Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је Аристотел! Ми се враћамо натраг, поноћ је давно прошла. Цела варош лежи у дубоком сну. И ми смо осањивили, па тромо корачамо кроз тиху, пусту улицу. Чујемо топот коња.