Ћипико, Иво - Приповетке
Једне љетње ноћи, а већ се бјаше троје дјеце народило, устаде Марко прво сванућа. Пође к отвореноме прозорчићу и гледа на море. — Не знам, вели сам себи — свиће ли или је мјесец помолио! и стаде размишљати.
Па би пожурили жалу да се окупају у отвореноме мору; бацили би се заједнички у смежурену, дрхтећу, помодрелу пучину, коју свежи маестрал тек што ће да покрене.