Ћипико, Иво - Приповетке
'Ајде, среће ти! Шала, брате, све шала! .. Је ли тако, Цвијета? — Шала, а да што? — једва дочека Цвета, осокољена Павловим речима. — Срамота је, брате, — вели Илија, — и погледати на туђу жену... Нема шале... Гдје је то? — И ућута.
Ћипико, Иво - Пауци
а ви и онако немате другога порода... — А куд су дјеца? —Знам ја кому су дата на село. Газда ућута. Злата, осокољена његовим ћутањем, настави: — Тако бих се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила бих, а било би и мање