Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Спасоје, смијући се. „Њему је, кан’да, кожа најмекша!“ прихвати Марко. „’Бро јутро! Здрав’ осван’о, Цуца! Је ли ти се што снијевало!“ стадоше га задјевати. „’Бра ви срећа!