Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Па баш да јој је мати три мужа отровала, она мора моја бити!“ Ја сам га одвраћао од тога, али све узалуд! Он се решио да је узме, и то још оно исто вече,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Вечна, Твој је удес писан на челу твог сина, На мач његов реч ти страшна, неизречна. Млеком своје дојке нас си отровала, У болу и слави да будемо први; Јер су два близанца што си на свет дала — Мученик и херој, кап сузе и крви.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
? Па га сад онај зграбио лепо, па право кући с њим! Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску! — Забога, мамâ, а што се ви толико кренкујете! Није то ништа тако страшно!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сироти миш који јадикује над судбином свога рода: Драга ми је мајка на превари пала, Најела се сира па се отровала.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
она мислила да тако треба, и како је писала писмо председнику владе против неке госпође Ангелине, која јој је наводно отровала мачку, и како је редовно дочекивала све високе личности на београдском аеродрому. И то!
она мислила да тако треба, и како је писала писмо председнику владе против неке госпође Ангелине, која јој је наводно отровала мачку, и како је редовно дочекивала све високе личности на београдском аеродрому. И то!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Но, комедије; и то да чујем! ЈЕЛИЦА: Ту је барон отворио с царицом бал, која се после заљубила у њега, и отровала се што није хтео да је узме. МАРКО: Па у Месецу зар има људи?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ С Бишћа Мара њему поручује: “Да ме просиш, не би пошла за те, Да с’ ожениш, бих се отровала!“ 121. Срдо моја, не срди се на ме!
прстеном, Уточила по кондира једа, Оно друго вином доточила, Па га дала свом брату рођеном, Те је свога брата отровала; Па отиде момку нежењену: “Љуби мене, момче нежењено, Ја сам мога брата отровала.
брату рођеном, Те је свога брата отровала; Па отиде момку нежењену: “Љуби мене, момче нежењено, Ја сам мога брата отровала.“ Ал’ говори момче нежењено: “Ид’ одатле, једна отровнице! Кад си свога брата отровала, Отроваћеш и мене јунака.
“ Ал’ говори момче нежењено: “Ид’ одатле, једна отровнице! Кад си свога брата отровала, Отроваћеш и мене јунака.“ 224. Сунце зађе за Невен, за гору, Јунаци се из мора извозе.
и вечером, Оно ми је јединица сеја; Која кука кад јој на ум падне, Оно ми је отровница љуба, Девет ми је брата отровала, И десетог мене оковала!“ 233.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Била је то чудна, и несрећна, жена. Имала је незаконито дете, од једног женског лекара, а доцније се отровала. Имао сам, у том пансиону, чудне комшије, и у соби са десна, и у соби са лева.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
). Љут сам — ето, то ми фали! Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут. Читао сам те проклете новине; ето то је! — Па шта му пише у новине, господине?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Куго људска, да те Бог убије! Али ти је мало по свијета те си својом злошћу отровала, но си отров адске своје душе и на овај камен избљувала? Мала ли је жертва сва Србија од Дунава до мора сињега?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да га човек привије на рану, излечио би је. Да га уденеш у иглу, — тако је танак. Да змија окуси од њега, отровала би се. Да имаш двије главе не би га преварио. Да може попио би га у капљици воде.
Да му по кући повучеш драчу, не би му ни за што запела! Дао би ти око из главе. Да окуси гуја од мене, би се отровала. Да падне с дрвета, однео би кући грања. Да разапне мрежу за сокола, ухватио би врану.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћимова снаја, што су јој мужа убили књаз-Милошеви момци јер је књазу узду и оглав украо, те је Ђорђу старим млеком отровала младићство, узимала му га и после женидбе, покварено јој месо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“. „Завист им је отровала срце“. „Касније осетише грижу савести и хтедоше да се врате у круг мојих правих пријатеља и зажелеше да се опет
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
љубав и разум Обала једноме Мору Звезда на Полуострву Рт Добре Воље Оивичена бескрајем Туђа пресахлост би јој изворе отровала Туђе пустиње клеветају њено сунце и земљу А она без милости према ономе што је стварно Али не и истинито, не престаје
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« »А мржња те је нашла Где с вијеш као црв Надојила те крвљу — Отровала ти крв.« А ти, сама чудовиште, правиш то и од човека у кога се уселиш.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
је живот тужан пустолина грдна, Моје ломне груди порушена црква, Увенуло цвеће по гробу се њија — Кâ да га је љута отровала змија; Побегле су тице од сува растиња... Само још у цркви мали жижак тиња. Куд ћеш, момо, куд ћеш у пустињу ову?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
у месецу јунију у месту Керњешевци Петроварадинске регименте појавила се куга, отровала су се многа провинцијална места.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Горчина је отровала радост, жуч се разлила по згрченим уснама које се отварају само зато да би пуштале напоље рогобатне, грубе, ускисле
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И у коме гробљу лежи отац твој? Страшан је и тужан твој суморни смисô Кô и живот мој. Ти си душу моју отровала собом, Ти си мени наде сахранила све, Моје мисли ти си помирила с гробом, Са животом... не. 1888.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Том приликом јој је признала да се отровала, односно да је јела дрва са мном. Мајка њена, без икаква обзира на њен положај и на њене осећаје, рече: — Е, кад си
лампу, гађала је ципелом кућњег момка, ујела је апотекарског помоћника и, најзад, испила је читав сифон соде да би се отровала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кано брату једном без другога“ — Анђелија га је стварно исцелила простом и надмоћном људском речју: „Нијесам ти брата отровала, веће сам те с братом помирила“.
Како дође, он љубу дозива: „Анђелија, моја вјерна љубо, да ми ниси брата отровала?“ Анђелија њему одговара: „Нијесам ти брата отровала, веће сам те с братом помирила“.
“ Анђелија њему одговара: „Нијесам ти брата отровала, веће сам те с братом помирила“. 48 ЈАКШИЋИ КУШАЈУ ЉУБЕ Пију вино два Јакшића млада: Јакшић Митар и Јакшић