Употреба речи оплела у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ Станко је спавао и сањао леп сан. Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ... Никад му лепша није била.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Моја баба из Паткова Села од магле ми чарапе оплела. Тишина се ваздан дере на ме, заспао сам од њене галаме. Један кројач у капуту жуту пегла сенке по ауто-путу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Та она је тако срећна, тако срећна!... Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Пламено ми се извијаш у цвет. По коси ројем ти пале звезде, ил’ зраку сунца у витице оплела. Врелини овој бризгај о бризгај, врела. То иза сна, знам, златан прах остане по њој.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности