (у Мађарској). Онамо се приповиједа да су мјесто два анђела, Христос и свети Петар дошли пред дворе Гаванове.
(А чим то изговори он дрмне, за појас руком, или оним дрвећем коју „кошницу“, која се одмах дигне, и иде онамо куд јој он каже, обично где у заклонак). Газда (опет пита...
Пође да тражи челе. Докле он врља онамо овамо, дотле онај код „кошница“, које стоје онако као и први пут и зује, седи и меси од блата колачиће, или чупка
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ дијете помисли у себи: Већ се сад нема куда, па рече: „Ајде де! почни ти.“ Онда ћосо почне којешта лагати, овамо, онамо, а кад се већ излаже и умори, онда му дијете рече: „Е мој ћосо!
“ Онда Турчин: „Држи ми море коња, држи ми коња.“ — Еро узме коња, а Турчин уз брдо за воденичаром, овамо, онамо по буквику. Кад га већ стигне и увати, а он: „Камо, курво!
Међедовић се поплаши да га | не прогута, те по устима овамо онамо док срећом нађе један крњав зуб, те се у њему устави и прићути.
У том се још на већу нашу несрећу смркне са свијем, и тако тумарајући овамо онамо, док један од нас срећом набаса на једну пећину и повиче: „„Овамоте браћо! Ево сухоте!
Ево сухоте!”” Онда ми један по један онамо, док сви уђемо и уведемо све тридесетеро коња, па коње растоваримо и наложимо ватру, те преноћимо као у кући.
” Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме
Док су се они тако вијали овамо онамо, царева кћи била изишла пред двор па их гледала, а голуб у један пут стрелимке девојци на руку, па јој се претвори
Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец, него аждаја, па дочека царева сина те
Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него аждаја, па га дочека те прождере.
Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу. А царев Син не хтедне ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи: „Кад
га световати и учити: „Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али којигод чобан тамо отиде, онај се више | не враћа натраг; за то, синко, кажем ти, не дај
Виљеви ће онамо доћи да пију воду, па ће 85 се опити и попадати, а дунђери | онда нека им све зубе изрежу па их носи на оно место где
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А у пост Христовог Рођења нека вам за јело и пиће буде исто као и у пост Светих апостола, како онамо указасмо. А по окончању, као што је указано, све службе у синаксару, ово двоје мењамо: не литургисати у све дане када
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Друго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупежа) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, неголи другоме коме овцу јаловицу, е увјерени да је месо од
„А како би било да отиђем онамо, да и’ све поизбудим? То би била прва корист што би јутрос могао учинити манастиру! — Баш да одем!
Опет остави суд, и заборави на стрица, па потече онамо. У тај мах удари киша. Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „Кујас! А ди си, мој кујас!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
дођеш ли на власт, дижи! Биће нешто и за сељачки свет. Брже од књажева, поче власт да се мења. Људи ни овамо, ни онамо. А негде се мора. Сад си горе, па си доле, данас јеси, а сутра те нико не пита.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ Садржај УВОДНА ПЕСМА 2 И 3 ПРВО ДОБА (После 1840) 6 ИИ ИЗ „ГОЈКА“ 7 ИИИ ОНАМО, 'НАМО...
Бр. Радичевић ИИИ ОНАМО, 'НАМО... Онамо, 'намо, за брда она, Говоре да је разорен двор Мојега дара; онамо, веле, Био је негда јуначки збор.
Бр. Радичевић ИИИ ОНАМО, 'НАМО... Онамо, 'намо, за брда она, Говоре да је разорен двор Мојега дара; онамо, веле, Био је негда јуначки збор. Онамо, 'намо!
Бр. Радичевић ИИИ ОНАМО, 'НАМО... Онамо, 'намо, за брда она, Говоре да је разорен двор Мојега дара; онамо, веле, Био је негда јуначки збор. Онамо, 'намо! да виђу Призрен! Та то је моје - дома ћу доћ'!
Онамо, 'намо, за брда она, Говоре да је разорен двор Мојега дара; онамо, веле, Био је негда јуначки збор. Онамо, 'намо! да виђу Призрен! Та то је моје - дома ћу доћ'! Старина мила тамо ме зове, Ту морам једном оружан поћ'.
да виђу Призрен! Та то је моје - дома ћу доћ'! Старина мила тамо ме зове, Ту морам једном оружан поћ'. Онамо, 'намо - са развалина Дворова царских врагу ћу рећ': „С огњишта милог бјежи ми, куго, Зајам ти морам враћати већ!
“ Онамо, 'намо, за брда она, Казују да је зелени гај Под ким се дижу дечани свети; Молитва у њих присваја рај. Онамо, 'намо!
“ Онамо, 'намо, за брда она, Казују да је зелени гај Под ким се дижу дечани свети; Молитва у њих присваја рај. Онамо, 'намо! за брда она, Гдје небо плави савија свод, На српска поља, на поља бојна, Онамо, браћо, спремајмо ход!
Онамо, 'намо! за брда она, Гдје небо плави савија свод, На српска поља, на поља бојна, Онамо, браћо, спремајмо ход! Онамо, 'намо, за брда она, Погажен коњ'ма кликује Југ: „У помоћ, дјецо! у помоћ, синци!
Онамо, 'намо! за брда она, Гдје небо плави савија свод, На српска поља, на поља бојна, Онамо, браћо, спремајмо ход! Онамо, 'намо, за брда она, Погажен коњ'ма кликује Југ: „У помоћ, дјецо! у помоћ, синци! Светит' ме старца свет ви је дуг!
у помоћ, синци! Светит' ме старца свет ви је дуг!“ Онамо, 'намо! - сабљи за стара Негова ребра да тупим рез По турским ребрим': да б'једној раји Њом истом с руку рас јецам вез.
- сабљи за стара Негова ребра да тупим рез По турским ребрим': да б'једној раји Њом истом с руку рас јецам вез. Онамо, 'намо, за брда она, Милошев, кажу, пребива гроб!... Онамо!... Покој добићу души Кад Србин више не буде роб.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тужна срца пођох у оближњу Космајску улицу и, преко рушевина зграда које су препречиле улаз у њу, једва доспех онамо. Ту се зауставих пред рушевинама једне омање старе зграде.
се интересовао за културу Антике и њену науку морао је упознати та два филозофа, а ја сам имао још прилику да стигнем онамо где се некад налазиле њихове школе, Академија и Ликејон. Године 1934.
Кад бих се о томе осведочио упутио бих се пред њега самог. Да бих онамо доспео, ваљало је, као у случају Питагоре, уживети се у његово доба и његову околину.
Сви погледаше онамо, а Питагора настави: „Ту звезду можете лако пронаћи на небу помоћу јата Кола, које је сваке ведре ноћи јасно видљиво
Сада ћемо сачекати излазак Сунца“. Питагора седе. Над источним хоризонтом указаше се први знаци зоре. Он се загледа онамо као да нешто ишчекује; и његови ученици упреше свој поглед онамо. Из мора се уздиже још једна јасна звезда.
Он се загледа онамо као да нешто ишчекује; и његови ученици упреше свој поглед онамо. Из мора се уздиже још једна јасна звезда. „Погледајте онамо!“ рече Питагора.
Из мора се уздиже још једна јасна звезда. „Погледајте онамо!“ рече Питагора. „Она звезда која се сад баш појавила над површином мора, то је Сириус, најсветлија звезда спољне
Благодарећи тим својим родбинским везама, путоваше он у својој младости онамо, оде и у Египат и Месопотомију и упозна се онде са учењем Египћана и Халдејаца.
Та сфера је, као што сам већ растумачио, најсавршенији геометриски облик“. Он показа руком на море. „Погледајте онамо! Од оне лађе која је малочас испловила на дебело море виде се само горњи делови њених једара.
„Тада сам увидео шта бих све могао да научим и сазнам, кад бих и ја пошао онамо где је Талес своја знања прикупио, знања која су нама, Грцима, била дотле непозната; одлучих да пођем у Египат.
Не беше ми тешко да и ја стигнем онамо, да научим египатски језик и да пропутујем цео Египат“. „О, срећни човече!“, узвикну Глаукос, који чучаше поред ногу
Онде се више не виђаше лађа која је отпловила ка југоистоку, но његове мисли однесоше га онамо. „На путу сазнања корачао сам, драга децо, докле год сам могао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Иза тамнозелене Косе, онамо где је упала крвава кугла, безбројни млазеви црвених ждрака заруменише небо. И наједанпут, хиљаде прозора и стаклених
Имао сам онамо племенитог и умног родитеља душе на кога сам се, у оној идеалној сродности срца, наслањао, и са којим сам продужио да
Наслонио сам се на јаблан, трава ми до колена. Парк је пут тица. Тамо, у углу парка, била је љуљашка, онамо витло, памтим добро. Деда је у томе уживао. Недељом, ројеви деце, као шарени лептири, напуне његову велику авлију.
тако наједанпут и сад бих, Боже, исто онако плакала, али онако... А онамо, и онамо, видиш ли свуда тамо... онамо, снегови, злато, зраци, онај сјај, видиш ли, Боже, видиш ли? ...
тако наједанпут и сад бих, Боже, исто онако плакала, али онако... А онамо, и онамо, видиш ли свуда тамо... онамо, снегови, злато, зраци, онај сјај, видиш ли, Боже, видиш ли? ...
тако наједанпут и сад бих, Боже, исто онако плакала, али онако... А онамо, и онамо, видиш ли свуда тамо... онамо, снегови, злато, зраци, онај сјај, видиш ли, Боже, видиш ли? ...
Неисказано узрујан ја се обратих овамо, ја рекох: „Вања, да ли случајно познајете даму која пролази ено онамо?“ Ја не знам какав сам тада изгледао.
А на станици је све врило од светине, која никако у миру не може да се скраси, него непрестано час овамо час онамо, често и без сваке нужде, путује којегде, само код куће да не седи.
Тамо су покисла бурад од пива, онамо рију свиње, свуд раскаљано. Ми смо у главној улици, али позади ње прави је сељачки друм, излокан, грозан.
са којима он никакве особите ни интимније везе није имао, па ковчег, пошто су га залемили, спустише помоћу конопаца онамо где му је било намењено да остане само привремено.
Пошто сам сео за једну катедру у заседању, кријући сам прочитавао свој говор. Чиновници су се мували овамо и онамо док сам се ја љутио и срицао: „...Тужба је неоснована и недовољна. По § § 15. 16. трговачког закона...
Памти Шабац — а и не памтио — сва она одсуства, и кад год се Икета, калфом гвожђарским, онамо о празницима намањивао, али још боље кад је војником шестога батаљона краља Карола И-ог, у коме је две године равно
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. — Предај се! Не гини! — викну жандарм с коња. Ђурица потрча још брже.
— Што, зар... — Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. — Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?...
А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање. Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не
и ја њој праштам... Не послушах те, па ето... Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу. Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а цареви га кћи стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме
Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма, а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него аждаја, па дочека царева сина те га
Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него аждаја, па га дочека те прождере.
Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу. А царев син не хтедне ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи: „Кад
га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг; зато, синко, кажем ти, не дај
Ту се збирају нечастивници и самовиле. — Море, није то истина, — рекли су му сељани. — Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе лепше од свију нас. Сељак послуша село.
имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један сиинџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око врата обавили, и тако је тврдо оковат био да се није могао никако мицати.
— Како каква је? — упита је он опет, а она му одговори: — Да ко гођ онамо пође, остане мутав и удуречен, па сам се била препала да нијеси почем онамо пошао.
он опет, а она му одговори: — Да ко гођ онамо пође, остане мутав и удуречен, па сам се била препала да нијеси почем онамо пошао. Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође.
Виљеви ће онамо доћи да пију воду, па ће се опити и попадати, а дунђери онда нека им све зубе изрежу, па их носи на оно место где цар
а дунђери им исеку зубе и донесу на оно место где ће се град зидати; он увече метне у торбу струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако за седам дана буде град готов.
јој падне на ум што јој је крава рекла: ако кад буде у невољи, да иде на њезин гроб и да ће наћи помоћ, па отрчи одмах онамо; али кад тамо, шта да види!
Ћипико, Иво - Приповетке
Цвета се, у познатој јој вароши, лакше снашла него онамо преко мора. Сувим је лако, мада је до њене куће, преко брда, још читав дан хода. .
— пожури к њима Спасоје и испод ока, збуњен, погледа на дјевојку. Па се с обојицом рукује и здрави и пита како је онамо, преко мора. Уто га неко од муштерија зовне. Сједните, — понуди их, — ето мене одмах!
Чека га већ дуго, а нема га. Стрепи, јер онамо далеко, преко мора, у недогледном простору, гомилају се облаци; натискују се, као да из морских дубина долазе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
на опажање сразмера: прво капија, „велика, тешка и јака као град”, а одатле, „кроз капију”, она кућу тек „назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта”.
129 Доживљај протезања простора - од места где се лик налази, па све до „онамо”, „у крају”, и то „преко оноликог дугачког простора” - овде је дат у готово чистоме виду.
Ни тамо, ни онамо више не води његов пут, него на сасвим другу страну, по туђој вољи. Са оном страшном раном што му се протезала од
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Из Пећскога Подгора, из Пазарске Нахије. из Пештери и Штавице, из Колашина, Рогозна, па чак Косова и Доњега Ибра. Онамо где је црква, по тремовима се начичкале подгорске девојке и младе. Њихов је ово дан.
Надао се он да Турска и није у Цариграду. Њега је притискао Енглез и сваки ђаво из Европе и опоганио, а Турска је онамо преко мора. Тамо ће се некако скрасити. Пошао и затражио да га настане око Ески-шехера.
Само да га видиш како се населио и изгра– дио!.. Зачудих се овој новости и нагнах коња онамо куда ми пратилац показа. Велики четвороугаоник ситногорице беше прорешетан, готово на силу, онижим честоколом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
! Оне главе, на оним моткама онамо, пре пô сата су мислиле; она крвава срца мало час су куцала и осећала свом снагом здравих и крепких људи.
Код прве ватре упитам војнике: видеше ли да овуда прође једно дете. — Ено га онамо код оне друге ватре где се греје.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Врше свој посао савесно, јер иначе биће кажњени... Дисциплина, параграфи, преки суд, смртна казна... Овамо, онамо, приклоне главу и „лежу на руду“. Они пуцају, да не буду убијени. Они сањаре о својој кући и чезну за животом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О веј, ветре сладак! И, вејући, натраг Одлети презнатно У Стиг, поље златно: Нек' барјак твој само Трепери онамо. Нека на Морави Довека борави, Као жубор класа, Звиждитељ твог гласа, И росом окива Злато њених њива.
” Из тога би излазило да је култ Стражилова у Карловцима почео баш некако у доба Бранкова доласка онамо. — У вези са Суботићевим песмама уопште већ је Седмица 1858, 279б, писала: „Многе његове песме усвојио је народ и пева
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ не у Италију... господару, не! И проклет богдô, проклет сваки тај! Ко би онамо ишô — презирућ Рођеног брата сузу, уздисај; Да на олтару лажи млетачке Слободе српске оклоп разбије...
БОШКО: Прогнао га је невјерник! РАДОШ: Па Радош зар не би смио онамо ист куђе му синови иду? БОГДАН: Зар би он ишао у Турке? РАДОШ: Би л’ ишô, децо! Та ишао је!...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И Младен је тако и радио. Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу. Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде,
Ћипико, Иво - Пауци
Иво посматра Маријино лице. У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено. Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихог и нагањање млађарије.
— говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине... Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к'о оцто... Ево ти, на, окуси! И он откиде чевуљак и даде га дјевојци.
— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... — К'о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. Спопала га силна туга.
А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.
И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. — Свиће! — помисли Иво.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чинило се да га је срамота што га затекох у тако недоличном стању. Рече да се упутио онамо по заповести епископа моравичког Евсавија. Упита ме и за нашег игумана Макарија. Одговорих да је игуман тешко болестан.
Наговара игумана да се отараси и њега и његових травуљина, и да га пошаље онамо одакле је и дошао. Нико више, из страха од заразе и из гађења, не долази овамо да се моли богу и да пали свеће.
својим ученицима: „Заиста, кажем вам, ако будете имали вере колико горушичино зрно те рекнете овом брду: „Пређи одавде онамо, прећи ће и ништа вам неће бити немогуће“.
Пошао је мирно онамо камо су му рекли, не питајући ништа, не правдајући се, одговарајући само кад је питан. Зашто би га онда убијали?
Упутио сам се онамо и видео да су кочеви од глоговог дрвета. Ако Никанор настави да влада овим манастиром, на три дана хода унаоколо неће
Ето, дакле. Нема ништа од моје будаласте наде да можемо, кад смо већ слободни, ићи онамо куда нас прва помисао наведе. Димитрије каже да МОРАМО одлучити куда даље.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ваља замислити четири осе, три простране и једну временску, управне једна на другу. Како год да их размешташ овамо-онамо, за четврту никад нема места; изгледа да се те осе играју, као деца, „мете“, а једна од њих увек касно стиже.
Кад стигнемо онамо, мораћемо, по нашем српском обичају, дете даривати, па ће зато бити добро да Вам кажем штогод о његовим родитељима и
“ - „И то је врло једноставно. Све што је тешко стреми ка тежишту света, и наша Земља морала би онамо да пада кад се не би онде већ налазила.
У тој се улици налази и циљ нашега путовања, славни александриски Музеум. Но, још је рано да пођемо онамо. Прошлу, ведру ноћ употребио је Ератостен, без сумње, за посматрање неба, па се сигурно још одмара.
Ту се прже слатке кесеге, витке кечиге, пече широки шаран, спрема свежи ајвар, и хлади смедеревско вино. Онамо ми ваља поћи!
Било ово тачно или не, сигурно је да је геометрија добила у Египту свој класични облик, и то онда када су онамо дошли јелински научници, позвани од Птолемејске династије у Александриски музеум.
у Рим да онде узме коначно сву власт у своје руке и прослави своје триумфе, он је позвао Клеопатру да и она дође онамо. И Клеопатра је дошла.
Овај лежи у дивном парку на високом брегу који се уздиже над Босфором. Онамо радо свраћам. Био сам гост и у прекрасном летњиковцу немачког посланства у Терапији.
У том облику дођосмо у ново сазидану библиотеку пергамонску. „На путу онамо, видесмо целу варош. Кроз главну капију стигосмо прво у њен доњи део, а одатле, поред огромне зграде гимназије,
Она изгледа као сребрнаст срп или мали Месец, стар два дана. Осветљени део њен гледа својом средином баш онамо где је Сунце зашло.
Тако би му било више места у каквом музеју него у мојем ваздушном стану, али онамо може да доспе и кад мене не буде више. Сада, по Вашој жељи, прислањам свој образ узањ.
Да покушамо као што смо и досада радили: да одемо онамо где су закони планетског кретања пронађени и објављени, па да онде мало привиримо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али шта би и куд би без мене, и моје куће, и Тодорове доброте... Овамо-онамо, најсигурнији је Шваба. Кажу у овом крају: солидан к'о Шваба. Е, баш се та швапска вера мени поткопала солидно.
него ћеш ићи онамо где малочас рече, и свршићеш школу за инжењере... Видим да господин Штаб, варошки инжењер, лепо зарађује, и лепо живи,
Каленићка је, идући послом овамо-онамо по кући, чула била нешто од оног разговора између оца и сина. За њу то није било ништа ново; њен муж је чешће дизао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А натраг не може од ови затварач. Ђе ће, сирото, него гурне напријед и викне: ух — и оде онамо ђе си га намијенио.“ — Е, вала, знаш, ти не можеш да живиш, а да не „прећераш“! — смеје се поручник Протић.
Од рода се саломила... Већ по Ускрсу почело се говорити о нашем скором покрету за Солун. Иако су људи знали да их онамо очекују нове борбе, радовали су се ипак, јер ће тамо бити ближе својој домовини.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ходи, И пођи са мном преко родних страна, По лијепијем мјестима ме води, Гдје шуме чежње мојих давних дана. Онамо има ружа завичајних, Што нису свеле од студена иња, И врела живих и путања сјајних, Гдје душа љута још руди и тиња.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја сам га онда наговарао да иде опет у Србију, желећи да би онамо још коју песму спевао; но никако га на то нисам могао наговорити, јер му је било врло добро у Срему: где је год дошао,
2 Скадар није био у Вукашиновој држави. Поводом стиха Момчил’ има коња Јабучила Вук каже: „Приповиједа се да је онамо негдје у некаком језеру био крилат коњ, па излазио ноћу те пасао Момчилове кобиле, које су пасле по ливади око језера;
Да је Фортис казао мјестимице гдје ју је чуо и преписао, ја бих путујући по Далмацији ишао онамо и питао најстаријих људи и жена; али он то није назначио. Тако је ја сад опет овдје штампам по Фортису.
од спахија него и од свију осталијех Турака, али су опет оне према босанскијем читлук-сахибијама биле смиље и босиље. Онамо сељаци немају ни кућа својијех, него сједе као закупници у кућама својијех ага.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сматрајући нашу гиздаву лепоту Смрдљиву у гробљу, И ви, господо бољари поштени и судије, Поникните онамо, те се узбојте Бога! Љутице и гарезљиви налети! Виђ'те како се расипљу и претурају се кости.
унутра улазити ради тескобе, ради својих грбавих и високих леђа, и скидали су с њих воду, те су тако уносили и сипали онамо, где су испирали црева и бураге од оваца, што су у цркви Богу на жртву доносили.
се и купише једно селиште од грнчара за гробље, да буде туђином путником, издалека људма, који би се згодили онамо преставити се код Јерусалима... И до данас хаџије туђоземце онамо копају.
И до данас хаџије туђоземце онамо копају. МРТВИ ГРАД Та еда Римљани нису гинули бијући им Јерусалим и преузимљући сву ону земљу с градови?
Зачуди се о тому и полакоми што се оно свиде и таки сметну са себе оружје и одело своје, потрча онамо водом к њима и паде ома њему на главу виђено се она коруна небесна.
Њега без милости на смрт осудише. И поведоше га преко града онамо, на коњско тркалиште, да га на мајдану муче и уморе.
И каде се разуме о том послу цар, заповеди онамо да имаду тога Анатолија довести свезана пред њега у Цариград, и тамо га на мука уморише.
« Инди, што ће? Посла по њему к везиру свому писмо у табор да га уреди у боју на први харц. И тако би, те погибе онамо. Онда Давид већ узе му жену за себе. Учини блуд и стога би и крв.
ил' га ће убити, ил' на далеко у незнану земљу продати, то не би њему ни допало оно царство руке; ни би га обмиловала онамо она госпођа, која га је себи купила, да није он за роба био продат.
Рече им да га имаду довести к њему. И онога брата му који је захтевао да га онамо убију, заповеди те га свезаше, да остане у залози докле му доведу Венијамина.
И каде узе то апостол од цара, таки оде онамо на ону страну где му речено [би] правити му царске дворове. И по оној земљи све оно злато и сребро раздели на сиромаш
И обећа се апостолу да кад он сам онамо дође и узвиди му мајсторско здање, да ће га лепо обдарити и сам ће му с устма похвалити његову мајсторију.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ваљда по оном општем закону по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она.
на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају. Скупио се свет.