Јакшић, Ђура - ПРОЗА
дана је како непрестано киша пада; за три дана нико није видео оно благо, плаво небо, нити се ико огреја на умиљатоме осмеху провирујућег сунца.
Ох, за плакање је свугде на свету места, пријатељу мој! То се нигде не брани... Људи завиде веселом осмеху, а сузама се смеју... Ми одосмо кући. У њој је све мирисало на тамјан што га је попа у кадионици потрошио.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ти, верујем, не мислиш тако? - подиже према мени своје модре очи и насмеши се. У том осмеху било је сакупљено све оно што је Караново причало о Црвенку професора Галца, који пише тамо некакве ствари.
Црњански, Милош - Сеобе 1
меку и свилену, што је била почела да седи, није могла да заборави, ни румену горњу усну његову, што му се трзала, при осмеху.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја песма свему се смеје, или се бар осмехује. Свему, а нарочито стварима преозбиљним. Њен сам почетак је у осмеху, у веселом откривању необичних значења и веза.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре. Тих ми је плач а грохотан смех, кад се у зору пробудим први ништа ми није забран, ни грех.
Оче наш син твој је бољи него анђели али ником помоћи не може. Љуби крпе као златну круну, а у осмеху крије толику забуну колико је нема у пролећу и мајци.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јасно је видела како се у том његовом осмеху крије јеткост, бес и подсмех на све: и на њу, Софку, јер, ето, девојка добила мужа, своју кућу, па већ почела да се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Принеси лампу да га видим. дај ми га... Устаћу! дуго гледа румену детињу главицу, па клону у осмеху: не личи на њега, одлази њеним дамарима у мутљаг сна. У јабучару из све снаге свира Тола.
Попа, Васко - КОРА
ПЕПЕЉАРИ 17 У УЗДАХУ 18 НА СТОЛУ 19 У ЈАУКУ 20 НА ЧИВИЛУКУ 21 У ЗАБОРАВУ 22 НА ЗИДУ 24 НА ДЛАНУ 25 У ОСМЕХУ 26 СПИСАК 27 ПАТКА 28 КОЊ 29 МАГАРАЦ 30 СВИЊА 31 КОКОШКА 32 МАСЛАЧАК 33 КЕСТЕН 35 ПУ3АВИЦА 36 МАХОВИНА 37 КАКТУС 38 КРО
румена Али све што у њу доспе Смислом пропупи Надом процвета Пролеће изузетно Или благодатна опсена У ОСМЕХУ У углу усана Појавио се златан зрак Таласи сањаре У шипражју пламенова Плавооке даљине Савиле се у клупче Подне
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја осећам душу и своју и њену: Обе, вечне, стоје на једном осмеху, На једном простору, далеком времену, Које каткад ступа и шапће утеху.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Баш сам данас наместила златан зуб. НИНКОВИЋ: То сте добро учинили, то је шик и даје шарм осмеху. ЖИВКА: Изволите ви мени само рећи све што је отмено и шта би требало још учинити. Све ћу ја то учинити.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
/ што је била почела да седи, / није могла да заборави, / ни румену горњу усну његову, / што му се трзала, / при осмеху”. 316 После раније широке анализе, није потребно показивати које је синтаксичке поступке Црњански овде применио.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Да гледам како она, још чистија и свежија, пролази поред мене, чак и служи ме, двори, и по њеном лицу, осмеху, видим како је њој мило што је мени добро код ње. И сада све то изгубих, упропастих, својом ногом згазих. И то како?