Употреба речи ослијепио у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

На крају Зекан признаде још нешто што је читаву кућу ожалостило: дорат је у рату ослијепио. Кад се то десило, коњоводац није умио да каже. То су други прије њега примијетили и скренули му пажњу.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ А он му рукама покаже да је ослијепио и онијемио. Тада они човјек кад то виђе, извади иза паса некаку малу златну свиралицу, па се припе на једно дрво и

пак пред скупљенијема насмија се и рече: „Вала, господо, кад ми гусли лијепо не ислеишу, не мили ми се ни да сам ослијепио.“ 9. ЗЕТ У ПУНИЦАМА. Вјери се један врло мршави и у лицу блиједи младић, а при том и врло фалиша.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

лепезасто раширили свуд уокруг, у слутњи да ће му однекуд и неким другим начином проговорити оно што је замукло кад је ослијепио. Сад долази радо к мени и пита ме с осмијехом који се умиљава: — Стрико, хоћеш ли ми показати ону кутију што пјева?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности