Употреба речи ослухнути у књижевним делима


Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Метни га, ено тамо, између прозора. ЈЕВРЕМ: А зашто? СЕКУЛИЋ: Треба ослухнути. Код њега се скупљају сумњиви типови, тице. Треба ослухнути...

ЈЕВРЕМ: А зашто? СЕКУЛИЋ: Треба ослухнути. Код њега се скупљају сумњиви типови, тице. Треба ослухнути... Ту се свакојако воде разговори против постојећег стања, против владе, против начелника, против мене; против владе,

Треба ослухнути. А ко држи кључ од тих врата? ЈЕВРЕМ (вади га из џепа): Ја! СЕКУЛИЋ: Ако, ако, то је добро... Овај, какав оно дуван

(Прихвате сва тројица и односе орман уз други зид.) Тако. Ето, видиш! (Провери на кључаоницу.) Сад се може и ослухнути и видети. МЛАДЕН (одлази). СЕКУЛИЋ: Е, па хајде сад и ја на посао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности