Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Осећао сам како ми се сви мишићи на телу опуштају. Били су то тренуци спокоја какав сам осећао само у води. Лежећи на леђима гледао сам жуту ружу сунца како окреће небо
За тренутак осетих како ми се зглобови колена опуштају, а онда седох на шине. Она је отпутовала. Отишла је без мене. Могла је да оде без мене?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— виче неко. — А-а-а!... А-а! — допире умирући глас темпирача, чији се очни капци лагано склапају, а руке све више опуштају. — Оставите га, оставите! — вели потпоручник Александар. — Склоните Дамњана!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Замара ме полако, тако да ми се руке опуштају са стене, глава клоне, и високо, на врху земље, опкољен сурим небом, осетим мутан осмех.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
заустављају већ на дворишној капији - изнутра гледало, које би гледало у тренуцима кад се ликови у интимноме простору опуштају, обзири слабе а нагони и жеље навиру у појачаној психосоматској динамици.