Употреба речи осорљив у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кад ми преседа сваки залогај у његовој кући, онда му џаба и та служба и све. — Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак. — Слабо се може ко код њега скрасити — додаде Веса. — Па куд мислиш сад? — упита Видак.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Озбиљан преко јего, па само заповеда, и то он једанпут што рекне, па ако не урадиш — бежи куд знаш! Осорљив и увек хоће да буде на његову, тј. нико се није ни усуђивао доказивати што противно њему.

то да рекнеш да је он, не дај боже, као што има људи, па хоће да удари и тако што, него онако некако: увек хладан, осорљив, гори од туђина, па то ти је! А она, сирота, добра, брате, као светац, па пиљи у њега као ноје у јаје.

Ћипико, Иво - Приповетке

Али се Марко не брине за њена унутрашња чуства; једнако је осорљив, а није се промијенио ни када му је почела дјецу рађати.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Свима је већ одавно дозлогрдио тај глупи дебели крпељ без душе, тако свиреп према себрима и осорљив према нама војницима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности