Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ето све већ преби, Па уздану, дође к себи: „Нека буде ма и тако, Јер за мене свакојако, Моје тело дивна рана За орлића и гаврана, Ма та душа ојађела, Куд ће она без свог тела? Куд ће, да ће, свеједно је.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Да осећам крила зашлих поколења Уз снивање птица к'о песмом орлића. Моје ноћи црне, да л' се живот мења. И шта значе мисли и говор ветрића? Ох, звездано небо како мири снове!
вечита орла: слобода и сила, Запеваше песму крвавих открића; Два њихова јата небо су нам скрила: И падају очи и главе орлића. И падају очи к'о крунице цветне На ту земљу влажну што све мирно прима.
Ћипико, Иво - Приповетке
Докоњаци, док угледаше међу прелџијама Илију Орлића, гуркају се, спремни на подругивање. А с Илијом лако се спрдати, наглух је, а да још и не види, — ето среће за комшију
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Коме теже? Дуг и опасан је био пут. Већ му је кожа с табана почела отпадати, кад дође до ивице треће пустиње и виде орлића како из процепа узалуд покушава да се извуче, не пуштајући гласа од себе. Нешто је о сурој орлушини жена рекла.