Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
шта га им је вина у подруму, пуне клете меда и масла и суве крметине, толики теоци и јагањци што јошт неизедени остају! Ко то жив прегорети може!
нису у једном само народу била, него у свима, пак они који су паметнији и срећнији одмећу их и исправљају, а простији остају у њима, и чекају да у свачем буду последњи.
Почне га вода носити покрај трсака. Онда он упита трске: како то бива да оне, танке и сладе, при највећии ветрови остају на свом месту, кад силни храстови ломе се и падају.
Сребро и злато, како и прочи метали из земље се ваде и на земљи остају и пропадају: но откад су се људи согласили да се за ова два метала навластито свашто промењује, од тада ко њих има,
Разумни иду све набоље, а неразумни или остају како су били, или (што је веројатније) ако се не побољшавају, а они иду све нагоре.
| Зашто су Албанези од толико стотина година све арамије и убице? Ни зашто друго него што остају као су им и стари; и — што је опачније — мало помало бивају све то гори, док год ко паметан њима не облада, пак онда
без разума простоту, или мора бити сам простак, или је лукав и злохитар, пак у томе находи своју корист да други остају у простоти и слепоти ума, да он може с њима чинити што хоће и да му верују ако им рече да магарац лети.
Време и воздух у ништа су их обратили, тако ће и проча која се јоште находе. Да је бог хотео да они нетљени остају, њих нити би могла ватра сажећи, ни време разрушити. Али иди и кажи то онима који притом губе, пак се држи онда!
Похваљивајући садашње велике људе, чрез то се не чини ни длаке умаљенија славе первих; они всегда остају и остати ће, во вјеки, велики и славни.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— О, ви'те, молим вас! — скромно се чуди Пупавац опет. А путник. — Тако потрчао један на чилашу уз брежуљак. Остају му глогови и дивље крушке тако брзо, као да каквим чудом све промиче покрај њега!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зато се на такав пут у ово доба и шаљу само старији и јачи, а малишани у то доба остају код кућâ, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и
А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући, а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке. Стигоше сватови са младожењом.
Африка
“ Врућина није била прекомерна. Балет марсоена, на стотине, у непрестаном превртању по пучини и кроз ваздух. Заморени остају за нама. Само један пар, под првим огледалом воде, упорно, чини се „задихано“ прати нас.
Стављамо им огрлице око грла; оне нас гледају озбиљно и остају зачуђене да је то све због чега су имале да дођу. Неспоразум је очевидан, и сад смо сасвим у незгоди шта ћемо са тим
Полазимо; гледам сву ону тешку гору, густу, коју, долазећи у Ман, нисам видео због ноћи. Предвече док моји пријатељи остају ради одмора, на стази која иде кроз шуму, чудној црвеној стази која као каква артерија протиче кроз гору, ја одлазим
Захваљујући њеној сасушености, успевам да скинем са ње чак и тешке гривне, које на другим снажним рукама остају сковане заувек. Цело село мора да је у лову или на раду; нигде никога.
— Реци им, — каже Н. тумачу, — да су спремни да кроз десет минута идемо даље. Људи остају лежећи крај калбаса и канариса са водом; гледају нас ћутећи, а онда један нешто каже.
О, Амару о! Забављање не пречи битку Дијандио. То је велико коло. Неки су јаки да се забављају у селу, али не остају кад треба носити оружје на далеко. Сви људи не игра ју Дјандио. Ти си ушао у игру краљу Куру, краљу Канда.
Иза њих остају друге црне расе, дивне црне расе, које на други начин, и што пре, треба чувати, штитити и лечити. ГЛАВА ОСМА ОСТРВО
Црњански, Милош - Сеобе 2
Узалуд их милују по косици. Узалуд се дозивају, немо, у ноћи. То њихово дозивање остаје без гласа и они остају лежећи, једно крај другога, непомично.
Опсова оне који после наше смрти остају за нама. Коњаник, кад је усамљен, усамљенији је и од усамљеног пешака. Данима и ноћима, Исакович се скривао по
Он је сасвим другојако замишљао свој полазак у Росију: на коњу, уз песму својих хусара, уз плач и лелек оних који остају у Срему. А не овако, брижно, уз фењер, на туђем прагу.
Умире неко нарочито лепо девојче, нека лепотица, добра, чиста, а остају толике дроље, око ње. Смрт је покосила толико лепих младића, а прошла крај толико наказа.
Све су то биле само неке бубе око њега, неки мрави насред његовог пута, неки врапци у прашини, који остају иза њега. Жене су створења божија, која мисле само на себе и свог швалера, а немају суза над несрећом свог национа.
Нису ни лајтнанти слепи. Виде они да Исаковичи одлазе, али шта ће бити, са онима, који остају, не питају. Упропастиће и оне, који на пас чекају.
Исаковичи се надају да ће у Росији постати грофови, али то ће скупо платити, они, који остају – обичан сербски Солдатенволк, у Карловачком генералату и Срему. Те ће бити, али им неће дати плакати.
А ако неће да се жени, може имати, ипак, жена, колико хоће. Сународница. Толике остају, са мужевима, или без мужева, на путу, у Токају. У пролазу.
И Руси денги примају, али остају. Исакович је почео да губи стрпљење, у разговору са тим Србином, који је био први, кога је, у руској служби, био срео.
Напуштају своја места рођења, остављају родбину, па се селе, јакоже Цигани с чергами, па им није лако. А остају за њима гробља, где сродници њихови, оцеви, сестре, браћа, заувек, почивају.
али су унтерофицири из Генералкоманде успели да направе забуну у народу, па се сад деле, они, који иду, и они, који остају, а не зна се, ни ко иде, ни који остају. Жене вриште, а деца плачу.
успели да направе забуну у народу, па се сад деле, они, који иду, и они, који остају, а не зна се, ни ко иде, ни који остају. Жене вриште, а деца плачу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И кад се одбију утицаји географске средине, историјског развитка и утицаји цивилизација, остају ипак међу народима неке психичке разлике за које морамо претпоставити да зависе од њихова етничког састава.
Напротив, политичари без личних идеја, али вешти и безобзирни, који тактично и мудро експлоатишу људске слабости, остају дуго на власти.
Богати сељаци, чак и најинтелигентнији, ретко дају своју децу на даље образовање. Она остају сељаци; али су њихове њиве и ливаде најбоље обрађене и најбоље се одржавају, њихове су куће најчистије а домаћа
Изгледа да нема занимања које пружа телу и души више одмора него што је сточарство, нарочито кад стада остају у истој области.
или ићи на рад у прекоморске земље, нарочито у Америку одакле се неки враћају после дужег низа година, а други стално остају. Зато је број становништва у Боки остао скоро исти од средине XИX века до данас: 33.000 до 34.000 душа.
Арбанаси остају углавном на прва три ситна занимања и на сечењу дрва по варошима. Али су поједини печалбари, нарочито у слободним
западне Македоније уносе у све односе, у мисли, у пријатељство и у љубав, осећајност често врло живу, ови јужњаци остају увек људи практичног духа: једино се одушевљавају кад је у питању зарада; као у Солуну, ватрено се препиру око
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СВИ (нико му не одговара, нико не окреће главу. Остају у ставу у коме су били). ПАВЛЕ (дужа пауза, он их посматра и најзад понавља): Добар дан желим!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Једне у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. Но баш зато се не жури Полачековима. Они остају.
Црњански, Милош - Сеобе 1
пиштоља, идући према Мајнцу, или зидинама Лујевих утврђења, која су се јасно оцртавала над водом, док убијени падају и остају на земљи; и други који мирно, као сенка, корача крај њега и гледа и ћути.
Ћутке, гледао је како се кола спуштају према баруштинама дуж Дунава и како за њима остају, на брегу, куће карловачке, још осветљене сунцем.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁵ Сви мушки чланови који живе у једној, ма колико великој задрузи сматрају да су „једна крв“. Синови остају у кући и углавном се никад не одвајају од ње, а поготову не за очева живота.
Синови остају у кући и углавном се никад не одвајају од ње, а поготову не за очева живота. Они остају у кући са женом, синовима и унуцима, као и с неудатим кћерима.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
не умеју да премосте ни капиларских раздаљина до мајке и сина, до свакодневне ствари просте; за оне који остају страни рукама што их држе у наручју, сунцу пред којим се све раздани, собној, као кошуља блиској, тами.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Испред њих плове на маестралу запењена острва. То је предео лукавих примораца и још лукавијих риба. За леђима им остају феуди некадашњих херцега и експлозије мина — то некога укопавају, па динамитом разбијају камен за раку.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Васпитни учинци њихових романа, као и они дубљи, тананији, што остају у нама после сваке неспутане и изворне дечје песме, могу имати великог утицаја на изграђивање духовног профила детета.
Лоше песнике поетика обезглављује; они остају на пола пута. Њихове су творевине полупрерађевине, а претенциозност без пуног покрића им шкоди, разобличује их у
Постоје тематске промене и освежења, али основни подстицај и поступак у бити остају исти. Може се охрабривати смелост дечје песме: у том погледу надреалистичко искуство дало јој је неке поуке.
свакидашњицу, иако се крећу довољно слободно да бисмо с пажњом пратили њихове судбине, ликови романа уза све то остају чудесно нестварни: сваки њихов поступак, свако прегнуће, све, па и имена сама, обавијено је неком измаглицом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Народи »који само при старим мњенијам и обикновенијам остају, морају, како год остали азијатически и африкански народи, у вечној и очајној тами и неразумију лежати«, трунути »у
чињеницама из стварног живота, примерима и успоменама свога богатог искуства, анегдотама које забављају, изрекама које остају. И све то објашњава што се он тако радо читао, као што се и још данас даде читати.
Доситеј Обрадовић је новатор и иницијатор какви се ретко виђају, један од оних људи који стварају епоху и остају као путовође целога једнога народа. Нови духовни и књижевни живот у српскоме народу несумњиво од њега потиче.
писац др Иван Шишманов, називајући Караџића »југословенским Гримом«, вели да његове збирке народних умотворина »остају и до данас узори«: »имају право Срби што се поносе својим народним песмама, али још више требало би да се поносе
Он има лак, жив и пријатан стил, и иде у најкњижевније српске писце свога доба. Његове заслуге остају несумњиве у стварању историје књижевности и књижевне критике српске. ЉУБОМИР НЕДИЋ ЖИВОТ. — Родио се 25.
Милићевић, Вук - Беспуће
Они почињу да се пењу уз бријег једним старим, разрованим путем, пуним вододерина; иза леђа остају им високе, голе планине, са сурим и стрмим стијенама у којима се гнијезде орлови. Кроз један кланац пробија се Уна.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
То је читавој кући давало изузетан печат, као што усамљено дрво или сив каменит хрбат остају трајна биљега по којој ћемо запамтити какав бријег или голу брдску косу.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
На сцени остају само аскери.) СУЉО: Ето ти сад. МУСА: А ја све време мислио да је нека политика... ХУСО: Човече, онаква жена!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Можда само месец или два. — Такође из Сарагосе? — Из Сарагосе. Синоћ је дошао са једним другом и остају до сутра. Можда сте их видели пред кафаном. — О, као да их нисам ни видео. Био је савршен мрак.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Све се отето благо мора вратити своме извору, громови падају у сребрне зделе и остају ко згрчени пужеви. Разбојници на коленима изручују плен у бездане мора, широким белим путем путују гомиле сребра и
поља и пропланци и језера у црвеним очима, — зар тако наша земља изгледа питају јунаци на последњој гозби кад рибе остају нетакнуте и говор се њихов више не говори.
Јеретицима се иде наруку и то мртвим, а за мене остају сплетке дворске и тешке грдње с неба! КОСОВО Сад је то прича у граду будала, а тад су погинула цара два!
Сунце у ствари каже да је бог умро и један и други да нама остаје да видимо шта то значи остају дакле природне силе међу којима сунце највише се јуначи а смрт ако је бог умро није ли то стога што је смрт лепа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А ми идемо баш тамо... Мучно је стање ишчекивања. Сви су некако сетни, а они што остају и неспокојни, јер не знају шта им доноси сутрашњи дан... Жене се крсте и моле за спас својих који су тамо.
Али губе везу, покушавају да се испењу на насип, и тада их дочекује псовка некога командира. Преплашени, остају збијени по страни, зверајући кроз ноћ не би ли своје негде видели.
Која вајда!... Наши редови су све ређи. Видимо како се рањеници извлаче из ровова, мртви остају, а попуна не стиже. Наша батерија штити огроман фронт по ширини и дубини, и не знамо куда пре да притекнемо у помоћ.
А имало их је који су сломљени напорима, па су већ отупели и остају на путу, предајући се на милост и немилост непријатељу. Тешке мисли притискују.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу... Неки му се ломе, а неки остају цели. Са њима је он једнако рачунао. — Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
у Предстојништву полиције Сарадници окупатора: МИЛУН, поднаредник Градске страже ДРОБАЦ, батинаш; иза њега остају крвави трагови Грађани Ужица: БЛАГОЈЕ БАБИЋ, са флашом ГИНА, његова жена, са коритом СИМКА, млада удовица
(Милун, са пушком на готовс, изводи глумце са сцене. Разилазе се и грађани. На сцени остају само Дара и Томанија.) ТОМАНИЈА: Не памтим кад сам те видела тако бесну! ДАРА: Као кад?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Моје су ране болне и нове, а мисли сузне, неопрезне. Блажени који по мору плове, и не остају да чезне. Мисли се моје ничег не клоне. Без суморне наде и спаса пусте радосно у видик тону у зрак што их таласа.
Сав овај увод био је, уосталом, потребан само зато да бих преко много чега могао прећи ћутке. Остају противности које се не могу прећи иронично. Те се неће решити брзо.
Не сећам се живих бића, ништа ми не могу, остављам их, и пролазим кроз ове мрачне градиће тако да ми ни њина имена не остају на души. Свуд стојим загледан у небо, и провлачим руком по ваздуху и милујем га, милујем га.
Небеса Срема. Вртови боје запупелих трешања, пуна потока белих и плавих, небеса мирисна, што остају на души као расцветана грана.
А пред сутон, толике жалости, чије последице остају нечујне. Небеса Мостара. У њима Месец и Сунце и звезде блистају на плавом дну, као ствари начињене од злата и сребра.
Само, то нисам ја, ни Венеција што се плави, него неке рушевине, авети, и стећци, што остају за нама на земљи, и, у трави. Па кажу: „Ту лежи паша! – Просјак! – Пас!“ А вичу и француско „тоут пассе“.
ја, нисмо никад ни били више, него нека пена, тренуци, шапат у Кини, што шапће, као и срце, све хладније и тише: да не остају, ни Минг, ни yанг, ни yин, ни Тао, трешње, ни мандарин. Нико и ништа.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А пре, док иђах на пратње, слушах сваки дан јаук и писку сирочади, која остају без хранитеља, па ништа, — то ме није болело... Једаред нам дође у походе поп-Петрова жена.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. — А-ја! — рече скуп цео. — Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Слатко је Европи пркосити Из града званог Мексико Сити, А стигнеш ли, једном, до Целебеса После ти остају само небеса, И звезде, у ноћној па ведрини.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
јегуље, било је то да она рађа живе младунце, ситне као црвићи, И то у блату у које они одмах по рођењу улазе и у коме остају заривени док не одрасту толико да могу бегати од риба грабљивица којима би служили за храну.
из слатких вода у море, да се само у мору расплођавају и да младе јегуљице улазе из морске у слатке воде у којима остају док довољно не порасту. То је било једно стварно откровење и значајан први корак ка расветљењу јегуљине мистерије.
Оне што живе на дубинама до 700 метара виде још само љубичасте зраке, и то јако ослабљене. Преко те дубине остају још само ултра-виолетни зраци.
немају ничега нарочито везаног за испитивање дубина и врше се на обичне, свакидашње начине и обичним методама, онда остају за ова испитивања ови поглавити задаци који захтевају специјалне за то начине и нарочите инструменте: 1˚ сондирање
Мноштво њих, метаморфозираних у стакласте јегуљице, остају поред обала мора, или се задрже на ушћима река и речица, не идући даље уз ове.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају. А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Онај живот лош У коме знанци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима, а глава њихова им смета.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Па још видим, да и поред све муке и труда, опет остају погрјешке! У том нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања, готово послије тридесет година, поправио
Па још видим да и поред све муке и труда опет остају погрјешке! У томе нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања готово послије тридесет година поправио
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Улази за пријатељима да их тамо размести; за њим и свирачи. Врата остају отворена, осветљена.) СОФИЈА (повлачи се, одлази у кујну).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
К оном шта су чули, ако јоште виде и прикладе неваљале, ако не имају кога ко ће с њима управљати и од зла одвраћати, остају у превари и у злу, и сваки дан више утврђавају се у том и укорењавају.
узрока семо и тамо лете; нити, пак, оне који за нерасужденије у всеконечном нечувствованију као за плот привезани остају.
Ти знаш добро, љубезни мој, да сви народи који само при старим мњенијам и обикновенијам остају, морају, како год остали азијатически и африкански народи, у вечној очајаној тами и неразумију лежати.
богоданога разума и словесности, нити примајући никакав приклад од други[х] учени[х] и просвештени[х] народа, остају за вавек у всеконечном плача достојном бесловесију.
А Турци не остају само при посмејавању, но гаде се, псују, руже, пљују на калуђере и њихове сандучиће. „Што мислиш, како је разумним
Корабаљ наполак празан. Погодимо се с капетаном за три цекина да ме одвезе у Венецију. Кад дам ова три, остају ми јоште само пет. У Венецији потреба стајати на лазарету 21 дан; ту се троши.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па види сина у гуњу, кад је био ђак и великошколац, радује се што остају сами после вечере и сâм почиње разговор. За овом истом софром, поред овакве свеће, пре неколико година...
Сва су му сећања бистра и сва извиру из Вукашиновог одласка, остају за брзим коњима као бела пртина и црно дрвеће и врзине, док он из забрана, из кога се лепо види дуго кривудање пута,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сима терџуман види, и не први пут, речи како делују, своје речи како делују: допиру до људи, смирују им дах, остају им у слуху. Слушају га: и гомила, и низами, и жандарми.
Али тама око њих, све гушћа, одузима им вољу. Уосталом, и песник и Кнегиња знају да, у времену, питања углавном остају без одговора а да, ван времена, не постоје. УЛИЦА ДОСИТЕЈЕВА Остарио је, а још је волео да путује.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Наш живот овде светао је трен, Срдачан, кротак. Онај живот лош У коме знаци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима; а глава њихова им смета.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И оно ће имати више изгледа за опстанак, јер од многобројних индивидуа једне врсте остају у животу само њих мало, а природа одстрањује неспособне.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
моје недаће, не сакривајући од себе ништа, а с друге стране мислио сам да изнесем изгледе и све могуће наде које ми остају да се из оних, заиста ужасних, недаћа извучем.
срећној вароши, одмичући све даље и даље, гледао у последње куће, завидећи сваком мраву и свакој травки што ту уз њу остају да живе и дишу ваздух који ће и она удисати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али као непосредна реакција — остају хладни. Треба да претходно интервенише свјесна мисао, треба да протече онај кратки хип док се импресија преточи у суд,
Пред скаском о Андроклову лаву они остају сметени: у гести звијера наслућују нешто што их надилази, а не могу да му отповрну: „то је малограђанштина“, „то је
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
су се стекле многе чудне склоности, нетрпељивости и навике, од којих неке могу да припишем спољним утисцима, а неке ми остају необјашњиве.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ноћу је посао чувања био изузетно тежак. Принуђени да преко дана остају у хладовини под дрвећем, волови би се слабо користили добром пашом, па би ноћу били гладни и тада би жустро кренули у
Ћипико, Иво - Приповетке
Не слуша господареву окоситу заповјед, ни сељачка боцкања. Мисли, што му се споро у глави замећу, остају с њиме; њима се обикао и приљубио се уза њих, а те мисли нијесу него свагдашње чедне жеље да заслужи слободним, лаким
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
За нас овакве творевине остају загонетка, на коју још не налазимо прави одговор. Као што прави одговор, уосталом, немамо ни за основни Настасијевићев
За проучаваоца нашег романа остају отворене многе језичке недоумице, чак и у случају када је он доживео прави процват у другој половини овог века.
Симболичке, међутим, остају такорећи код себе самих, задржавају своја сопствена, пластична својства и с њима се укључују у обликовање песме.
Постоје песници који остају у истоме књижевном стилу и служе се средствима и поступцима који су за тај стил везани. Такав је, на пример, Милан
(1978) МИШИЋЕВ ПРИЛОГ РАЗВИТКУ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ Критичари се смењују, песници остају. Јер вредна поезија омогућује и захтева различите критичкотеоријске приступе, и различита вредновања (и, канда, таква
Овде се критичари смењују, а песници остају. Ако би сада у овако одређене „изузетне критичаре“ требало уврстити некога од српских послератних критичара, онда би
Као да је управо ова област намењена поетскоме обликовању, а по страни остају сви они основни елементи који творе природнојезички систем као комуникациони, моделативни систем једне културе и као
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА (пошто се и сви остали рукују): Хвала вам што сте дошли. Изволите седите! (Старији седну, а млађи остају на ногама.) Опростите, бога ми, што вас овако све заједно примам.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пиштоља, идући према Мајнцу, или зидинама Лујевих утврђења, која су се јасно оцртавала над водом, док убијени падају и остају на земљи; и други који мирно, као сенка, корача крај њега и гледа и ћути.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тело ј’ смртно, траје па дотраје, Карактери остају да сјаје. Спомен њихов прима се у груди, Нове борце, нове снаге буди.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Границе у којима живимо нису границе у којима умиремо. Опора ноћи мртва тела, мртво је срце ал остају дубине. Ноћас би вода саму себе хтела да испије до дна и да отпочине.
залеђена зоро Сунце је твој непријатељ У име правде у име пустиње Сунце се окреће истина мења место Онима који остају верни остаје само лаж Ал на истинитом месту је хладно На истинитом месту нико не диже дом Ледена птица ватре је
Краков, Станислав - КРИЛА
Види се како се одвоји један део и пође некуд у ноћ. Они што одилазе срдито се журе, и не осврћу на ове што остају. Потом се остале чете почеле понова да крећу, и од дуге као змија поворке, која је непрестано избијала, поче се
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Врућина није била прекомерна. Балет марсоена, на стотине, у непрестаном превртању по пучини и кроз ваздух. Заморени остају за нама. Само један пар, под првим огледалом воде, упорно, чини се „задихано“ прати нас.
Стављамо им огрлице око грла; оне нас гледају озбиљно и остају зачуђене да је то све због чега су имале да дођу. Неспоразум је очевидан, и сад смо сасвим у незгоди шта ћемо са тим
Полазимо; гледам сву ону тешку гору, густу, коју, долазећи у Ман, нисам видео због ноћи. Предвече док моји пријатељи остају ради одмора, на стази која иде кроз шуму, чудној црвеној стази која као каква артерија протиче кроз гору, ја одлазим
Захваљујући њеној сасушености, успевам да скинем са ње чак и тешке гривне, које на другим снажним рукама остају сковане заувек. Цело село мора да је у лову или на раду; нигде никога.
— Реци им, — каже Н. тумачу, — да су спремни да кроз десет минута идемо даље. Људи остају лежећи крај калбаса и канариса са водом; гледају нас ћутећи, а онда један нешто каже.
О, Амару о! Забављање не пречи битку Дијандио. То је велико коло. Неки су јаки да се забављају у селу, али не остају кад треба носити оружје на далеко. Сви људи не игра ју Дјандио. Ти си ушао у игру краљу Куру, краљу Канда.
Иза њих остају друге црне расе, дивне црне расе, које на други начин, и што пре, треба чувати, штитити и лечити. ГЛАВА ОСМА ОСТРВО
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Уклања се устрану.) ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Главаш долази. Радак, Вук и Исак остају на вратима. ГЛАВАШ: Помоз бог, Турци! (Турци се уклањају у знак поштовања и гладе браде. Једни говоре: „Ожђелдум!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Они ће наредити кад треба да буде. Вероватно сутра на ноћ. Све припреме које смо досад извршили остају. — Командир се обрати Драгану: — Ви сте извршили поделу људи и показали места? — Све је готово. — У реду.
И они који су били на крају сада су први, а ови мали пешаци, ако су још у животу, остају последњи.“ Мало даље видим огромну рупу, а наоколо поломљено дрвеће. Онда парчад од граната.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и при постељи сице зацвели: „Уви мње сама, што без Адама остају!“ XВИИИ век
се сваки дан чује глас у граду Да мразови људе живе, здраве краду, И превозе в царство разјарено смерти; Који живи остају, оним' она прети Одгристи им образе, или уши, или нос, Или да ће код обуће многи кући доћи бос. 1799.
Једин аз сам пребивају С полним серцем тјашкој туги, Цвјетним путем унивају, В живој жељи сам остају, Једин аз не имам други!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Немилосно ме тјерају с гробља, шибају ме страшно и ријечи ми у грлу стају. Гробови остају неопојани ријечима чистијем, непокапани сузама искренијем, а мајке сиње неутјешене утјехом благом, па се буни у љутој
Обучени у нове миришљаве рубине, што остају иза мртваца, просипају пиће по гробовима, прождиру облапорно грдне масне залогаје, режећи један на другога као пси.
Нуде је јелом и пићем, дају јој хаљине што остају иза мртваца, она све то одбија, неће да прими, него само јадикује и непрекидно јадикује.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
земље, после турске окупације Србије и Босне и Херцеговине, хајдуци организују чете од по десет до четрдесет герилаца. Остају у гори од пролећа до јесени ("Отишли су о Ђурђеву данку,/ Остали су до Митрова данка,/ Лист опаде, а снијег западе").
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Убрзо би долазили и они. И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак... Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на
Па да се опет враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут. Ништа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Коме јасенак није начет, неће оздравити. Често болеснику вила саопшти лек у сну. Судови и пешкири остају код јасенка; ко би их употребио, распао би се од рана или би ослепео.
Т. се кади мртвачка жртва (нпр. СЕЗ, 19, 41; 254), хаљине које остају иза мртваца и које се после дају сиротињи (СЕЗ, 16, 254), гомиле дрва које се на Беле покладе пале да би се мртви
дубу, као и у бресту, живи ала, и зато га бије гром; само на дуб може вештица да испљује попивену крв (од чега на њему остају »корубине«, које се деци мећу у амајлије ради заштите); (због његове демонске природе?
Ћипико, Иво - Пауци
обрваће га; али храст се не да: надвлада све запријеке, и, ширећи се, осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаштају своје гријехе.
Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику. Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Разбојника је као плеве. Дошли су ту и ту остају, само ће сада радити и сами паметније. Следећи пут биће теже. Дадара Једини монах који зна да броји и да рачуна је
Све је то деловало некако злослутно и то се јасно видело на лицима људи и оних који одлазе на пут и оних који остају да са стрепњом ишчекују њихов повратак са драгоценим товаром. Али ни овога пута није изостао трач.
Лауш се није мицао. Дотаче крајичком ока Дадару окренутог леђима и само што не пљуну. Неочекивано рече: „Они остају тамо где јесу. Мени не сметају“. Дадара се окрете и први пут, откако је ушао, погледа старца равно у очи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
оставио је у аманет Вуку Караџићу, који га издаје 1833. Од њега остају прве песме намењене деци у српској поезији: „На књижицу за новољетњи дар“ и „Мојој деци на мајалес“. Умро је у Будиму.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Шта је? Да ниси нешто? Цигани свирају: »Мекам«. СВИ БЕГОВИ скупљају се око њих. НАЗА и САРОШ (остају сами у једном углу позорнице). НАЗА Ћути! Је л’ сам ти сестра? САРОШ Јеси.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
узимала, у разговору с посетама, неки раслабљени тон, познат тон безмало неке пријатне малаксалости оних удовица које остају у жалости без икаквих животних брига; којима је са имањем дошла и врста слободе; које су здраве и јаке карактером и
Оне живе и цветају вукући се по дугачким оградама. Свега се машају, и све обухватају, и опет нигде не остају. Ако тргнеш неку гранчицу, извлачи се као да се одмотава, нигде краја.
али ипак јасно као бео конац, затегну се кроз простор и време, и предели младо и старо, оне што одлазе и оне што остају. Још последњи пут друштво се саби у целину око старог кафанског клавира.
Како је брзо дошло, и како је неочекивано дошло да ја станем у она врата међу оне који остају... Када год буде дошло до тог испраћаја, исто ћу се питати, и, чини ми се, кад матуранти зађу за последњи ћошак,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ја морам носити вал, морам еквипаж имати, хм! Моји 15.000.« Господична, међутим, не примечава да 15.000 на истој мери остају, а године се међутим умножавају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
84 АЕРОПЛАНИ ТУКУ 90 НА ДОМАКУ МОРА 95 УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ... 98 ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ 101 СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... 106 НА ИВИЦИ ЖИВОТА 115 КРАЈ МУКА... 120 САН ИЛИ ЈАВА 126 ОСТРВО СМРТИ 133 У ФРОНТ!
Неки већ товаре ствари и беже. Избеглице из северних крајева, које већ данима одступају заједно са нама, остају занемеле, јер виде да је наш слом потпун. Њима је најтеже.
А на супротној страни је непријатељ... Као да су распети. Боже! — Збор! — чује се строга команда. Старешине остају. Са њима су војници проводили најтеже часове. Па ваљда знају шта раде. Из мрака се помаљају групе. Опет заостају.
Маршевска колона не постоји. Сваки се креће према својим моћима. Неки одмичу, други заостају, има их који преморени остају на путу. Главно је, на преноћишту ће се наћи.
Али, и људи заостају. У многих су отекле промрзле ноге, те остају седећи крај пута. Нити они моле за помоћ, нити би им ко могао помоћи.
Општа невоља као да је придавила људе, који су занемели и тмурни као ово сиво небо. ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ Кажу да људи увек боље памте тужне догађаје у своме животу, него радосне доживљаје.
Спаса им нема. Па зашто им још за живота не бих смео одати посмртну почаст... А мртви су ослобођени мука. Остају живе лешине за нама и никад стићи неће. Сутрадан западосмо опет у глибовиту долину.
А његово име?... Чин... звање, јединица?... Па то би била неправда према оним јадницима који остају полумртви на путу и које нико неће споменути. А пред суђеним часом сви су равни: и знани, и незнани.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Коначно, моћна планинска стена би претворена у округле, блиставе белутке, али су и они викали углас да су стена и остају стена! Је ли чудо што се разјари река, тресну их о обалу и све, осим једнога, претвори у зрнца песка? — А сада?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Стојан; 4) и Валтер н Стојан, прије него што ће се побити с потјером, отправљају с бојишта своје вјеренице; 5) у боју остају побједници Валтер и Стојан; 6) послије боја Валтер и Стојан иду својим кућама, вјенчају се вјереницама н сретно живе;
У прилог овоме тумачењу — мада сами наведени стихови и даље остају у оштрој противречности са ликом историјског Мусе, Мусе феудалца — иде и чињеница да је Марко краљев син, тј.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ПОШТЕДЕЋУ РАГУ Коњ гази прашину меку И мисли о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ ОН КОЊА РА3УМЕ Пешаче човек и рага Остају два сива трага Сељак хода све брже А коњ уморно рже У ЈЕДНОМ ДАНУ У једном дану Хиљаду и четири стотине минута
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
се; својим тек назором заколебље толиком и таквом големом земљом, те сву поднебесну из темеља покрене, — и ступови јој остају непокретни. Запрети мору и пресуши га. Рекне што бездни и запусти је.
нити је пак плаха киша за вишу хвајду него ли која ситно ромиња; друго ништа, теке сноси земљу и заћупа усев те локве остају, лепу копаћу поквари земљу и господара јој огрижи.
метеж, клевета, злоба, оговор, судови за свашто, немирост, војске, људи гину, дан на дан мру, господа слугами остају, бољари сиромаше, једни падају, гори се дижу, друг друга обеђује, млађи старијега не почитује, брат рођени свога брата
Са шта ли то бива, те земља нам свога рода ни посејанога семена не издаје, остају нам празне оставе и сама трава не расте него ли види се црна и суха много пут земља: остаје на њој клетва да је пуста
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлијских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом, — све док он не прође!...