Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кад није код куће око живади, он је ту. Лађаре све у око познаје. Како који коњ обангави, ослепи, или је јако озлеђен, да се њиме више даље не може, онда Пера све то покупује.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СВЕТОЗАР: Све бадава. МАКСИМ: Еј, луди Максо, будаласти Максо, слепи Максо, гди за сто дуката ослепи, те се упропасти и уби!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
уместо мирења траже путеве изгнанства моја правда им је тешка као непрелазан бедем и светлост из ока сунчаног ослепи их као стрела крај рата је објављен из вечитог града а нико да победи не уме. 4.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А рудни возар Марјан није обрисао коњу очи, од чега овај може да ослепи... Живуљу отпао зврчак од мамуза, и може коњу трбух да пробије...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У исти мах се излагао опасности да ослепи на оба ока. Аустрија је и ту болест сматрала као симулирање мародера, и слала је на бојишта и инфицирана одељења.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Путуј док још има света и сазнања: бићеш леп од прашине, спознаћеш прах и сјај. Ослепи својим корачајући путем, ал знај: лажно је сунце, истинита је његова путања.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Млад Радомир занесе се и на виле обазре се, Краљица се на њег’ смеши Кано сунце свет кад крепи. Он не види, он ослепи, На беле јој груди спеши.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
За клавиром, једнога дана, Јосиф доби удар у мозак. Изгуби говор, и скоро сасвим ослепи. Као што се маленој лађици у бурним валовима само јарбол помало показује, тако је у Јосифу понекад стари разум
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Не жалим што троши, расипа. Срма, свила нека је на њему. Ено, хат му лежи. Слуге га јашу, да не ослепи од силине. А што он да га не јаше? Зар нема где да изјаше? Чифлуци, виногради, њиве, ливаде... Да јаше — бег да је!