Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хтедох да запевам млад дитирамб среће, А ја најтужнију испевах поему; Почнем да се надам, а осетим веће Неку слутњу давну, заспалу и нему.
И да накрај песме не осетим тада Боле које ништа не може да спречи: У души остане још толико јада, За које немамо ни сузе, ни речи. ГАМА Не!
доћи, а чекам; и маште Непознате среће расту у ноћ нему; Нећу више чути твоје речи таште, Да твој глас свемоћни осетим у свему. ПЕСМА ТИШИНЕ Зборим ти несталој, док жалосно плави Мртви сјај месечев на планинској рти.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
”, ја опет заспах. Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: — Хеј ти, ленштино! дижи се! Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. Одмах се дигнем. Кака је била мама! Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та како да не осетим! Та друго је ваш паворски, а друго наш беамтерски нос! А зашто нас и плаћаду нег’ да га свуд забодемо!
Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га... Осетим лепо: тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако зовијена владици.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
тад оно од Бога пада. — Па како га ти познајеш и видиш ноћу?... — Видим си. Замирише, па га осетим и идем да га узберем. Али оно се крије. И свакоме се не дâ да га види. Све по мртвичким местима1 расте.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Бога ми, пази шта радиш ја све овде осетим, — прети она. Ја не знам, али кад год ти урадиш нешто рђаво, ја овде осетим.
— Бога ми, пази шта радиш ја све овде осетим, — прети она. Ја не знам, али кад год ти урадиш нешто рђаво, ја овде осетим. Онда Христић почиње да оговара другове: — Има, има таквих, то је истина.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Видео сам само златно прамење њене косе, али и то је било довољно да осетим како ми крв постаје густа, и топла, и луда као најлуђи коњи у галопу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Како одолети? Отфикарим метлу и поново под руком осетим чврстину згодног, облог дрвета. Замахнем два-три пута горе-доле, па после исечем и клис из глогове гране.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Био сам велика незналица, али ми је оно мало слуха за песничку реч било довољно да осетим лепоту и величину догађаја. Код шире публике Радовић ће се, четврт века касније, потврдити као сатиричар и моралиста.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ово рече, лати ћерку јадну, — — — — — — — — — — — — — — — — — Па се онда секире осетим, И одозго доле у двор слетим, Онде један баш је дрва секô, Ни поздрави, ни му штогод реко, Већ ти њега за секиру
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Да сам му дошла, реко би да сам похотљива, и не би ми призно да сам дошла због њега, него да, куја, осетим војнички зној! Ко да га чујем шта каже!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Узалуд игра, песма и веселе, узалуд све! Дођи, душо, или прођи поред пенџера, да те видим, осетим мирис твоје косе и сагледам сјај твојих очију. Ах, девојко моја! да знаш како те волим и гинем за тобом!
Ево већ три дана како чувам јагоде за тебе. Дођи, куцни на капиџик, пусти кроз рупу свој глас, те да осетим дах ти врео. Дођи! Колико пута чекам у башти и гледам на твој пенџер... Драги, душо душе!
Дођи! Колико пута чекам у башти и гледам на твој пенџер... Драги, душо душе! дођи да осетим рај свој и изумрем на уст’ма ти?“... И кита се појави. „Чија је?
Ајде, домаћине мој... А при тој речи „домаћине“ осетим како ти набрана, топла уста задрхте и суза кане на мој врео образ. Купаш ме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пребацим дизгине преко руке и почнем шетати напред и назад. Али и онако у ходу очни капци ми се склапају. Застанем и осетим удар коњске главе о своја леђа. И мој верни друг „Дангубан“ спава идући за мном...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И да се тад у мислима занесем, и осетим полако, полако: да је младост прошла, па се стресем. РАСТАНАК КОД КАЛЕМЕГДАНА Растали смо се и сишли из града.
Страсније него на твоје груди пао сам на њих, у блудном, безумном вриску. ОЧИ О колико пута кад пред тобом осетим: да желим да оставим за собом моје тужне мисли у очима ти бистрим, невеселим...
О колико пута тад устајем сам, погурен и црн па се загледам кроз мутан прозор у пропланке далеке. И осетим да ми није доста љубав невесела. Разочаран од твог уморног тела, радознало милујем блудне и меке велике очи биља.
МРАМОР У ВРТУ Кад ћутке седаш до ногу мојих и гледаш, јесење путеве суморне, а уста ти побледе мало крива од бола, ја осетим да си жива. Мртва си ми гола.
Замара ме полако, тако да ми се руке опуштају са стене, глава клоне, и високо, на врху земље, опкољен сурим небом, осетим мутан осмех. Шести је дан како сам овде, и мали хотел, на врху једног рта, још је весео.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, чудна ноћ, о, чудан сат, Тајанствен, црн, и глух, У који као вити влат Мој болни дршће дух. Осетим каткад тајни лет Кроз ноћ, док ћути вир; Стресе се лист и стресе цвет, Па опет влада мир.
Осећам да нешто труне, ал̓ ни јада Нити бола има. Слична танкој струни, Затрепери само душа моја млада, И осетим да се у њој нешто струни, Безгласно и тихо.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
своју и нагон што нам слéде И што нас гоне, муче, док не испију снагу И оставе нас, најзад, уморне, мирне, бôне, Осетим и ја, каткад, чистоту срца благу, Лајички живот, ал’ с њим и часе монотоне, Отужне, дуге, што ми похоту крате драгу.
Ја осетим инстинкт изумрлих рâса, Свирепост спрам слабих, спрам деце и жене; У гордости ових кратких, бурних чâса Све сатрапск
А други пут, када чежња тиха, бона, Прелије у сјају месечине млáке И љубав и наде многих милиона, Ја осетим мржњу на горде и јаке; И живим у друштву оних што су знали Живети без гласа, без славе, и сами, Волели све лепо,
И последње када већ осетим дане, Нека ме само испод њих сахране, Мирно, без суза и бола, мој друже. Човек, ипак, треба да је веран себи, Да
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Реци, „радниче“!... Под Непојамним што се свуда свело, Чему твој живот? Циљ му?... О, јадниче!“... - Осетим тада, с ињем једне студи, Да нешто младо, наивно и зрачно У мени - опкољено у дну груди Од ја безбројних, црних као
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Кремоно, драго место моје! Заузет својим радом спасавања, морам још овде остати, да бих се вратио у твоје крило кад осетим да ми се смрт ближи“. Он отвори фијоку свога стола. „Ево драги мој земљаче, ово је препис мог тестамента.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дакле нешто тако врло танко, фино и светлуцаво, што лебди над оним мрачним безданом. Иде то тако па тек осетим како се онај танки маглени вео почиње да стеже и да скупља све више, све више, у неку све мању и мању гужву, док из
Земља јеси и у земљу идеш! СВЕТЛАНА Хтео бих не само да се сетим, него и да осетим. А не знам да ли могу, јер сам отупео, пресушио, окорео. Излизао сам се сувише за танка осећања.
ја да се подсетим и да се вратим у оно давно време, да покушам изазвати оно дрхтање од страсти, иако више не могу да осетим оне слане од плача сузе у грлу. Све је прошло, мили мој, друже мој.
Била ме је већ ухватила за руку, па смо, све трчећи, стигли до кола. Ја нисам имао времена ни да осетим сву незгоду стида своје лажне племенитости, јер, не растављајући никако наше руке, ми кренусмо напред таквом брзином
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Авај, и ја у том Осетим часу, да сваким минутом Силази влага сандуком и тобом. И купим сузе, али киша лије На тужну хумку што те страшно крије.
И како дише равнодушна злоба. И тад преживим у дну моје ноћи Први сан ствари, кад им сунце зађе; И ту осетим да нема помоћи, Да живот и смрт јесу исте грађе, Да тоне снага што ми даје моћи.
Носи мртве речи. Ја осетим тада Да мрак мене гледа испуњен очима Оних који неће заспати никада, А од којих душа често се отима; Да мрак мене
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када испустим мале комадиће папира у посуду пуну течности, редовно у устима осетим неки необичан и одвратан укус. Бројао сам кораке у шетњи и израчунавао запремину тањира за супу и шољице за кафу и
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У својој првобитној озбиљности смањује видљивост неким стварима. Тада почиње лутање, осетим да се мења структура мојих чула и да уместо чела имам једну једину мисао. Не постоји тријумф изван несреће.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ова рука, ова мила, Кол’ко је већ красна цвећа У мој живот посадила. Дај ми руку, да ј’ осетим... Јер кад умор чело смути, Под овом је руком души Најмилије одахнути. Дај ми руку, да је стиснем...
Ја и не знам шта је било У тренутку том — Тек осетим да је нешто Лакше срцу мом. ЛXXИИ Тија је поноћ света, Чује се звезда пој, — А мене драга пита: „Шта радиш,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А кад моја рука крадом перо такне, Твој осетим стисак, задршћем без јава, Цео зид се један кô завеса смакне И ја видим само ред смрвљених лава.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Може бити више, ал' више од шест није било. Пробудим се тако и осетим нешто као да ми не ваља стомак. Јео сам пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Уздисање знам, али не миловање. И никад га нећу да знам, да осетим, никад. Стар сам... И заиста, тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лица су им тамна од сока што цури низ њихове ужурбане браде, блистају им очице, циче од задовољства. Одједном осетим и сам неко голицаво лудо струјање жмараца дуж кичме. Нестаде тескобе, живнем. Одем до Мртваја вира.
Отворим очи и прво што угледам: Ђавољи клик, шепури се горе као ћуран, пљуцка озго на мене. Ишчикује ме. Мами. Осетим тупи бол у дну трбуха, лаку шугаву грозницу по дамарима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И моју душу притискује нејасно чувство чежње и сете, које увек осетим кад у природи дочекам позну јесен. У вароши не патим од тога, па се зато спремам за одлазак. Вечерас путујем за Беч.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Настави! Говори! Истина, ако ја то све не могу да разумем, као ти, што си толико учио, могу бар да то осетим. Јест, ево осећам ја како је то лепо што говориш.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Проширена велика жила, вели, и треба пазити. Пазим, ево, и те како: кад осетим тај бол, све заборавим, и само у њега гледам... Е, добро је, за данас доста бола, прође...
— Па му пролећу испред очију слике Рима, и он се узбуђује. Па онда мисли о својој несаници: — Око два по поноћи осетим неке сасвим необичне снаге у себи, могао бих зидове помицати, одговарати на најтежа питања, решити проблеме друштва и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Помало, а поваздан — вели један. — А-ја... док ми се не заглави у гуши, да осетим залогај, не вермам ти ја то грицкање. Једном, али вредно.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Пој и викај гу. Моли гу, нека ми се само још једанпут врне, дође, да гу само још једанпут осетим, помиришем... Ах! (Пева): Да знајеш, моме, мори, да знајеш, Каква је жалба за младост, На порта би ме чекала, Од
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
миш рече испред мачке Па побеже наглавачке Доста ми је величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да постојим Рече мачка испред кера Па побеже у два смера Шта ми треба да се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу