Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
подупру изнутра столицама и циглама, даде њима двојици по једну цевару, а он задржа себи арнаутку, рече им да буду на опрезу, па чим опазе хајдуке да пуца ју и вичу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја бих главу смео заложити!... Кмет само слеже раменима. — Па шта би му сад? — Сад ништа, али морамо бити на опрезу. Иван ће повући људе за Турчином. — Ми ћемо гледати да не дамо. — Тако ћемо нешто и радити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Он би рад коју реч насамо са Лујзом, али отац неће да се макне; види се да је рад бити на опрезу. Опрости се и оде кући. Састане се са оцем и почну се договарати. — Отац, ти си имао право. — Јесам ли ти казао.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
»Овај пут сам се извукла, али од сада заиста морам бити на опрезу. Они мотре.« — Треба ли ти шта? — уграби мало касније тренутак да му прошапће, док су човек и жена били заузети
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Тако смо и ми до малоприје! — рече Маркиша. — Ја не! — рече Крцун. — Ја сам увијек на опрезу! — Ко је крив што си лакосан као кокош, управ као зец!
— Дâко дође медик до ручаног доба! Послао сам по њега... Простри ми, Милице, крај огња, а ви све три будите на опрезу! Пошто кнез леже, Јоке и Милица отидоше у преградак, а стара оста крај рањеника.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Он је бео, има дуге уши, понекад подигнуте, понекад оборене. Чист је, спава у кавезу, увек је на опрезу. Ништа посебно, обичан бели кунић, и једина му је одлика што је Мишин.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Уто стиже у двор и дружина, Па с' одоше мудро разређиват, Ту осташе дивно на опрезу, А сам Милун уза стубе пође. Стиже Милун до некијех врата, Зачу гласе, па се заустави, Пригна ухо, оде ослушкиват,
крај њег' ево Стоји чедо крчмарево, И около главом ману, Глену на ту, на 'ну страну, Ал' од друста немилога На опрезу ниједнога, Све поспало, попадало. То с' на чудан смеј му дало: „Дакле ти си стража моја?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
вечерас представља строго одређен и добро знан лик, неизмјенљив и скоро вјечит, лик сељака с торбом, спремног и на опрезу, „с ногом у стремену“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
командира чете — уместо да објасни, да разјасни, како је људима потребан одмор, јер смо и онако по целе ноћи на опрезу, он само вели: „Разумем, разумем!“... па Радојку на надлежност. Ето... Хајд у здравље!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Слободан као птица (на грани). Смели се као мрави на главњи. Смео се као прасе на раскрсници. Спава као зец (на опрезу). Спава као јагње (мирно). Срчан као соко. Стоје кô ждралови. Трчи као овца на солило. Ћути као риба.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У дому Обреновића, у Црнућу, припремао се излет на Рудник. Као да очекује нешто изузетно, Љубица је од јутра била на опрезу. Онда се дан искосио и почео да струји према некој тачки коју није видела мада ју је предосећала.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Јеси ли га само видио? Увијек је овакав. У свакој минути дана и ноћи, стално на неком опрезу, стално спреман на јеткост. — Збиља, што се то десило нашем Ивану? Што то бива с њим? — Кажу: комплекс.
Истински се умјетник боји своје смионости. Треба бити на опрезу према онима који истрчавају напријед носећи транспарент своје оригиналности.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу. Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка
Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша. И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. — Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. — Пст, не говори!
Ћипико, Иво - Приповетке
—Гледам к'о онако... —Ситно је то, остави!... Упутише се један за другим преко обале, кроз народ, увек на опрезу да се о кога у ходу не задену. Код продавнице круха Илија се заустави. —Да купимо комад хљеба, — вели Лазо.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
разаслате су на разне стране наредбе које су имале све један карактер: да команданти са својим одељењима буду јако на опрезу и да што чешће јављају све што се на њиној страни буде дешавало.
Наша превремена пуцњава, где смо по незнању пуцали на нашу патролу, опоменула је Турке да буду на опрезу. Мучно ће це што моћи да учини из долине. — То је био општи одзив рањеника о току борбе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Завладала је тајанствена тишина. Наредио сам ипак највећу опрезу. Сви војници били су у клечећем ставу и зурили кроз пушкарнице. Осматрао сам непрекидно и ја...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се, она се осмјева, В'јенац плете, в'јенцу тихо, рек'о бих, припјева; Сјетивши се изненада, другда се огледа, На опрезу да побјегне, скупи се, сва бл'једа, А највише од потока што бризга и шуми С мјеста мога скривалишта, не чему се глуми.
Ћипико, Иво - Пауци
Гледајући за њим, цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, а редари стоје на опрезу, да га затворе ако буде требало док се не растријезни. Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.
Ипак су се одлучили: биће на опрезу, и у четвртак — дошли су... Петар их дочекао и уведе у дућан. Напоји их ракијом. Па их поведе кроз чаршију, тобоже у
И сјети се Раде. Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом. До неколико дана вратиће се из војништва гдје га је за два мјесеца узело.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Откако завладаше ове жеге, стално сам на опрезу. Нисам комотан. Плашим се да ме једном не затекне како занесено пиљим у Прохорово резбарско дело.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Само се ви шалите, али ако нас неко заиста уходи, неће добро бити — опомену их Јованче. —Ваља нам бити на опрезу. — Можда је неко пролазио каквим другим послом па случајно упао — рече Ђоко Потрк.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не спавај у несвести и у дубоком забуну своме! На опрезу се свакад држи, те од срдца уздахни, пак распружи своја ти летећа преко света умљива крила, и свуда,
А да речемо ево сад, крошто ли нам то Бог даде и постави сваком нам у глави на нашој памети свагдашњега будна на опрезу судца, — нашу свест осећњу?
Како и по садањем што је на опрезу ноћњега чувања адету. А и у галији на мору, такођер свакад редом по три сахата, по једна свака с променом стража чува,
худи и тужи, у свако доби од свашто се боји и стрепи, ноћу причува и дркће, врата тврди, оружје на мети држи, на опрезу спава и опет га страва хвата те се обзире и све прислушује и од свога се пенџера боји.
Не знате у које ће доби тат (да речем хрсузин) доћи поткопати нашу душевну кућу и душу из нас украсти. Зато свакад на опрезу вања нам бити.