Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад је све добро! Стара жена бризну у плач: — Далеко смо од добра, мој синко! Остадосмо без куће и кућишта. Капетана као да нека ледена рука шчепа за срце, али та рука исто тако нагло попусти, јер он у
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад је утихнуо први тутањ наших врапчјих срца и ми осјетили да још може да се дише и корача, најприје остадосмо распети између свјетлуцава разбојишта старих справа и алатки и топлог птичјег гргутања негдје под млаким кровом од
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ОПЛАКИВАЊЕ СМЕДЕРЕВА Остадосмо без града и без закона, град је пао. Не знамо где нам почиње земља, а свуда је крај. Зидине с именима нашим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Поздрављамо се са друговима из осталих батерија. Гледали су они нашу погибију, и сви нас питају: остадосмо ли читави. — Имао сам утисак — вели ми Милан — да нико жив неће остати.
Заробљеници уређени по четворица кретоше, без оружја и спреме, лагано низбрдо. На положајима остадосмо само ми артиљерци, са онима мртвим. Кретосмо да разгледамо разбојиште.
— Господо, изволте ићи! нареди командант, без иједне речи више. — Јашем и размишљам нешто — вели Александар, када остадосмо сами. — Знаш... сигурно су га известили да је она женска дошла код нас.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе. — Не могу да погледам!... — Зашто?! — Слеп сам! Настаде тајац.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пред сваком кућом грмнуће добош: Сад, кад остадосмо сви без гаћа, Ред је да неко нешто и плаћа!” „Праведни Лазо, мани све те Уздахе и сузе!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Али пљуска дале, пенуши се вода, Кикоћу облаци, пролетњи, прозрачни, А ми остадосмо на крову од брода, И опет згурени, зловољни, и мрачни. В.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И он осмехну блажено. Остадосмо још неко време у пријатељском разговору; онда се, иако ме је задржавао, опростих срдачно са њим.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Они одоше, ми остадосмо у страшној борби. Картеч је непрестано сипао, из стрељачкога рова Турци су били скором ватром; наши, људи, поред свега
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Није ми што је погинуо, него што остадосмо без ручка! — јада се овај. — Ја, богати. Људски живот тамо ништа не значи — упаде поручник Мишић.
Значајно погледа околне и климну главом. — Људи, као да је неко мануо руком, тога момента диже се магла. Ми остадосмо као на длану.
— и обрати се дами: „Хоћете ли да узмемо такси?“ Пристала је, разуме се. Мој пријатељ оде по кола, а ми остадосмо сами. Тхе!... Познанство на силу, случајно, где је мој друг заинтересован. Ја сам био од споредног значаја...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Затим музика почетак је узела, а за њоме опет свирац, и тако мењајући се до пред зору скупа остадосмо. Десетог часа ноћи био је унесен један постамент и пред њим украшена столица, ми сви на две стране раздељени жељно
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Звиждао је, хујао, ударао о зидове, савијао дрвеће. Груну на врата цркве, отвори их и погаси свеће. Остадосмо у мрклом мраку. Ветар је већ био побеснео. Неко поче да паничи. Повика да ће се срушити кубе и да ће нас све побити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Уто се зачу труба на кршу. Цео свет поче да бежи као обезглављен. И наш магационер. Остадосмо сами. Чујемо где вичу: аероплан, аероплан! Рекох војницима да вежу коње и нека беже уз онај крш.
Пијане смо унели у један ауто. Музика је трештала. Дуго су нам Енглескиње махале рукама. Остадосмо опет сами на оној прљуши. Лука се окрете своме посилноме: — Исо, скувај ми једну горчу каву!
Наскоро по клопарању точкова увиђам да прелазимо неку скретницу. Воз стаде. Француз сиђе, а ми остали остадосмо лежећи у колима. Споља допире ларма, локомотиве пиште, чују се разни говори, станична колица тандрчу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ако л’ мене то не послушате, већ почнете зулум чинит раји, ви ћет’ онда изгубити царство“. Цар умрије, а ми остадосмо, и ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум подигосмо: погазисмо њихово поштење, свакојаке б’једе износисмо, и на