Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„А слатка реч гвоздена врата отвара”, — ово је наше. По вишој части, из самога зла обичаја бива да многи себе за мале ствари, за саме безделице, за
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
сенци, гола као из воде, гола на обе плећке, пробуђена сунцем из неба месечевог мужу сеновитом до дна перунике отвара, из долина, и с врхова брда, из градова и села, из столарских радњи, с дрварских пијаца, дуге поворке,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој. Томе она отвара своја недра и даје своју милошту... А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад
— Дај да ијем! — Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. — Пеци, баба, цицвару! — Сад, ага, сад!
Не хте викати ни молити за милост... Једаред му се учини да чује како се реза отвара... Он прену, скочи... Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тако нову жељу прати суза стара; Тако нова љубав у часима холим Неосетно ране старинске отвара — Па ме страх да желим, и ужас да волим. ТАМА Иза јабланова још ни сад не жути Задоцнели месец.
Сто очију својих моја душа смела Отвара пред неком земљом недогледном; Никад не захвати двапут с истог врела, И два сна никада на узглављу једном.
И стопе у песку избрисаће наше Исти топли ветар, који нежно свима, Нечујан, отвара срце цветовима, Да нове светлости налије у чаше.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Намрчио се као Турчин. — Дај још! — вели мојој мајци. Она стегла срце. Ћути као камен, отвара ковчег па шаком сипа у његову, а он везује у махраму.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И ко њу има, бива богат, много богат. Пред њом се све отвара. Паре закопане у земљи, лале — сестро! саме оне из земље излазе чим се расковником дотакне место где су биле
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Онде је већ вино на служавнику приправљено. Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата. Гледићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијића. — Какав је био пут, није се прашило?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јуришић раширио очи, иде тамо-амо по земуници, отвара и затвара врата, тражи нешто. А оне ствари око њега, књиге, револвери, сандуци, ћебад, блузе, карте, бусола,
Африка
већ неколико година да се није вратио са путовања; њега замењује неки сељанин црнац који, болешљив, лешкари у љуљашци. Отвара ми зграду која служи за конак (кампман) кад наиђе који белац, што је толико ретко да, кад ми пређемо преко прага,
Отуда краљу идеја да ми отвара очи Или да ми се тужи. Мени је страховито непријатан овај неспоразум и отрован сам и на Н–а, који нема обзира, и на
Црњански, Милош - Сеобе 2
Има да понесу нешто дуката, за господу у Бечу. Злато отвара и она врата, која ни лепе речи, ни сузе, не отварају. Сирота госпожа Кумрија, која се осећала још врло млада, сматрала
Он је прво, неповерљиво, посматрао, пред собом, цивила, а затим рече да се капија ником не отвара! Стајао је, пред Агагијанијаном, у новом мундиру, који је Аустрија, те године, Славонцима, делила, закопчан до грла,
Понављао је: нека господин апотекар оде до командира. Капија се само командиру отвара. А кад Јерменин поче да се дере, да има одобрење, из Беча, па додаде да су, унутра, Чрногорци, браћа Славонаца,
У трактиру „Код златног јелена“ настала је, после свега тога, прилична забуна. Али новац сва врата отвара. И штала. Није прошло ни сат времена, а кола, за Павла, стајала су пред уласком у трактир, у сенци, манастира,
би само да неко откључа ходнике и да ти несретници јурну на врата и дохвате се шумарака на падини, и долине, која се отвара у Аустрију, а води још даље, у Хунгарију.
Него изгледа, да његово благородије не зна за петарду. Петарда, у доброј руци, отвара сва врата, у сваком ходнику. Са петардама у шакама, та десеторица, изненада, могли би да добију те сужње, сасвим
Пазећи, да га жена не чује, Ђурђе је, шапћући, додавао да његова ташта отвара кесу, и сенатору, женерозно, само ако се муж, претходне ноћи, добро покаже, у кревету.
Разговараће, каже, одсада, само са Русима! Са росијским ђенералима и сенаторима. Отвара у тврђави Крилов своју, Хорватову, канцеларију. Имаће шест одељења! Код њега – поручивао је Исаковичима – има места!
Пошто му је било речено да, последњег дана, ником не отвара врата и никуд не излази, да ћути, Исакович је седео у кући и чекао. Дуго се прао, пиркао, чешљао, мирисао, и облачио.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
) Па ипак, мучи ме, мучиће ме, мучило би ме кроз живот. Зашто не бих испио до дна чашу горчине која ми је намењена? (Отвара писмо и загледа потпис. Нов наступ узбуђења.) Јесте, он је! Слутио сам, слутио сам...
Упорство у оваквом случају је право дивљаштво... ПАВЛЕ (плане гневом на овај цинизам, одјури и отвара врата, дохвати столицу и замахне њоме): Напоље! Напоље! НОВАКОВИЋ (полазећи): Дивљаштво, зар не? ПАВЛЕ: Напоље!
ЉУБОМИР: Ко? (Пружа му листове.) Ето, пуне су новине. СВИ (дрекну): Новине? (Разграбе му и свако отвара по један број.) АНТА: Ау, ала су крупни наслови. СПАСОЈЕ (чита један наслов): Чујте само, молим вас: „Мртви се дижу”.
) „Илирија”! „Илирија”! Завеса ТРЕЋИ ЧИН Радна соба код Спасоја. И СПАСОЈЕ, СОФИЈА СПАСОЈЕ (стоји крај стола и отвара пошту). СОФИЈА (доноси једно писмо). СПАСОЈЕ (узимајући га): Од кога? СОФИЈА: Не знам, донео један дечко.
СОФИЈА (доноси једно писмо). СПАСОЈЕ (узимајући га): Од кога? СОФИЈА: Не знам, донео један дечко. СПАСОЈЕ (отвара писмо, чита у себи и мршти се. Чита поново и гунђа): Дабоме! Знао сам ја то! Дабоме да сам знао! (Софији.
ШВАРЦ: А кажете, могу бити безбрижан? СПАСОЈЕ: Сасвим! ШВАРЦ: И могу ићи? СПАСОЈЕ: Чекајте! (Отвара пасош и ножићем за хартију одлепљује његову фотографију и даје му је.) Може вам требати.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- викнуо сам за њом, а она је, окренувши се, почела да клима главом у знак пристајања. Онда сам је видео како отвара и затвара уста. Певала је опет песме о бродићу, а мени су струкови поигравали на води.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ је три четврти на пет. Сад ће доћи Шамика. Чека, сваки минут година. Удара пет сати. Како откуцне, а неко капију отвара. Она мисли да је њена верна баба, којој је кључ предала. Није, то је њен брат.
лутка из кутије, из излога кадива, кадифа — врста скупоцене тканине, сомот, плиш калауз — вођа, пратилац, кључ који отвара сваку браву камарат (фр. цамараде) — друг, пријатељ Цампаніле ді Сан Марцо — звоник цркве св.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ананија је своју породицу населио у отвореном трему куће, на земљи. Није хтео да отвара, ни да разбија врата на кући, мислећи да ће се то и тако решити, ако се Вук Исакович не врати.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Онда се једнога дана, у уличици преко пута Старог двора, отвара изложба електронике. Нешто даље налази се нека кутија.
Дванаест сати удара, Тамница се отвара, У тамници никог нема, Само један попа дрема; Хајмо, попо, напоље, Да видимо како је, Како војска маршира, Подигла се
ударца, важнија од револверског хица стартера на олимпијској стази дугој сто десет метара са препонама, тај знак који отвара капије раја у земљи богу иза леђа, у дворани суморног сјаја, испуњеној димом првих цигарета у животу и првим
цигарета у животу и првим познанством са заносним мирисима младих женских вратова, тренутак који малим блудницама отвара капије страха изазваног близином мушког даха; та четири такта љубави и смрти – четири такта којих ће се Бел Ами сећати
— Студенткиња! — каже поносно Жика — и вади фотографију из новчаника. — Осамнаеста јој... Жан Жик отвара мали кофер и вади свој последњи модел нестварно лаке хаљине од чисте љубичасте свиле, коју је понео ни сам не знајући
Ваде пртљаг и крећу за Ружом, неком само њој познатом пречицом кроз поља, и таман кад помисле да су близу циља, отвара се нови шпил брда, поново је ту поток који треба прегазити.
Матавуљ, Симо - УСКОК
питајте ове под бедемом, ту вашу браћу Морлаке, у вашем језику, зашто су се скупили прије прописаног часа кад се град отвара? Заповједите им, у име моје, нека се одмах одмакну, иначе ћу наредити да се пуца, сакррр!
На то се и стари Пијеро охрабри, те се примаче и запита: — Па шта ћете ту, у ово доба, кад знате да се град отвара пошто сунце огрије?
Они су махом православни, а сјутра им је Божић, а обичај је од старине био да се уочи тога празника град раније отвара да би се пазар раније свршио. Тим би се угодило и већини грађана, који су исте вјере.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
се, сама себи се приближава; осиромашујући се, богати се; лишавајући се, добија; затварајући се према бескрају, она се отвара према свету. Оно што је дечје у човеку, у природи, у стварима речима — незаменљива је стварност ове поезије.
Превише је искустава с којима рачуна, а претешко се долази до кључа који је отвара. Песма настоји да саопшти посебна, неосвојена, тешко освојива искуства, на која је упућена самом својом улогом
неразумљиво шапорење воде; супротна плећина (друга страна брда); кењчијати (спрдати се); свјетлина која се раступљује (отвара пролаз); гурељ (колац којим се рибе изгоне из окапина и подобала); пржљив (пргав); бистраћ (мудрица, интелигентно
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: То је било, па прошло. ЗЕЛЕНИЋКА: Тако, господине Жутиловић тако. Нама се јасна зора отвара. Јошт је нужно подерати све оне аљине које су странонародне боје. ШЕРБУЛИЋ: Ево и госпоја Нанчика има зелену.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
То му отвара вољу за читање »и другојачијих књига осим црковних«. Та прва читања у Хопову од великог су утицаја на његов духовни
Штампарија Павла Јанковића у Новом Саду почела је радити 1831, пошто је у Аустрији укинут монопол штампања. 1834. отвара се штампарија и на Цетињу, која је трајала до 1852. године, када су, приликом турске навале слова преливена у танад.
Стварно, он у књижевности српској отвара цветну, књижевним талентима и песничким делима богату романтичарску епоху. ЖИВОТ.
Читалац губи осећање да је у литератури, и чини му се као да слуша исповест једног старог пријатеља који отвара своје раздрагано или рањено срце.
Милићевић, Вук - Беспуће
и сажаљења и бола и пријекора, он се трза и стреса као шибљика, устаје и, у папучама, облачећи капут, диже завјесу и отвара прозор.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А знам да си при добром апетиту! Јер билијар, и оно движење и ово моје макљање — кажу да жестоко отвара апетит. ГЛАВА ЧЕТВРТА Ето тако се понекад или, боље рећи, почешће разговарају отац и син.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
лађици; О гујама под каменом љутим, О смоквама, и наранџам' жутим; И спомено чудновату траву Што на свету сваку отвара браву; И алину златну саливену, Још и крила на људском рамену; И којешта ето тако друго Што измисли, што ђегодер
“ Тако деца лепо моле, А слуша и маја, Ложи ватру, спрема таву И масла и јаја. Али шкрипе кујни врата: Ко ли и отвара? Уђе неко: — „Добар вече!“ — То је баба Мара. Тек је деца опазише, — Та само и гледај!
већ стиже, скочи на обалу, Потражи одма своју избу малу, Ту жића књигу вади из недара, На сто је меће, па књигу отвара; Још пером оштрим у срце се боде, Па крвцом својом вако писат оде: — Смеје се небо, а сунашце гледа Одозго доле на
Не иде никуд, свету се не јавља, У изби седи, самац се забавља. Кадикад само, кад нојца притисне, Отвара прозор, уза зид се тисне, На руку чилу клонула му глава, На груди пала та коса убава.
сваки с' нада — Па дегод глава указаће с' млада: Сад, сад ће бити — млоги проговара, Но прозор клети нигде с' не отвара. Чекање њино бијаше залуду, И само могу чудити се чуду.
“ 97. Он се диже са прозора, Оде столу па ту седе, Једну књигу још отвара, Вирну у њу кâ од беде; Ал' како је читат стаде, Одма му се и допаде. 98.
Те пред Бога оде млада, На колена пред њег' пада, И отвара срце живо И моли се жалостиво: Да то око своје благо На њезино баци драго, Да не пати тако, јао, — Да л' је Вишњи
се њена уста види, И опет не сме да је загрли, Јер он се боји да је опет натраг У пређашњи не баци сан, сад она Отвара око, па се горе диже, Забуњена унаоколо гледи, Са њоме што је, канда не зна, било.
Као муња беше поскочио, Ал' кад спази, сав се скаменио: Ни се миче, нит' отвара уста, Та лепа је преко мере пуста!...
Јуриш чини Усеин Стојану, Ал' га шчека Стојан на шешану, Сред прсију прозор му отвара, Уграби му срце из недара, Ал' и турска једна пушка кресну, Па Стојана те у сису десну, Те кроз прси удари укриво,
и санак, Сада теке њојзи свану данак; Затрпане оне искре мале Сад у силни пламен се сагнале, Онај пламен што небо отвара, Што срдашце вади из недара, Те овога срце даје томе, А отога опета овоме, Да не може, кô без срца свога, Једно,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Промијенио, шта ћеш, таква су времена — скрушено признаје калајџија, видећи већ да његов нови надимак иде пред њим, отвара му пут и казује о њему више него читава прича. Пред Рожљикином кућом је некакав неуобичајен неред.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На собним вратима дочекује нас теча, гологлав (једини пут у години), отвара врата, уводи нас у ту велику собу из које запахује светлост, топлота и јара људска. Здраве се.
све чисто, покривено, али ипак много, једНо уз друго, претрпано, те се осећала она влага и устајалост собе која се не отвара, не ветри.
— одговарала би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију. Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
поруке ти лепе носим од паше!” Тако се дере нестрпљиво Туре, и већ се у двору калуђери журе, кључеви звече, брава се отвара, провирује брада калуђера стара. ,,добро Ми дошо!
А шта на то мајка стара? Са улице трем отвара, из улица са свих страна силне чете Филишћана: „Амо, децо, Самсон спава! Будимо га! Камо справа? Камо остра слепила?
Ал' онај горе, тај га не чује; већ отвара Филишћанима свес', чује га млади аскалонски кнез те збори лепој својој невести: „Делило, душо, слатки савезу, чујеш ли
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кадија га ухвати за руку говорећи: — Чекај! Канун се не отвара џаба. Кад не пристајеш, дај триста гроша џериме (глобе). Јеврејин даде кадији триста гроша и отиде кући.
Кад то чу онај пође из суднице, а кадија га ухвати за руку говорећи: — Чекај! Канун се не отвара џабе. Кад не пристајеш, дај триста гроша џериме. Тужитељ немаде куд но даде кадији триста гроша и оде кући.
Тужитељ кад то чу пође из суднице, но га кадија ухвати за руку говорећи: — Чекај! Канун се не отвара џабе. Кад не пристајеш дај триста гроша џериме. Тужитељ даде кадији триста гроша, и оде. Кмет оде кући весело.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Стојте, галије царске! Слабо вас нешто видим У омаглици дана. Пред невидљивим храмом отвара се и бриди Незацељена рана.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и како се умало није удавила у гас-маски на Противхемијској заштити (Пе-ха-зеу), јер јој нису објаснили како се отвара довод ваздуха, а она мислила да тако треба, и како је писала писмо председнику владе против неке госпође Ангелине,
и како се умало није удавила у гас-маски на Противхемијској заштити (Пе-ха-зеу), јер јој нису објаснили како се отвара довод ваздуха, а она мислила да тако треба, и како је писала писмо председнику владе против неке госпође Ангелине,
Тако је маман још с врата издржала праву бујицу псовки од те исте газдарице „која нема намере да у својој рођеној кући отвара дом за дојенчад, што пишке по каучу и дерњају се усред ноћи“. Почиње селидба.
Прва вештица, она која је седела најближе вратима, отвара их и — има шта да види! Наш „Зануси“ брекће и скакуће од нестрпљења да види ко нам је то дошао у госте! Шокинг!
— Дезертер... — режи матори, пунећи растресено лулу исто тако истресеним опушцима. Маман тада отвара своју тајанствену, увек закључану фиоку и вади два долара, која нам је за последње две године послао неки њен рођак из
За њом, у огромним количинама, стиже и лова. Матори отвара врата ногама. Имамо шта и да видимо: из руку му се просипају водопади најнепотребнијих ствари на свету!
Не зна се шта је лажније и пластичније — јелка или гости за столом? О расположењу да и не говоримо! И шта онда? Отвара се телевизор. Гледамо како се проводимо на Нову годину. Максимално!
XXИИИ Мала Ана оптужена за саботажу операције „Освајање Београда“, уместо да се брани или ангажује адвоката, отвара досје о Сулету са Ада.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
не веј: са Божур-поља мастила лију у срцаст цртеж с осам очију, од чијег луча (као да Егеј наранчи морској отвара кришке) пали се свећњак - а гори лишће. Не дршћи, руко - хартијо, не веј.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРИЈА: То је његово право име. АЛЕКСА (оће да му узме писмо): Ви знате каква је казна за онога који туђа писма отвара и чита. БАТИЋ: Ништа, ништа, ми смо сад и тако род. Особито нећете пред невестом својом имати никакве тајне.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
не боји, са мачем спреман у ноћи стоји, нејаке штити, крвнике гази, тражећи правду под земљу слази, разбија браве, отвара стијене ил се за тајном под небо крене.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Један се тамни човек диже испред неба и с руком пред устима довикује: — Ана-Марија, Ана-Марија! Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви? — Ми смо, дођите.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И у благом санку из прошлости давне Болној тици тако протицаху дани; Нит' се из сна креће, нит' очи отвара — И снег тихо веје — да тиче сахрани...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Много се бунара у кнежевини отвара ноћас да посечене главе јунака сутра у бистрину века векова приме. И вук је кроз коби питом постао, а траве у
Изнад жице видика још један прозор сличан моме отвара се. Осећам на рамену хлеба још једну руку и неко грло дрхти с оне стране гласа, више не певам сам.
И лебдење сваког неутопљеника спасеног његовим погледом. Онда он замахне руком, отвара поноре, дели мора. На дну, неколико људи, не грешних, не вечитих, али у њиховим љуштурама дубље тајновање,
ухвати за ногу нуди раскош и ропство и управља своја клешта право у лице испод оних понора што их човек сања отвара се још једна провалија сиви амбис знања кажем ти то пре но што падне киша иди па се трезни ти кажеш да си бегунац
знања за њим орачи вредни из најбољих школа преоравају мислено ткиво света устима се уштављују коже восак се топи отвара се печат и вавилонска кула пада као маљ по последњој граматици сликама лагано вратове дељу у дугој бици преостаје
праху он само зна нездраве снове о блуду који га на повратку снађу онда узлет — стаје пред Адама овај му једва отвара врата и осорно пресреће горштака: шта мислиш да си много важан да цело небо чита литературу хајде покажи позивницу
Сунце се рађа последњи пут га шаљеш да се под њим луде скупе нула се отвара ствар беше тако кратка ускоро све ће бити бездан и блаженство Није ли сусрет с тобом искушење?
испред пребрзог краја и памти корења кобна жиле са неманског списка он се врло мало храни још мање плоди само отвара ходник дуговечном роду човека који је себи драг. 3.
до великих хвати и хвала књизи што се са собом воли у дубини али дубина нигде није на своје дно пала него се отвара и сваки лист за себе пламти и говори свако је хваљење себи хвала најбоља је реч што је на својој граници стала
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
кмета-правника и још неке адвокате, који долазе у општину, и сви ми они кажу да нигде у закону не пише да се тестамент отвара четрдесет дана после смрти завештачеве. АГАТОН: А мислиш ти да ја нисам распитивао?
АДВОКАТ (неспретно се извлачи): Дакле... да... ја сам већ јавио породици; сутра се отвара тестамент и одмах затим ви ћете бити ослобођени брига. ДАНИЦА: Па то ја, у оној радости, нисам ни казала тетки.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници прилазе топовима и стручно разгледају, док се Аустријанци снисходљиво смешкају и љубазно показују како се отвара затварач. — Знаш... кратка им цев — критикује један. — Наш је затварач бољи...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, гледајући тупо како Друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. — Шта радиш ово, за име Бога!
Научило, знаш, да мења.... кâ рђав слуга газде... па то одмах у скитњу.... Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али, кад читаше о Бризеји, што се буди, и отвара очи, пуне таме, у зори, бол неизмеран паде му на груди. Јер свему на свету беше утехе.
сам покушао да уђем у Академију ратне морнарице, а кад нисам успео, и кад сам чуо да се и на Ријеци те године први пут отвара једна експортна академија, уписао сам се у њу. Не питајући ујака.
Кад им мој наредник отвара пртљаг, оне ме гледају тужно и молећиво. Ја онда мислим да ту храну можда чак из Србије вуку и пуштам наредника да
Она се труди да се насмеши. Отвара се затим тешка, огромна капија, али ми пас у сусрет не истрчава. Излеће само неколико голубова.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.
и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком... А у селу права мртвачка гробница...
Он се подиже на руке, отвара уста и сав се предаје слуху... Слуша... слуша живо, са нестрпљењем и све јасније разликује оне ситне и јасне сребрне
шапће дете и непрестано обилази око мајке... Ала је ово мука велика ! Нешто је на срцу мори; она већ неколико пута отвара уста и гори жељом да викне... Ако не оде тетица, казаће пред њом... Тетица оде. — Нећу казати!...
и доцније сећају баба Соке и да је благосиљају; па ето сад и онај враг код Перића, ти га знаш — Васица, од Нове Године отвара сам радњу, вредан и памет ан, а мудар, па сачувао богме леп новац, еспап је већ сортирао горе.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ко је донео? МЛАДЕН: Један жандарм. ЈЕВРЕМ (шчепа грчевито): Па што не говориш да је жандарм донео! (Отвара га и гледа потпис.) Секулић. (Чита.
) И што је главно, читко написано! (Споља се чује ларма.) XXИИ ЈЕВРЕМ, МЛАДЕН, ГРАЂАНИ МЛАДЕН (утрчи): Ево их! (Отвара широм врата.) Извол'те браћо! ГРАЂАНИ (улази гомила разноликих типова, који су помало и ћорнути.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЗЕМЉА У ПОНОЋ Поноћ каткад зашуми, ко да земља отвара Нека шаптава уста; зашуште крила ноћи... То се ветар с дрвећем и лишћем договара На коју ће страну света сутра да
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Миришу липе с питомог Врачара, ''Нешто се миче и нешто се мрда'', И, као око које се отвара, Засветле ватре с Топчидерског брда.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МАНДУШИЋ Бјеше ми се снаха помамила, без путах је ништа одржати! Отвара' јој књиге на пророке; неки каже: „На сугреб је стала“, неки каже: „Сплеле је мађије“.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
давно жељенога сјај Још само тешке сенке свуда ствâра Предмета драгих у ведри час тај, Кад радост наша срца не отвара. Сумор и туга, и немирни мај Долазе, ваљда, за наш давни јад...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Тко много дроби, мало вреди. — Лонац ћеш познати звонећи, а човјека говорећи. — Лијепа ријеч гвоздена врата отвара. — Гора је рана од језика, нег’ ли од мача. — Ко хити врат ломи. — Хитња је вражије плетиво.
— Туђа мајка зла свекрва. — Свекрва — свекрива. — Кад се матер зове, небо се отвара. — Богу се иде кроз мајчино срце. — Сваком своја мајка мила. — Мекано је крило материно.
— Ко (радо) лаже, тај (радо) и краде. — Лаж истини врата отвара. О ИСТИНИ — Далеко је од чувенога до виђенога. — Слушај што ти се вели, а вјеруј што ти се види.
Чујеш ли ме, драга душо моја, ја сам ти се умолио, отвори ми џама и пенџера и било ми покажи лице! (Отвара му) Ала сам се, душо, изгубио, кад сам твоје угледао лице!
(да не би пас прегризао узицу) жерави — ждралови живина — жива рана која кад на једном месту зарасте — на другом се отвара заврћколо — „кец“, крајњи играч у колу заклад — в.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЈАГОДА: Ја сам! Она! Од вечерас! Она што се удаје! За профисора! ЦМИЉА: Што одма не кажете! (Отвара врата. Улази Јагода, покисла, преплашена): Куку, кака си! ЈАГОДА: Добро! Да сам! И жива!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАРИЈА (Софији, показујући на собу): Иди и отвори прозоре. СОФИЈА (одлази у собу и диже завесе, отвара прозоре, распрема постељу). ЈОВЧА (умива се; брише се пешкиром који му Вела додаје): Па како си ти? Јеси здрава?
Чује се на капији лупа звекира. ВЕЛА (истрчи из кујне и отвара врата на једном крилу капије). ВЛАДИКА (улази, благосиља Велу која га љуби у руку, погледа на доксат, полази
ЈОВЧИН ГЛАС (нестрпљиво): Ама, што се не отвара то?! (Лупа бесно.) Ако она, Васка, тврдо, здраво спава, што други?... (Свирачима): Свирајте бре, силно.
(Свирачима): Свирајте бре, силно. И она да се пробуди! (Бешње): Отварајте! Снажна свирка; гоч. Кујна се отвара, осветле се врата.
(Отвара капију.) На капији се указује напред Јовча, на коњу, за њим још три пријатеља, у богатом призренском оделу, на коњима.
ЈОВЧА (од беса угриза се за језик.) Ав! (Нагло отвара врата од гостинске собе, стаје на осветљена врата.) Пријатељи! Свирка и песма, прво појачане отварањем врата, прекину
) НЕКИ СЛУГА (изводи коња пред биљекташ до степеница; држи узенгију, и чим Јовча узјаше, трчи и отвара капију, коју одмах и затвара за Јовчом.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ни Тетка се не може уздржати од смијеха. Брне видећи да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем. Иако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши како је
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ломи се већ твоја трска На ветру. И киша прска По голом месу што пати. БУКЕТ Каранфил, црвенкаст као стид, Отвара слатку латицу сећања.
О ДАЈ МИ О дај ми успаванку од слапа У будни сан што обара И свет непознати отвара Као раширена мапа. Јер да постоје речи, то мора, Из звука кад вода капа — Кад већ постоји стас слапа И капа света,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У грудима кипи нешто горко и врело. Скида фотографију са зида, преко колена ломи рам, отвара пећ, баца је у ватру, пламен букти, готово је и с тим! кида евенке са прозора, и то је прошлост!
да убија у заседама и у глуво доба пали куће. Никад више по својој жели. Симка отвара врата, излази, шкрипи снег, Никола се придиже... Неће код мене. Ноћас ја никоме не требам.
Ноћас, сада, први пут. Јача од свих. Сва семца, све бусење трава, све корење и жилице, све лишће је у њој. Отвара се да кроз њу протекне цела бескрајна ноћ са свим рекама, зверкама и кукурузима. Сада је жена.
“ А коме ће он да посади јабучар? Од њега ће остати један камен и један Трн, тамо на крају села, испод дрена. Ђорђе отвара капију. Јасенови се окитили вревом чавки. Он полако и несигурно корача. Пијан? посматра га и пита се Аћим.
Птица пева из њега јер се кроз грање отвара небо, по нека звезда, а висина бескрајна, као његова нада чиста и поуздана; слуге гоне велика крда свиња и џелепе
Натуштен је, све га боли, али кад из авлије чује довикивање сељака „нека ти је живо, чича-Аћиме!“ — он отвара уста и мисли да се смеје, и мисли како нико не каже „нека ти је срећан унук“.
Са свим укућанима дођи на част!“ — Чуо сам како плаче. Биће говорник на тебе! — смеје се Мијат и отвара вратнице. Аћим се загледа у њега: подсмева ли Му се или искрено говори? Не подсмева се.
Сад је мањи од врапца, држим га у шаци. Најпре се очерупају крилца, па се с трбуха покупи маховина, мисли. Отвара полако и шапуће поверљиво: — Чича-Аћиме, изиђи да ти нешто кажем. — Чује: два дисања сустижу се у мраку.
Није, сине. И он, без љутње, без чуђења што је Тола Ту, И не вређајући се што он Адаму каже „сине“, отвара врата, нем прилази кревету, руком гура Милунку, која држи лампу док Тола дечаку без свести голе груди облаже топлим
Туђе су ово кости у Адама. Није то моја кост, угаси лампу. Дим петролеја гадљиво пела ноздрве. Отвара прозор и удише звезде. И опет је ноћ и опет је с лампом.
— Закуни ми се. — У шта?... У Бога или у њега? Занесе се к њој, па се трже: — Не куни се! — окреће се и отвара врата. — Твој је. Кунем се! — шапну она последњом снагом. Не погледавши је, брзо изађе, погурен.
Како није знао да се пред одлазак плаче? Он не плаче. Устаје, вуче руку за собом. Пред собом гура браду. Отвара прозор и протура је напоље. Ђорђе гледа за дечаком који једва носи белу тополову даску.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли, заиста, на њој рибља глава? Или му се то само у сну приснило? Гледао је како Риболика отвара врећу, а из ње нешто блешти. — Па, то је златна лубеница! — Дечак-капљица појури према њој.
— замисли се Источни ветар, па рече с тугом у гласу: — у Каменом је јајету, сад знам. Видео сам јаје како се отвара и неког у себе увлачи, гунђајући: — Доћи ће она, доћи!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Као да су се, у њему, дрешиле прастаре стеге и он је, још у плачу, осећао неку лаку слободу. Било је добро што се отвара баш ту, незнан, између тих лица која су му, сва, била страна, као и те радње, и те сукње на женама, и тај њихов ход.
Као и онда, у Бечу, у Аннагассе и сад је, у паклу овог пораза, појмио да му се живот отвара, још једном. Само, сада су његове предности биле веће.
све мање задовољан собом не због тога што је много радио а мало стицао него што је слутио да му се живот још не отвара на прави начин.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Над судбом ће ми ками да протуже, Увеле моје да оплачу снове: Јер тебе вечност у загрљај зове И смрт бољи ти свет отвара, друже; Док мени овај земни живот оста, С утехе мало, и очаја доста. Што ћу без љубичица!
Попа, Васко - КОРА
опијај ме Слутим дах зверке Не играм Чујем познати псећи удар Удар зуба о зубе Осећам мрак чељусти Који ми очи отвара Видим Видим не сањам.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Закуцам онде. Вратар, натмурени калуђер, отвара ми капију. Крстим се и улазим. На самом улазу, поред зида, стоји тас за прилоге манастиру.
нешто са својим господарем, па се враћа и саопштава ми својим погледом да његовим заузимању имам то да захвалим и отвара ми свечаном позом врата која воде у светилиште. Стојим пред Кивијеом.
облика, приљубила се једном страном уз храстову шуму, а на другој страни оивичена живом оградом преко које се отвара диван изглед у долину. Један њен део прекривен је песком и удешен за игралиште. Ту се заустависмо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Замуцкује и очајно се мучи у говору, кад му се лице грчи, криви, кад страшно запиње, отвара и затвара велика жвалава уста као да зева, испушта с муком, задахом белога лука и с пљувачком која прска, неколико
А шегрти, испред дућана, задевају га: — Еј, Секула, попише ти бозу. — Секула, дај две чаше за маријаш. Он полако отвара очи, гледа око себе, трепће и изговара једну једину реч, гадну и непознату ван ове вароши, а на коју се не љути нико,
Па ти рече троје деце, а оно испаде четворо. — Па... па, па на брзину. Кад се хитро промеша. И Секула отвара очи, намигује и загледа у десетицу. После диже главу: — Муф јесте ли видели? Три године а... а...
Готово је, ту си? Јест, јест, видим“, кажем, „видим, готово је, ту си; готово је ту си; и пулс ти не ради.“ Он отвара очи, онда уста и запрепашћен, престрављен јаукне. „Гле, гле“, кажем, „што јаучеш жалосније, све ми је смешније.
Она има дукате о врату. Била је код зубног лекара да јој удари златан зуб, па сваки час отвара и затвара уста и загледа се у огледалце. „Не можемо, вели, њиву да купимо, али ово бар можемо!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.
« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...
А-а... везали су, онако као онда Мита писар«... И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији... Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ријечи: „Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице“, па ни на какав други глас да не отвара врата на кошари.
Али нити се ко јавља нити врата отвара. Онда она провири кроз брвна, и кад опази у кошари само главу и реп ждребета, одмах се своме јаду досјети, те обије
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Једна дева хтеде да одмара Своје тело; једва да су гране, Дан и небо, кад косу отвара, Видели јој лепоте незнане. Она беше слика девичности, Без свог венца, бела и невина, Лутала је кроз тај живот
И ту виде доба, она светла, ведра, Да их већ нестаје полако и тужно, Да пролазност своја отвара им недра, И да стварност свуда подиже се ружно. Из мисли се тргох. Бацах поглед доле, Никог није било.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Према томе, не само што овај идеалан метод преноса отвара нове области за комерцијалну експлоатацију, него и старе исто тако проширује.
Ћипико, Иво - Приповетке
У путу убрзо се прилагоди новоме животу устрпљем жене која је одувијек вична подвргавати се и слушати. Пред њом се отвара нови свијет, о којем није нигда ни сањала, но свеједно је била узбуђена.
Па ето и пошљедњега Мрљановога рата, и преда мном отвара се Каштелански продор, продор мога завичаја, и тада, на догледу витког звоника, моја је мисао живља и постепенце
Зове га и дрма, али Илија се не одзива, не отвара очију, већ му дуге трепавице мирно леже на блиједоме лицу, као у мрца, а капци су му једнако тамномодри.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То је несумњиво култура јер нам она никада не прикрива, него отвара поглед на однос између језика и књижевности, књижевности и других уметности, књижевности као културне установе према
Зове се просто: младић поред прозора. Она је попут конца који, кад га добро уочимо и повучемо, отвара нам унутарњи склоп Андрићевог романа.
и једино време из кога се светлост рађа“ – отима, осваја и успоставља у „пароксизму давања и отимања; небо се отвара у грчу земаљске, богохулне страсти“ (Мишић).
Познато је да се књижевност не развија у виду прогресивне линије. Песник који није следбеник, него отвара нови песнички видокруг, у исти мах разграђује стари.
Јер та душа – ако ћемо право – извире из културе и увире у њу. А семиотика заправо отвара пут ка тако схваћеном извору и увору.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ко? ВАСА: Фамилија! ДАРА: Ја ћу да се склоним! (Оде.) ВАСА (отвара задња врата): Уђите! (Улази једна читава галерија разних комичних типова, обучених старовремски.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Из вршка екстазе, из емотивног и телесног грча њеног отвара се још једна приповедна раван, отвара се нов временски угао из ког ће се, према замисли, даље приповедати: „Снага би
Из вршка екстазе, из емотивног и телесног грча њеног отвара се још једна приповедна раван, отвара се нов временски угао из ког ће се, према замисли, даље приповедати: „Снага би јој горела, мишићи играли, чело, руке,
Заправо прва реченица, и уједно први пасус, на самоме уласку у роман отвара врло широк поглед: „Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па
сигналну јединицу која после прве реченице упозорава на њену особиту композициону улогу - она, као предњи део оквира, отвара поглед на романескни свет који ће се постепено уобличавати.
Као што почетна формула „био једном један цар” отвара поглед на свет бајке, па у исти мах функционише као део текста и као метатекст.
аура у медицинском значењу - у које писац готово редовно доводи своју јунакињу пре но што јој се из дубине не почне да отвара дотле скривени унутарњи живот.
Све скупа узето отвара пут разноличним синтаксичким понављањима, која иначе налазимо - негде више, негде знатно мање - у свима врстама
Тиме се реченица, очито је, отвара за слободније уношење већег броја разноликијих детаља. Укидање неких чисто синтаксичких ограничења (упрошћавање
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
С гране нека виси шикосана шара, А између шáрâ и помало дара; Сад пустимо мајку нек’ врата отвара, Дочекајмо децу с певањем тропара. Па се загледајмо у очице њине... Засузићеш, брате, сузом од милине.
Хвалисавац размеће се — Тиме само себе вара. Виш’, оваки дарак само, ’Ваки дарак рај отвара.“ »Невен« 1881. РОДИО СЕ ХРИСТОС!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Хо, хо, хо! Небо плаче, земља се отвара, да Хекубу у објатја прими. САРА: Мислите ви гди је она у година? Треба да знате, мон фрер, да су удовице као зелено
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
света је измишљају: подземни и онај чији је дан имитација невидљивог сунца Биљка са кореном изван овог света Отвара ветар и улази у празно не куцајући Продре кроз материју и такне бескрај њен наговорени цвет Њено биљно искуство:
Где звезда моја плаха? Нискости узалуд чезну песму! Читам на коленима предео који се отвара у бићу у камену празном где је скрита последња звезда чији сјај не вара.
ФЕНИКС (ИИ) Смрћу измењена камен отвара Празно поље дозива гласом умири мора Једина птица што саму себе ствара Из пепела злих вести и празних договора.
Краков, Станислав - КРИЛА
Немир је у свима. Нешто се догађа. Груну крај њих пуцањ, други, трећи. Све се трже, прену. Батерија крај њих то отвара ватру. Виде се крај топова и кара војничке прилике како се сагибају и додају нешто. Грми топ за топом.
Војници су на окупу, поседали под заштитничком сенком стења. Већина отвара конзерве и једе; после неће бити за то времена.
Петровић, Растко - АФРИКА
већ неколико година да се није вратио са путовања; њега замењује неки сељанин црнац који, болешљив, лешкари у љуљашци. Отвара ми зграду која служи за конак (кампман) кад наиђе који белац, што је толико ретко да, кад ми пређемо преко прага,
Отуда краљу идеја да ми отвара очи Или да ми се тужи. Мени је страховито непријатан овај неспоразум и отрован сам и на Н–а, који нема обзира, и на
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А дође л’ доба да се погине, На прагу нека дочека смрт!... (Отвара врата, нишани и пуца.) Зар крчиш, Суљо? Седамн’ест рана носим са собом, А ти од једне гребеш ледину!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Разлеже се рика, тресак. Рововац као да грми и у бугарским рововима отвара читаве кратере... Бедем од онога наслаганог камена летео је као прашина, заједно са деловима људских тела.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја т' не остављам весла; Одгони таласе дух. Морски различан гад све покрај мене Плива; уздиже врат; чељуст отвара; Грозно скрежеће зуби! Ал! ме прогутат не сме. Зар му не да Нептун; да ил' му с' чини Да је дух мој сам бог.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Радош им отвара врата. Бошко, Богдан, Станиша, Станојло и Мира улазе.) БОШКО: Помози Бог, деко! РАДОШ (седајући наново уз ватру):
сухој видет десници Исписан прстен вештом кичицом — Лазара светог поклон последњи — Тај прстен само једним додиром Отвара двора тајне сводове, — Онде се склони... а погинем ли — Сводова влажних мрачни путови На млетачку те земљу изводе.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Бог истине само пепелиштем лута, Где мисао људска смрвљена се згара; Он је увек ту, кад гробље се отвара И просипа сузе од кута до кута. Он, гробар џиновских угаслих ватара.
је из гробова, да се Заблиста сјајем уз јеку фанфара, Патријарх седи нек обнови часе, Кад небо славе вратнице отвара. И, с пуно сунца, Нек спровод крене преко царска моста.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МАРИЦА (шчепа му писмо): Добро, добро, добро! ЈОСА: После он вели... МАРИЦА: Добро, чула сам! (Узбуђено отвара писмо и чита потпис.) Бока! (Гласно.) Хвала ти, Јосо! ЈОСА: А ја онда њему рекох... МАРИЦА: Добро, чула сам.
КАПЕТАН (скочи као опарен): Депеша? Дај овамо! (Шчепа му. Јоса се повлачи. Нервозно отвара и чита потпис.) Министар!... Ух, пресекоше ми се ноге! (Клоне у столицу.) Ја не смем да је читам.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Крај 13. века донео је српској публици једну нову литературу, која отвара поглед на свет витештва и куртоазије, другачији од оног који јој се дотле нудио.
Ново књижевно столеће отвара несуђени српски деспот Ђорђе Бранковић (1645-1711) опсежном Славеносербском хроником, писаном тешко приступачним
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Сâм ја. Топле пониру реке. Миришу на љиљане што прецветали лане. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. Шта ли се њима снило, па теку насмехнуте у тамни дол? Сâм ја.
Сâм ја. Настајем чудно из овог нестајања, сном те дубље ме све буди. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. БИЉКАМА Влижи се. Златна одора на њој. Смрћу позлати. Мирисне моје, топло ли умирете.
3 Бездоман, топли нудим кут. Беспутан, даљинама поведем на пут. 4 И судње ме, и мрем, а живот отвара тек двери. Реч своју нем камену завештавам, и звери. 5 Бездетан, на истину грем. Синови прате ме и кћери.
У срцу свих мрења све дубље откуцава било. И топло некуд појећи помјани, тугом у бездан незнаној отвара се страни. ПОГРЕБ 1 Зàпева му труба, у ковчегу опружен он, и жут.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.
Да као пре, у исто време, рано се отвара. Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.
До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У митске биљке долази и толико спомињани расковник, који отвара сваку браву и проналази скривено благо. Ко хоће да га нађе, треба сам себе да стави у окове и да иде ливадом; па где
Такав је и »коријен од траве«: он, кад наиђу на њега, отвара коњма букагије, а ловцу растура пушку на најситније делове и откопчава све што је закопчано, али и тај корен познају
Ћипико, Иво - Пауци
Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе. Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.
— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут', — рече, и пред њим пође пољским путем. Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша. — Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И у благом санку из прошлости давне, Болној тици тако протицаху дани; Нит се из сна креће, нит очи отвара И снег тихо веје - да тиче сахрани... 1880.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Под ведрим небом, које нам отвара видик у дубине простора, добивају питања о судбини света тек своје право значење; на хартији нам она изгледају скоро
моје собе је велики романски двоструки прозор кроз који се - иако се његова окна перу у најизванреднијим приликама отвара диван видик на Дунав и преко њега.
Но зато нам свака ведра ноћ отвара кроз небески свод широки изглед у дубине простора. Онда видимо небо обасуто безбројем ситних сјајних звезда.
Зато ме је намучило нестрпљење очекивања, ублажено мало лепотом видика који се одавде отвара на Боденско Језеро. Како је дан диван, ваздух чист, а небо плаво!
Над средњим делом ове зграде уздиже се висок торањ са стакленом куполом. Оданде се отвара изглед на околину и на небо, одликован у Бедекеру једном звездицом, а двема у доба тоталног помрачења Сунца.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
То бар није ништа. ТАШАНА Не смем, јер кад се широм прозор отвори, онда ће свет: Како? Ето! Удовица већ отвара пенџере, већ хоће да гледа у свет, већ хоће на кога да намигује! МИРОН А, ја, да... Имаш право... Јест. Свет је...
Не бој се ти само. Ништа није. Али ти си још узрујана, још уплашена. Не бој се, ничега се не бој. (Прилази прозорима, отвара их.) Ево ништа нема, и не сме бити. Буди слободна, мирна.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Трчи и носи јој кишобран. Отвара новине на страни где су извештаји с пијаца и вашара, јер то госпа Нола мора прво да прочита.
Швабе имају услужност. Услужност отвара сва врата, јер свима треба услуга, за тело и за душу... Тело нам често болује, а душа нам понекад баш као пијана
у помоћ у оним трагичним или трагикомичним моментима кад људи губе главу, кад се деси нешто што људма збуни памет и отвара срце и кесу: неочекивана болест, туча, запаљен шпиритус или бензин, бесна мачка, утекла слушкиња, обијена фијока,
Било је дана када је некако са узвереним погледом у сама себе питао себе: да ли је могућно да он, Павле, с мајком отвара дућанчиће по околним селима, и снабдева их багателном робом.
Кум Влаовић је тражио кључ, паланачки кључ који сва врата отвара. — Он, напрасито јагње, а она, љута птичица, па се сложили, дивота!
Око пола један, навраћа ту почешће Кредитни завод и држи се врста финансиске седнице. Радња се поново отвара у пола три часа.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сам: сад су све стазе живота преда мном отворене, мој је цео свет, у руци ми је онај кључ што свака гвоздена врата отвара; у руци ми је Аладинова лампа, пред којом се стене отварају; у руци ми је само да помислим, па ће ме диплома одвести
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Окрете се и потрча назад ка кули, али пред лом старац Милија стоји, држи кључ, молио не молио не отвара! — Твој цвет те чека! — каже. — Иди и нађи га, или ћеш заувек остати наказа којој само глава расте!
Је ли тек слутила, или већ знала да се срце Белутка, као ружа, једино на осмех отвара? Ветар о томе не говори, а и Белутак ћути. Па, нека ћути: Корална Грана зна.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кисељак, 11. јула 1903. НАШ СТАРИ ДОМЕ Наш стари доме, како си оронô! Капије твоје нико не отвара, По њима мирно црв дубе и шара — Гризе, кô чежња једно срце боно. Ево ми собе!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Чак и кад отвара највећа јунаштва, он показује изванредну сличност са потоњим јунацима који су изишли из самих народних дубина.
(Бог ником дужан не остаје) Свака од ових словенских антитеза у пуној је хармонији са садржином песме коју отвара: прва и трећа наговештавају јуначку борбу, друга — тако необичан догађај као што је приволевање небеском царству,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Све узалуд. Стриц отвара очи, а нови учитељ, стоји ли стоји, и мршти обрве. Дјечак огорчено пљуцне. — Пхи, баш су ми и то неки кићени свеци!