Употреба речи осоран у књижевним делима


Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Једва чекају да ово одбијеш, да кажу: осоран, тврд, неосетљив, себичан, не види даље од носа. Није тај ни за шта. Извини, али тако ће казати, То није моје

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран. Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте неко зло.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

А најмање отац да је кадгод то учинио, јер какав је он био осоран, прек, уверен је био и знао да му Младен, син, мора бити онакав какав треба да је. И Младен је био такав.

Ћипико, Иво - Пауци

— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. — О, о!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности