Црњански, Милош - Сеобе 2
Коме да се туже? Зашто? Чему? А кад му жена рече да она неће да се сели у Росију, и кад поче да оплакује децу, шесторо, Трифун је био само сагао главу. Није на њену вику одговарао.
Теодосије - ЖИТИЈА
Тешко мени, тешко мени, ко да ме не оплакује, где падох и шта добих! Господе Боже мој, на кога се уздах растављајући се од светих својих и излазећи из Свете
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да се на свадби, при одвођењу невесте из „рода“ у „туђу кућу“, певају углавном тужне обредне песме у којима се оплакује изгубљено девојаштво.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кликни, брате, кô што чини соко, Испи чашу да т' засузи око, Ох тако се за Марком јадује, Таком сузом он се оплакује.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Толико немоћна, да се немоћи своје стидим... у дете не смем да погледам од стида... Зар да те живог мајка оплакује... (Клоне на колевку) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ама, види је, молим те! Шта је сад нашла да изводи?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Себе је одавна прежалила, већ кад га види таквога, дође јој да њега жали, оплакује. Али мора да се уздржава, чини се силом строга и увек груба према њему, јер ко зна шта би онда било, да не ради тако?
Само она није смела њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја његове добре особине.
Почеше да наричу. Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их... Разлеже се јаук, запевка, нарицање! И све, чак и улица, испуни се, препуни!
— И као да је мртав, почне да кука, оплакује га. Није да га не воли! Ах, само једном да га осети, па да... Али како ће?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И тако у плачу и ридању беху, као што „и глас у Рами чувен беше: Рахила оплакује децу своју не могући утешити се!“ (Мт. 2, 18) Јер како да га назовем, ваистину, недоумевам се. Господином ли добрим?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање. То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца. Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га. 166 Рани дечји доживљаји, тако очигледни код газда-Младена, значајни су и за разумевање Софкиног лика.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад други своје несрећу куће, Деце оплакује срам, Ти си без сваке скорби ишао, од сваке беде стран. У вечном света немиру ти си Један уживао мир.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Погледам: и он и она су непомични. Надноси затим своје лице над њено и ја не знам да ли је љуби, или је милује; да ли оплакује њену смрт ако је мртва, или је буди ако је ошамућена. Ободем коња и журно пређем преко воде.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
понесе тајну у грлу Да јој по шупљим грудима прстом добошари кадет, У шуми густој масној фазанку умрлу Козачком игром оплакује свет.