Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сирота, кад је видела брата у крви, пала је у несвест! Чича Марко једном руком отвори врата, па онда лагано, с највећом пажњом, положи сиромаха на његову сиромашну постељицу.
Затим захити једним лончетом из шафоља хладне воде, те ми попрска тетку по лицу. Тетка полако отвори своје мутне очи и звераше, упрепашћена, око себе, па онда уздахну: ,Ох, Обраде!... Марко, а где је мој брат?...
да понудим тетку; дотакох се руком њезина рамена: мислила сам да спава, па је треба пробудити; али је она била будна, отвори очи и гледаше ме тихо осмејкујући се: „Шта је, Грлице?
Да је покојни Марко жив, ала би се радовао!“ После тога следовао је испит. Кад су се младенци даровали, архимандрит отвори једно орманче, које је у једном ћошету простране ћелије стајало, извади из њега на црвеном гајтану један велики грчки
— Ја сам! — одговори старац. — А! стари Сремац!... Шта ли га овамо донесе?... И он се диже с асуре, отвори врата и гледаше у старога Сремца. — Добарвече, учитељу!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Врану то | није мило било да га лисица при толикој његовој лепоти за мутава држи, отвори кљун пак стане гакати. Падне месо доле, уграби га лисица и прождере, говорећи и посмејавајући му се: „Е, мој врану,
Убеди везира да му отвори своју тајну собу: ови, принуђен, отвори му је. Но шта ту види? Овчарску кабаничицу и жезал и ћилим ту прострет, на
Убеди везира да му отвори своју тајну собу: ови, принуђен, отвори му је. Но шта ту види? Овчарску кабаничицу и жезал и ћилим ту прострет, на кому се он богу мољаше.
Главе и костш мршвих људи! Али што он хаје за све то, него каже јој управ: „Ко мари за јело, нека ти отвори. Мени донеси што пити, ако хоћеш да ти ја отворим.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А стално су нам за петама, у стопу нас прате, свињци, кокошињци и земунице! Молимо да нам се небо отвори, да нас прими, да нас озаре Богојавлења, Благовести, Преображења, Вазнесења, Васкрс, а шапе и канџе доњега света и
Док се затварају све капије, сви капци, пред смрадом наших грехова и рана, Тројеручице, нек нам се отвори црква на Твојој трећој руци сазидана!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
На Стамбол-капији повиче стража ,ко сте?̓ на које одговарамо: ,Ми смо кириџије, отворите капију̓. Како се капија отвори, бацимо сено с коња, шчепамо оружје, а они који су с нама у вароши у договору били, дочекају нас спремни, и освојимо
као што сам казао: „И опет вам кажем, да не смем водом покрај Београда, да ме Турци у̓вате; него молим да ми се отвори колеба да контроманцирам, па ћу онда проћи на Јаково и Бољевце”.
низ воду да се извезе у куће на јалију, јербо од Саве стоји отворено, никакве тврђе, и да упадне у куће и доњу капију отвори; Живко Дабић да удари на горњу капију да Турке замамљује, а ми сви други около шанцу да се прикучимо, премда је јендек
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Витомир не пушта крило, него га отвори још више и рече: — Не може друкчије, ћир-Трпко! Тако смо погодили! — Ама де, кад ти кажем, море, сутра!
Мало-помало, па и Мојсило завеза неку крај цару, оде у једну малу паланку, отвори дућан за се. Утом је већ био и пунолетан те примио у своје шаке оно мало баштине, што му од оца остало и уситнио у
Поп Вујица стаде насред винограда, скиде читу и метну је на један чокот, одмота петрахиљ и натаче на врат, отвори требник и стаде читати молитву... Поп Вујица је често читао молитве кад му се деси кака недаћа у мâлу његовом.
Утом изиђоше већ на врх брда, где их Симица чекаше с кочијама. Опоменуше Симицу да добро отвори очи низа страну, па поседаше. Ту се већ видело да могу мало и Симичине кочије јурити.
И тако Симица и Марјан присташе. Сад се тек отвори жив разговор и шала. Њих два попише унапред поприлично напојнице; а већ сутра, кад се све сврши — биће још.
Сава заркао, па баш ни у уво. Марјан лупа још жешће. — Е, е — ко је? а! — дрекну Сава иза сна, па скочи те отвори врата. Марјан, како беше навалио, умало не паде на нос преко прага. — О, о! Држ' се!... А шта ћеш ти сад?
«... па устане и извири на прозор. — Ко је? — Ја, Нико! Отвори да уђем — одговори Сава пришав прозору. — Ето ти сад опет — ти — зачуди се Никола... — Чек да отворим!
Отвори да уђем — одговори Сава пришав прозору. — Ето ти сад опет — ти — зачуди се Никола... — Чек да отворим! — и отвори врата. — А који је бес теби ноћас? Да нећеш и ти будак? — Зар је и од тебе искао? — упита Сава смејући се.
Свуд сам, богами, тражио, па нигде! — 'Оди амо! — рече капетан па устаде и уведе Симицу у канцеларију; отвори једна врата од друге собе, где сеђаше за столом један дежурни практикант, дугачак, као притка, па му рече: »Деде,
Тек беше капетан ушао у канцеларију и сео за свој сто, а пандур унесе једно писмо. Капетан отвори, прочита и полугласно рече: — Е, сиромах Симица — ништа од његовог мркова!
— Пусти га. Отвори пандур врата и уђе плашљиво нови званичник с писмом у руци. Капетан узе писмо и прочитав стаде мерити новог званичника
Прибра сву своју кураж, па тек пође апсани важно, и рече да се отвори да види тог звера. Отворише врата, он завири унутра и стресе се. — Хм, редак звер! — промрмља у забуни.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Маринко је непрестано викао... Једва се Лазар освести и познаде глас. Тада отвори очи: – Шта је?... Ко је то?... – Ја сам, Лако брате, ја. – А, ти си, чича Маринко? – Ја, сине, ја. – Откуд ти?
Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: — Дође ли Маринко? — Дошао је... И довео некога. — Нека дође овамо.
На води стоји само лађа и воденица... Ја нисам домаћин него воденичар... — Па што си се закапијао?... Отвори врата! - рече Станко. Кључаоница кљоцну и врата се отворише. Станко корачи унутра. Насред воденице горела је ватра.
И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу... Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...
Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије. Нико за њом да би речи... Њој се сви туга на срце.
Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. У кући не беше никога. Он се упути у собу. Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио.
Кад стигоше на капију, попа викну. Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. Ведро је сјало чело Алексино.
Очи му засенише од сјаја белога дана... Он се изгуби. — Алекса!... Алекса! — викао га је неко. Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. — их, Алекса брате! Субаша те сасвим заборавио.
— Добро! — рекоше ови. — Дијете!... Дај-де још ракије! — викаше Алекса. И Мара им донесе опет пуну чутуру. Ракија отвори разговор. Отпочеше приче и шале као из рукава. Наравно да је ту Заврзан био победилац.
— рече Алекса и диже се с постеље. Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати. Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. — А грешан сам, оче!...
— рече Богићевић. Станка склонише у један крај шанца. Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу. Отвори врата шарампову и викну: — За мном, јунаци! И отвори се једна кланица... Главе су одлетале као бундеве, блебећући...
Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу. Отвори врата шарампову и викну: — За мном, јунаци! И отвори се једна кланица... Главе су одлетале као бундеве, блебећући... Пушчана ватра умукну...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мој се дух божјег вина напије, Срце се светој речи отвори, А бдим пред страшном бравом капије, Као пред градом где су злотвори.
И ти беше само сен нечије сене... СНОВИ Вај! како то боли рећи једно збогом! И колика рана отвори се тајна, Кад и за толиком нашом сузом многом, Опет падне једна суза опроштајна. Напред! Али куда, и камо, и зашто?
ОГЛЕДАЛА Хтела је да види своју велику лепоту, али није било огледала на свету. Тад рече своме драгом: Отвори ми твоје велике зенице да видим своју лепоту. Велике зенице човека који љуби отворише своја сјајна огледала.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Неће те нико ујести! — Знам да неће! Момак који га је пратио отвори једна врата. Мене би стид. — Изволи! — рече Јоца. — Хајде ти напред! Он уђе. Уђох и ја.
Мећем девојци грану на пут!... Иди!... Иди!... Иди!... Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их! Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: — Идем, мамо, овде је — страшан дим!
Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију. Ја изиђох на улицу. И као да у даљини видех пешеве од Ђорђевог капута како их носи ветар, и још као да чух
Дао му сахат да се игра, а мој Ђокица окупио па гура оцу сахат у уста и дерња се из петних жила што он неће да отвори уста.
Онда полако отвори врата, па на прстима дође до велике собе, па прекрсти китом врата од ње. Еј, како ми је онда лако било!
Такав је изгледао мој стриц кад је пред смрт искао да га причесте. Полако пређе ходник, отвори врата од наше собе, промоли само главу унутра, па се, не рекавши ништа, брзо повуче.
Плашљиво приђе к њему и дотакне му се рамена: — Златане! Арсен отвори закрвављене очи. — Ти си пијан, веселниче! Арсену као да се објасни његово стање. Он чисто радосно рече: — Пијан!
Ђеда све навијајући се уђе у своју собу. Отвори ковчег и извади један ђердан од некаких старих орлаша. Тури ђердан и један убрушчић у недра и дође поново бунару.
Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати „молитву од крвотеченија”. — Све залуд! Она отвори још једном очи.
и опрости!” Послије јој се, ваљда од бола, развуче лице, трже се једном и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.
— Зар ти умијеш читати? — Умијем. Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита. Она отвори у сриједи. Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају: Маче војску старац Југ-Богдане, У
Метну дјетету руку на чело: — Маро сине, устани! Дијете протрља очи и отвори их. Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа: — Како сам лијепо сањала, бабо!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Стигли су већ пред кућу. Поп Спира отвори врата и понуди госта напред, који после малог нукања уђе поребарке. Попини су чули већ за долазак учитељев; дотрчао је
— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јýцу; па о њеним сватовима нека се потроши.
— Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида, па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: »Отвори се, земљо, па ме прогутај!« а ти к’о да ништа није ни било! — Па знате како се једи тáта кад није вечера на време?!
Настаде мала пауза. — Јуцо... јеси л’ још на пенџеру? — Јесам, мамо! — Отвори мало шалукатре!... У соби је к’о у рерну... врућина ми је. Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману...
— За газдом! — прошапта гђа Спириница. Јула радо и весело послуша мáму, и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац
— Ержа, о Ержа! — викну гђа Перса кад чу да стадоше кола пред капију — остави то пиле, ја ћу га очупати, па стрчи и отвори капију, ето нам милостивог господина с пута.
Затутњила Ержа онако босонога, и отвори капију кроз која улазе кола, а у њима поп Ћира, сав прашан, у неком старом шеширу који је још ђаком купио.
— Ако су гости, нису ваљда курјаци! Капија се отвори и кола уђоше. — О-о-о! Добро дошли! Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част!
Е, можеш мислити како ми је било! Отвори се, земљо, реко’ у себи. — Уф, уф, уф! Ал’ како ниси позн’о да је већи зуб? — А како и да познам!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па чак, као што се сад ради, да купи кишобран и да га у колу отвори. И, да држећи га отворена више главе, игра а „паре“ да јој звецкају на прсима, везена фута око ње да се шири и крши, а
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Нећу, не треба. Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође! Опет окрену други разговор, кад наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу. Сви уђу.
— Видиш, ова писма су од фрајла-Јулке. Читај само ово последње што ми је пре пет дана писала. Чекмеџијић отвори и чита: Дражајши мој! Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу.
Као да га овде нека особита судба чека. Уђу у кућу. Никога нема. Куцну на собна врата, нико се не одзива. Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби. Марта ђипи са канабета. — Добро јутро, фрајлице! — поздрави Чекмеџијић.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Чујте, господине Јуришићу, ја волим човека, ја волим јунака, ја волим . . . ја волим храброст и снагу. И она широко отвори очи, па га погледа некако непомично чврсто-укочено и опрезно као мачка, погледом у коме се видела сва она пожудна
Африка
Глава је бела, индиго и алева. Вештица је расрђена и не жели да ми отвори своју колибу. На посредовање шефа села ја ипак постижем да уђем код ње, али не на ова главна врата но на једна
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
) Проклето посла! Сад да изборим новци... Охо, чекај мало! (Забрави брата куд је Јуца изишла.) Е, тако! (Отвори сандук.) Ама ово проклето Јуцо може да гледи кроз рупа. Кад види новци, зови поусталију, и ми убии. (Виче.
Јања има новци! Оди, господар арамбаша, да делимо!“ (Затвори сандук.) Јуцо бре, Јуцо бре! Нећиш да си зовиш? (Отвори врата.) Јуцо, море, Јуцо! ПОЗОРИЈЕ 4. БИВШИ, ЈУЦА ЈАЊА: Псето неваљано, ди си била? ЈУЦА: Била сам напољу.
) Проклето Ева, оћи да превари свога муж! (Отвори Фала Богу опет сандук.) Мои красни живот! (Премеће новце, па после устане и протегли се мало.
ЈУЦА (слегне рамени). ЈАЊА: Па што говориш? Да ми крадиш, да пропадним? О, талас его!⁸ Да си отвори земљу, да ми гута код тако неваљало жена! ЈУЦА: Па не морате дати, забога! Не може вам нико отети. ЈАЊА: Видиш алопу!
Збогом моја шпекулација, оћи Јању да си пођини! Ох, тамо да умрим (показује сандук), да јоште видим мои срци (отвори сандук). Моје лепе жуте дукате, моје беле талире, збогом!
) ЈУЦА: Бре, отворите! Истекло нам толико сирће! ЈАЊА: Каимено! (Отвори брзо врата.) ПОЗОРИЈЕ 2. ЈУЦА и БИВШИ ЈАЊА: Ко је истеко сирћету?
МИШИЋ: Мислите ви да је моје намјереније вас само плашити? Ни најмање. Гледајте само ко је на врати. ЈАЊА (отвори врата, пак се стресе): У! Два пандуру!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тргао се, кад чу своје име. Затим се окрете потрбушке и хтео је да настави. Чувши да га жена зове, понова, он најзад отвори очи, али једно понова затвори и поче на друго да чкиљи, упитав, набусито: „Шта је?
Груди су јој се тресле. Њен муж се онда прену, устаде, и, у својој дугачкој кошуљи, бос, пође према прозору, да га отвори. Под прозором су цвркутале ласте, али било их је и над прозором, где су биле свиле гнездо. „Ласте!
Рече да му неће бити тешко да Исаковичу отвори врата, у лазарет. Зна једног апотекара, који је тамо, пре, заиста, одлазио. Довешће га Исаковичу. Тај ће све удесити.
Био је зграбио њену руку и хтеде да је присили да оде. Покушавао је, другом руком, да отвори врата на доксату. Као што је то, међутим, био случај, у Исаковичевом животу – кад су жене биле у питању – Павле је,
Она га на то загрли, обема рукама, и поче да љуби, као да је у госпоже Евдокије учила. Исакович је одгурну и хтеде да отвори врата. Она је стајала пребледела и задихана. Као неко дете, које покушава да се порве са одраслима.
То је та дроља, која долази у Енгел код официра и која јој је лавоар разбила, а није платила! Павле онда отвори врата, и, видев како, са свих страна, гости у трактиру, извирују, на ту вику, поче да виче на ту несретницу, да се
Његова капија отварала се огромним кључем, као у светог Петра, а кад се капија широм отвори, кочије Павлове уђоше, грмећи, по цигљом патосаној авлији.
Међутим, кад је пришао капиџику, кућа као да, изненада, оживе – капиџик се, сав обрастао у дивљој ружи, отвори, а пред Павла истрчаше Божичеви хусари. Павле саже главу, да, о надстрешницу, теменом, не удари.
Павле саже главу, да, о надстрешницу, теменом, не удари. Хусар, који му капиџик отвори, рече, да га већ чекају. Улазећи, Павле, случајно, угледа руку тог човека, маљаву, огромну, а грбаву, чвораву, па
Имао је још само толико снаге да се повуче до дрвених капака прозора, и да их отвори. Хладан га је зној био пробио. Међутим, у соби није било никога. Али, каже, могао би се заклети да је неког било.
Кад Варвара притрча да их отвори, она се отворише, и она се нашла у некој, зимској, башти, кроз коју виде падину брда, иза куће, како се, покошена,
Чуо је, каткад, и детињи смех, па би скочио, посрћући, а кад би отворио пенџере, или јурнуо на врата, да их отвори, сусрео би Варвару и Варварине очи. И Ана, кад јој је то први пут причао – доцније, у Росији – почела је да се крсти.
Теодосије - ЖИТИЈА
свадбу и у брачну ложницу, у радост и весеље, него још и дрско уздајући се у чистоту и пост зваху: „Господе, Господе, отвори нам!
достојна крајњега плача, да женик ради кога мишљаху да постом чувају своју чистоту и к њему дрско зваху да им отвори, он их се и одриче с клетвом, и говори: „Заиста вам кажем, не знам вас!“ Видите коликих се радости лишише због малог.
недара, заповеди да се сврши служба светоме о спомену његову, а сам са својим епископима, Док се служба свршавала, отвори гроб светога и видеше га ваистину света Духом, и телом свега цела и неразрушена, и власи главе и браде све светле и
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— упита човјек с бијелим мишем. — Хајде, али само на једно окце и то шкиљећи — пристаде скитница и отвори џак таман толико да би се унутра могла завући дјечја рука.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
МОЈЕ КРПИЦЕ Падни ми само на памет Мисли моје образ да ти изгребу Изиђи само преда ме Очи да ми залају на тебе Само отвори уста Ћутање моје да ти вилице разбије Сети ме само на себе Сећање моје да ти земљу под стопалима раскопа Дотле је
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Онда се удали. Господар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока. Онда отвори орман, извади новце и нужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопча.
Сад је већ доста било господару Софри и дружини, морају се за бој приправити. Већ је дубока ноћ. Софра отвори врата, у руци му наџак. — Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити.
Разумели се. Већ је све за пут спремно. Армицијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме. Отвори и наздрави им. Попију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. ИX Путују даље.
Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро. Звони по слугу да му отвори боцу. Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири. Хвали, каже да је изврсно. — Пошто?
— Хм, па шта још? — Да су у Кошици девет лопова обесили. — Дакле, све знаш, нећу ти сад више ни приповедати, но отвори тај сандук, да видиш шта сам вами и Шамики донео. ’Де је Шамика и девојке?
А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац. Кад то отац чује, псује, прети му. Али шта ће? Ваљда га тек неће на суд дати?
Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли. Отвори писмо и чита: „Драги Шамика, Твоје писмо примио сам.
Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени. Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби. — Лепа златна коса, као злато №З, — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да
Лаже, каже да јесте. Шамика му да на вино. кад трећи дан, добије на пошти писмо. Отвори, чита: „Господине! Ствар нисте добро удесили. Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести.
— Дакле, ја увек бећар, а Шамика господин? Отац ћути. — Дајте ми новаца! Отац ћути. Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе. У чекмеџету само неколико крајцара. Баци фијоку о земљу љутито. Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га.
Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер. У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе. Кад види брата, назове добро јутро. Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.
Сусрете се с братом. — Станите мало с фијакером, господине Кирићу. Шамика стане. Брат, и не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике у фијакер. — Господине Шамика, све знам. Од тога неће бити ништа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тада, помућеном свешћу, прво зачује лавеж паса и пој петлова, да одмах затим широм, у мраку, отвори очи и не види ништа, али да му се учини као да види, у висини, бескрајан, плави круг. И, у њему, звезду.
Трзала се тек од студени што јој се увлачила у постељу. Кад, најпосле, отвори исплакане очи, виде да је свануло и да је напољу свакако хладан, кишовит, тмуран дан.
Док је он потавнео, неиспаван, пренеражено устао, она му нареди да отвори прозор, са једним безобзирним осмехом. Пришавши му сасвим близу, она се наже, као и дан пре, над бедеме и воду,
она осети, како све то што јој чула распиње, расте увис, као нешто бестелесно и толико красно, да хтеде задивљено да отвори очи и погледа шта је.
Била је потпуно при свести, али заборављајући сваки час где се налази. Тако је, склапајући очи да их опет отвори, губећи слух да после опет чује и најтишу реч, муцајући да после опет проговори тихо, али сасвим разговетно, почела да
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Од биљака се употребљавају се у магији плодности следеће: расковник (које има моћ да „раскује“ или „отвори“ оно што је затворено), трава рачан, мајчина душица, жито итд.
“¹⁸ При порођају, породиља у Хомољу се крсти и говори: „Отвори Боже!“, а бабица овим речима дозива дете: „Ајд, излази, спремила ти баба танку кошуљицу, црвене чарапе и шарену торбу!
Ако оно, кад отвори очи, прво види мушку особу, онда ће трудница којој је ово гатање намењено, родити мушко дете, а ако угледа женску,
⁵ У лесковачкој Морави „кад дете не проговори ни после годину, рано се иде у цркву па је мати детиња отвори. Кључевима дотакне дете у уста, па их премије и оном водом запоји (дете)“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ТЕХНИКА НАРОДУ Првог дана после победе комесар Дуле Калпиш отвори калаузом тапецирана врата предратног Аеро-клуба у Узун-Мирковој и пусти напоље технику коју је тамо закључала
као да више није са нама, својим старим другарима, а онда се попела у вагон, али прозор није никако могао да се отвори, па смо зурили у њу као да је у некаквом прашњавом акваријуму, све док се мутно стакло не покрену и не однесе Веру у
Њен син завуче руку испод биљца којим је била прекривена и извуче срећку. Затим отвори новине – наравно, срећка није добила ништа, као и обично. Син јој то рече. — Је ли добила макар саму себе?
у фармеркама које се пењу у аутобус број 53 — у свакој флаши кока-коле, у диму који излети из грлића када се кока-кола отвори... Већ одавно је престао да пуши, али још носи златни »данхилов« упаљач којим свима пали цигарете.
Он, најзад, има целу улицу, истина без кућа. Помишља се и на то да се у хотелу отвори његова меморијална радна соба (и то она прва, са балконом), у којој би екскурзије могле да виде песникову угашену лулу
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ето шта је. дакле, слободно можете наредити да се град отвори. — Нећу! — викну пуковник и заповједи да се војска разиђе.
Зашто то нијесте учинили? Ја сад не допуштам да се град раније отвори! Ивановић се испрси: — Господине, ви с нама говорите горе него са својим солдатима!
Најзад, јутрос ми пође за руком да учиним на што сам се одавно спремао, умакох из града онога часа кад се отвори капија, кад силан свијет нагрну у град! Бјеше ми добар пријатељ набавио фес и капутину, те прођох неопажен.
Сви поустајаше и пољубише се с њим. Пошљедња се с њим пољуби Милица. В Кад Јанко отвори очи, засијени га мутна свјетлост са стране. Бјеху два прозорка, на којима, мјесто стакала, бјеху разапете јагњеће коже.
Јанко сједе и дохвати часовник. Бјеше око седам. Њеко лагано отвори врата и помоли се глава Крцунова. Обојица се насмијаше. — Добро јутро, Јанко! Христос се роди!
Мурат рече: — Господине, заповједио ми је господар да ти отворим обатову ћелију и да је наложимо. И отиде те отвори врата која бјеху до дворнице.
Јанко с врата кроз густи мрак осјети задах влаге и трулежи; али кад Мурат отвори капке на два прозора, онда се угодно изненади. Видик с прозорâ бјеше на цијело доње поље и на околна брда.
Све то казиваше да је јадни опат љубио умјерену удобност и љепоту и у скромности! Јанко отвори стакла на књижници. У горњим редовима бјеху дебеле, једнолике, укоричене књиге са натписима на хрбатима, талијанска,
Та необична појава обрадоваће веома ујака Вацлава. Јанко отвори капке на прозорима, и душа му се разведри, видјевши гдје на ведром небу исток руди, а под њим трепере брда, покривена
“ одазва се дјетињи глас: — Ја сам, твој ђак Милун! Јанко се насмија и отвори. Дијете унесе рукомију и врч воде, па, пошто то положи на сто, унесе чизме. — А како си знао да сам ја већ устао?
Стигоше у браство подоцкан; не чуше нигде гласа, сјем што узаври лавеж. Стане Сердарева отвори им врата након дужег дозивања и лупања.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
МИЛЧИКА: Ако заповедате, господо, могу сваког служити. (Отвори кутију с кокардама.) ШЕРБУЛИЋ: Иљен! (СВИ узимају кокарде и себи придевају, осим Гавриловића.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Утјешеновић и Јован Суботић, у позиву за издавање целокупних Караџићевих списа, назвали су га »другим Мојсијем« који »отвори народному духу нашему у жедној пустињи незнанства бистро врело живота народнога«.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он запали свијећу и отвори врата. На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још
Дан пробијаше, а у даљини се магла утапала у Уни. Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети пустош и мртвило око себе као некада, и ужасну се.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру. Нашавши се на улици, он се не збуни, него отвори адвокатску канцеларију код једног пушкара у дућану. Пола дућана је држао пушкар, а пола Јова.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Као да је крвљу обливено, Ао сунце, као небо ово Тако беше црвено Косово, Од србињски тешки палошина Крв с' отвори кâ морска пучина, Дивно ли је тада Србаљ био, Дивно л' сваки главу заменио, Дивну л' крвцу злотворску пролио, У
силну крену, Па удари ту последњу стену, Онај део што пута пречио, Оде у пра, побратиме мио, Други само пуче па с' отвори, А водица иза њ зажубори, Па потече бистра и весела, Нигда така ја не виде врела, Куд потече, замириса цвеће,
Ту њима сместа отвори с' срдашце, Кô ружа јутром кад спази сунашце. За њиме млога ту уздану бела, Но је л' му која срдашце понела?
кораке, На око мучно натакао веђе, Два-трипут избом тамо-амо пређе, Па онда звонце за гајтана вата; Затим отиде и отвори врата. Униђе слуга, а господар вели: „Певајде, Миле, баш ми се зажели!
“ Ту Стојан очи још једном отвори, Па спази свога без главе злотвора. Па спази Мила, што му је одсече: „О фала, Миле!
И то зато он прозбори, Да се само пут отвори. 26. Он би код ње позадуго, Али не знам што збораше, Но што море бити друго, Нег прелепо да бијаше, Јер
“ Ал' то дуго није стало, Ето њојзи лице бледо Малчице се заиграло, Још уздану сад дубоко, И отвори чудно око. X Ма зарашта, срећо клета, Заш' је тури у живота, Кад је чека овог света Само гроза и страота?
У двори је. „Помоз', Боже! Тако остат већ не може, Тако не сме!“ она збори Па долапа свог отвори, И унутра руку даје, Вади стакло из потаје, Стакло једно што некака Јуче њојзи даде бака, Која га је напунила,
Када бија у пребели двори, Дођо к себи и очи отвори, Па шта прво пред собом сам гледô? Беше, сине, једно дивно чедо, Од четрнест година је била, Ама лепша него бела
Збогом, веро, збогом, мој пријане!“ А када се Крајина отвори, Онда рече: „Ето зора зори... Збогом, земљо, амо ти, неверо, Ма крв брацка пукла кâ језеро!
зуби, крену мача бритка, Пресече и ко два прута витка, Па се вину кроз Турке назада Де стајаше јадна Цвета млада. Отвори се чета јањичара, Упустише свога господара; Али викну бесни Радивоје: „Ао Цвето, ао сунце моје, Кад не можеш сјати
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хајде, дај му ту слику док Раде није избио од млина. Брадоња отвори свој нераздвојни блок, пронађе новоустоличеног свеца и пружи га Сави.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А лепо поче испочетка. Он миран, ради. Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради. Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора...
Нисам могао да се макнем од силна, неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем, осећаја. Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.
А она се снебива. Али кад је већ и свекрва замоли: — Сетке, ћерко слатка, ти ми, ти прва запој, ти ми отвори славу. Тетка свекрви не може да одрече, замери се, већ саже главу.
Чак и отвори, пукотине око прозора и врата, — и то је било заптивено крпама, само да не би улазио свеж, нов ваздух, ветар, и од
Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци. Мајка му ђипи. — Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован. Уђе. Он још онаки исти, висок и озбиљан.
оца, па, кад му се отац с ручка врати, дође кући на ручак; увече, да после оца легне, ујутру пре њега да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца. Ништа друго он није имао да ради.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А кад те угледа усред раја оно старо дрво, свију јабука прамајка, прва светитељка, грешница прва, отвори јој се рана под оном једином откинутом петељком и затресе се.
„Разумеш? објаснићу ти стихом у књизи! Отвори књигу!” Ја је отворим. Ја преврћем, ал' и он пажљиво у главама уплетен вреба стих. „Ха! ево га! гле!
црна манастирска врата, на црна врата белом куца руком, из бела грла, танким зове гуком: „Ходите оци, ој, оче, ходи! отвори врата једној сироти!
не боји, јер син један мрака и пред њиме стоји; турски један телал стоји пред врати, балчаком врата хоће да смлати: „Отвори, море, ђаур-дервише! доста сам чекô, не могу више, зар нема поган уши, кад ћути? ал' чекај само, одрезаћу ти!
доста сам чекô, не могу више, зар нема поган уши, кад ћути? ал' чекај само, одрезаћу ти! Отвори хеј, отвори, Влаше! поруке ти лепе носим од паше!
доста сам чекô, не могу више, зар нема поган уши, кад ћути? ал' чекај само, одрезаћу ти! Отвори хеј, отвори, Влаше! поруке ти лепе носим од паше!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Средњи рече: — Не отворајте нипошто! Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја
Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам
Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: — Отвори врата! Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру.
« па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу.
Онда цар оде, а зета остави код куће: овај чим цар отиде, отвори једну па и другу собу и тако редом све осам соба, и види у њима свакојакијех драгоцјености, напосљетку кад дође и на
“ — па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до кољена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје, на
па најпосле отвори и дванаести подрум, кад тамо али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено, па из њега изиће
Потом га краљ одведе у једну собу и затвори. Кад ујутру свану, краљ подранио и наоштрио нож, отвори собу у којој је Грбо, па рече: — Напријед, Грбо! Што си живио, живио: више ме нећеш мучити.
пусти мене да ти то исцијепам па ме онда закољи. Краљица узе кључеве па га отвори. Грбо онда узе за сјекиру, па је извади из дрвета и рече краљици: — Госпојо, молим те метни руку у ову пуклотину, јер
Три године дана протеку брзо, а веран слуга који верно и правично цароваше по царству цара Петра отвори кулу и пусти из ње цара Петра, а кћи му ту не бијаше. Ове је из куле нестало да није ни цар Петар знао како и куда.
Кад отидеш у друго царство под онај град а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји. Онда ће доћи сви грађани и гледаће трг и дивиће се, а
Још разигра магарца, а оклопници како се који појави одмах се сјури у војску, па сијеци. Намах се отвори Косово. Грме топови, море, небо се пролама, сијевају сабље, звече ханџари, јече рањеници, — све огрезе у крв.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР (пружи му књигу): Нека чита који је на разуму и на науки оскудан. ШАЉИВАЦ (узме књигу и отвори): Заведеније сиђени с памети. Лепо! (Преврће) Свилешешир, недостаточно свеучилиште. Лепе ствари.
ДОКТОР: Шкода, што није и чауш ту био! ШАЉИВАЦ: Сад се отвори страшна вика и буна. Перзерин повиче: „Нећемо стране, нећемо клипе и перле, него оћемо да смо чисти од туђинства!
(Кад Љуба устане, она се опет тргне.) Аратос ти таквог седења! (Устане.) Ја не могу ту. ЉУБА: А ти седи на столицу. (Отвори врата и виче.) Вучко, донеси кафу за Мајку. СТАНИЈА (која је седила): Па како да седим? ЉУБА: Па тако.
љуба: Да ме с топлим љубве чувством У мечтању загрли. И кад красне очи њене Стидна зора отвори, Ах, учини, да се санак, У истину претвори.* Је л’ да је лепо, мајке?
СТАНИЈА: Не бој се ништа, неће ти мајка на путу стајати. (Устане.) ЉУБА: А куда ћеш, мајка? СТАНИЈА: Никуд. (Отвори врата и виче.) Вучко! Вучко! 8. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊИ ВУЧКО: Ево Вучко.
(Пише). Врашке речи, како се латински експримирати не могу (отвори лексикон и преврће)... насрнути, — насрнути — нема. Хм! То је зубња болест.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Метни туткало и смоле у лонац, пак пристави ватри: шта се ту провешћујеш? Вуци се брже, да не дангубим. СУЛТАНА (отвори врата, пак преступивши праг). Орјатине, сам ме ђаво морао овамо довести.
Сав се у ћириш претворио дабогда, колико си ме мучио! (Тресне врати и споља забрави.) СРЕТА: Шта? (Оће да отвори врата.) Море, Пело, отвори, мало ти је било? На моју душу, полудила жена!
(Тресне врати и споља забрави.) СРЕТА: Шта? (Оће да отвори врата.) Море, Пело, отвори, мало ти је било? На моју душу, полудила жена! Ако не буде нагазила на штогод, да нисам Срета.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Бакута је примила оловку, али је после, код куће, никако није хтела да отвори, тврдећи да су за време рата Американци тако бацали оловчице из авиона, „па кад је човек отвори, а она оловчица —
никако није хтела да отвори, тврдећи да су за време рата Американци тако бацали оловчице из авиона, „па кад је човек отвори, а она оловчица — експлодира!“. Бакута је, наравно, после уморна од толике дипломатске активности.
Бакута је примила оловку, али је после, код куће, никако није хтела да отвори, тврдећи да су за време рата Американци тако бацали оловчице из авиона, „па кад је човек отвори, а она оловчица —
никако није хтела да отвори, тврдећи да су за време рата Американци тако бацали оловчице из авиона, „па кад је човек отвори, а она оловчица — експлодира!“. Бакута је, наравно, после уморна од толике дипломатске активности.
У чему је био штос? Личио је на оног глумца Питер О' Тула, али сасвим без везе! Мислим, све док не отвори уста и не проговори!
и све остало што уз то фура, а он ме позва да приђем са стражње стране, тамо где су врата кроз која уфурава унутра, отвори их и све, а онда рече: „Само пажљиво!“ и спусти се унатрашке на тротоар у својим колицима за тешке инвалиде.
Али ни тај тип није од јуче! Звони, звони, а када му нико не отвори, он опали лажњака, то јест затутњи ногама у месту, као — сишао низ степенице! Систем тутањ!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
већ читав речник тек је трина трења, од чије силе илузија влата и мрешка површ језеру у гори а оно шуми: Видело отвори, о рани сјају неба што се хвата!
ИИИ Ти облик мој си - далек садржај ми. О Ткаљо лепа с разбојем у стасу, у шумно ткање сва времена сткај ми. Отвори булку, ливадо у расту, над „прса кругла“, лица „черте фине“ да проспем иње с мождане мутнине.
махом, преко вратила, с лудог вретена у луђа прела, где глуво доба збаци мантије, заврти гумна, чавком загракће, отвори широм црне капије и пусти коло браће разбраће, коло румено! - Што не огране Слово једино усред осаме!...
тобож кад не грми: јер увек грми - али не чује се, као што душе цвокоћу у срми, уз Беле свеце кад им мрзну ресе. Отвори круну, Лепи сунцокрете, и огреј децу, анђеле у збегу, кроз чији страх се угарци разлете кад сумрак пусти вештице по
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Каже да сте ви. АЛЕКСА: То је лепо. Ако јој је што дужан, добро се и досетила. ЈЕЛИЦА (отвори врата): Ја сам вам казала да ово није тај господин. Ово је барон Голић.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Заједно с њиме, под јорган-брдо, легȏ и Пијевац, па спава тврдо. Мачак одједном отвори очи, угледа зору, свилено руди, па мазно рече: „Пјетлићу, скочи, запјевај гласно, другара буди!
Дивља се рика кроз кланац ори: „Незнанче, ко си? Врата отвори!“ Из млина старог повика Ћоса: „Дивови, дјецо, јесте ли луди?!
“ Узалуд зове сирота Рада, у малој кући тишина влада. „Ипак ћу ући! — цурица рече и смјело врата отвори уска Куда бих даље, долази вече, сијева и грми, ево и пљуска.
„Ово је поклон достојан мале!“ — пјевуши Морнар сијекући вале. Ујутро Рада отвори очи, ширећи руке до стола крочи, кад тамо алем и бисер лијеп и рајске птице чаробан реп.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
дуболи мушки глас, свечан као да држи беседу; и једна сенка прелази испред пруга што светле између капака, у намери да отвори. — Нећу да улазим, биће нас сувише. Лупај, Марија-Лујза ће изићи. Лупају.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пана, Кад вихор налети јаче он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред и опет спокојно сања.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
врату висе неокајана, јер сикћу још гује у костима и неисплакани знојеви под кожом пеку јаче но бисер у шкољци, о ноћи отвори нам тајну капију града.
за којим ходимо; нек су му темељи од крви ил крљушти, од светлих костура ил обрнутог дисања, свеједно, води нас, отвори, уведи! БОГУМИЛСКА ПЕСМА Траже моју главу. Све што на главу личи бацају по ливадама на хрпе и ноћу газе коњима.
и чобан прича своју бајку о светлости која утробу има изливену од сировог стакла утробу која рађа чим преноћи и отвори се видицима утроба остаје пуна оних што се боје успомена и затворених соба и не смеју да гледају у сунце од стида
на престолу засута словима и сољу понекад му се види само креста под ногама попречни камен кречњак и карст отвори стога очи на планини кад сунце хоће да заокружи твој поглед он се измигољи и ружи сам по унутрашњим просторима
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ме па сам отишао и код самог старатељског судије и питао га: можемо ли ми, као фамилија, захтевати да се тестамент отвори? ТАНАСИЈЕ: Па шта вели? АГАТОН: Вели: можете, али боље: стрпите се; покојникова је жеља била да будете стрпљиви.
И да хоћу, не могу. АГАТОН: Е, бога ми ћеш да причекаш, јер ту своју жељу да се тестамент отвори четрдесет дана после његове смрти покојник није само онако казао, него је то написмено изјавио, на записнику код суда.
АГАТОН: Зато, видиш, што је покојник на оном записнику казао још и ово: „А дотле, док се не отвори тестамент, целокупна моја имовина има се предати на старање и чување том И том адвокату, којега сам и тестаментом
САРКА: Није кутија, него сребрн сервис, Гино! ГИНА: Биће, веруј, биће сервис, кад ти тако кажеш. САРКА (отвори кутију): Па сервис, дабоме! ГИНА: Ију, ију, ију, ко би то рекао? САРКА: Ама, шта: ко би рекао?
СИМКА: Па како уђосте? ГИНА: Хвала богу, Сарка је била у кући, па нам она изнутра отвори, а Прока, боме, гурну ону тетку лактом, те она оде претећи, вели: јавиће полицији.
АДВОКАТ: Други би начин био када бих захтевао од суда да се одмах отвори тестамент. ДАНИЦА: Ја сам чула да се мора чекати четрдесет дана до отварања.
У записнику на коме је изјавио жељу да се тестамент отвори после четрдесет дана, додао је и ово неколико речи: „сем ако старалац нађе за неопходно да другаче поступи”.
АГАТОН: Баш сам радознао како мислите? АДВОКАТ: Ја мислим ићи у суд и зхтевати да се још сутра отвори тестамент. АГАТОН: Зар може? АДВОКАТ: Зашто не би могло? АГАТОН: А покојникова последња жеља?
АГАТОН: Сасвим. И одиста, то би најбоље било да се још сутра отвори тестамент. АДВОКАТ: То ћемо и учинити. АГАТОН: А ми, је л' те, можемо до сутра остати овде у кући?
Те ти ја њему одмах онако од прве: захтевам у име целе фамилије да се одмах отвори тестамент. ПРОКА и ТАНАСИЈЕ: А он? АГАТОН: Море, да видиш, узврда се кад чу како је то онако...
СВИ (узбуђено): Шта? АГАТОН: Пристаде да се отвори тестамент. СВИ: А!!!... АГАТОН: Јест, јест, да се отвори тестамент. СВИ: Кад?
СВИ (узбуђено): Шта? АГАТОН: Пристаде да се отвори тестамент. СВИ: А!!!... АГАТОН: Јест, јест, да се отвори тестамент. СВИ: Кад? АГАТОН: И ту поче да врда: па добро, господине Агатоне, можемо ових дана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И свитну. — Хиљаду пет стотина. Наша пешадија, подстакнута артиљеријском ватром, отвори још жешћу паљбу. Пуцњи од пушака и митраљеза слише се у јединствен, громки тресак. Ваздух је у котлини трептао.
навлака падне, разуме се, у цев уђе прашина, а поред вас и ваших водника и камене, и кад се отвори паљба, онда оде у ваздух и топ, и људи, и све...
Неко из мрака виче да артиљерија отвори ватру... Али на кога?... Десно од нас јекну праскави тресак и очи нам засенуше од топовског пламена.
— Њему! — повикасмо готово углас. Он се придиже, обухвати његову главу и остатак воде сручи му у уста. Рајко отвори очи, а из уста му се оте узвик блаженства. И нама као да лакну. А Станоје темпирач прича: — Не могадох више.
— Господине наредниче, закључано је! — рече Танасије, покушавајући да отвори врата за улаз у торањ. — Разваљуј! — викну батеријски наредник.
Неки падају, други лежу и побијају ашовчиће испред главе. Али кроз кукуруз напредују у скоковима. Наша батерија отвори брзу паљбу. Шрапнели пресретоше плаве блузе на отвореном простору. Тада припуцаше и наши прикривени митраљези.
Дођох пред земуницу команданта дивизиона. Он скиде са ушију телефонске слушалице и усправи се. Пошао си. Е добро. Отвори само очи и немој да ми шенлучиш. Јеси ли разумео?...
— Слушај, ти си мој помоћник... — Ама, незгодно је да улазимо заједно, него, отвори мало врата да слушамо... — А, то не!... Можеш да вириш кроз кључаоницу. Наредник се врати. — Изволите, можете ући.
Јеси ли разумео? Пешадија је досад злоупотребљавала артиљерију и тражила да се отвори ватра чак и онда кад то последњем каплару ћорне на памет. Јеси ли разумео? — Разумем! — Шта си разумео?
Преклињао сам га да отвори ватру. После дуго времена, једва се преваљаше наше четири разорне гранате и са треском се сручшпе у непријатељске
— У рату има право жалбе само онај коме одлети глава... Вучко отвори очи и са чуђењем посматра шта се око њега дешава. Виде себе раскопчана, а другови му бришу уста од крви.
— О, здраво, Тасо, зар си још жив? — Зло ни у рату не гине! — додају други уз смех. — Друже, сме ли да се отвори? — обрати се један пешадијски потпоручник Александру, лупкајући по предњаку.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.
Што се брукаш у тим дроњцима! Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину... Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе. Гојку засветлеше очи.
Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена. Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.
Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга. — То је зло, велико зло, моја господо, рече попа.
Сиромах!... Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра. — Добро...
Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори. Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге. Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у
Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори. дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто,
дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.
Прикачи га на груди да види како стоји, али мука : нема у школи огледала!... Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.
не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу. — Море, ти си болесна ? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем. — Ништа... остави ме !
Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је. Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.
Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама. Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам несрећан и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Тако. Сад га ти будиш... СОФИЈА: „Отвори очи, драги старче! Ви сте само сањали! Саберите се!” ЈЕЛИСАВЕТА: „Зар он није био овде? Зар му нисам стиснула руку?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— А ако се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите? — упитам учтиво и радознало. — Ништа простије: пошаљем други поверљив распис, у коме
После дуге граје, изабраше тога што отвори збор за председника, а оне друге сазиваче за остало зборско часништво. Пошто се, по утврђеном реду и обичају, часници
— вели један из прве групе. — А ја, опет, из начела не пијем вино. И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају. Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга
Насред улице стане, отвори књигу и — лупи се по глави. — Стилихон је Вандалин, али је римски војсковођа!... И опет питање: »како то?
Он се осврте и стаде немарно да разгледа другове. Један иза њега отвори »преглед садржине«, па разгледа и шапуће у себи: »Ханзански савез... ха, знам... немачки градови Хамбург, Бремен...
Он остаде још више зачуђен и уверен у своју стару срећу. Седе у клупу, отвори књигу и поче да разгледа Византију. Око њега брује и узвикују гласови, пред очима му трепере црна слова, а мисао му
То се види да је хтео нарочито да ме обори... Ах!...« И он стеже песницу, али је одмах за тим и отвори. Мржња беше достигла врхунац и почела да се блажи и стишава. Он стаде да мисли о себи, о самој несрећи својој.
опет некако брзо прође то време, те кад освану субота, а ми сви седимо на зборном месту и чекамо кад ће телеграф да се отвори.
— Молићу за ваше име. — Никола Николић, професор латинског језика. Дама се одједном трже; протрља чело, отвори једну дебелу књигу и загледа је.
— Ах? — Извол’те само за мном. И госпођа директор ме поведе на једна врата, која нам услужни господин Перса отвори. Пред нама се указа пространо двориште и у њему до педесет вагона с точковима, налик на она кола из циркуса и
»Наставник одмах узима своју породицу, седа с њоме у кола, отвори електрични апарат и — збогом. За један дан мора бити у Лозници.
Сна нестаде, одлете одједном, и он слободно отвори очи. Беше то страшан призор... Он се побоја да га родитељи не угледају будна, па опет заклопи своје сјајне невине
Ево ти врата!... И он се обрте, једним бесним и нервозним скоком притрча к вратима, отвори их рукама које дрхтаху као у љутој грозници, одјапи их широм, па као да му она црна празнина што зијаше кроз врата из
кад исказа ту давно спремљену реч и кад угледа њено страшно дејство — жена испусти детињу руку коју је досад држала, отвори очи јако, погледа га, па полако пође из собе...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А, дедер, овај, преврни унутра. ДАНИЦА (отвори новине). ЈЕВРЕМ: Има ли што? ДАНИЦА (чита): „Русија”. ЈЕВРЕМ: Прескочи! ДАНИЦА (чита): „Енглеска”.
А ово, знаш, ја почео, па подуфати ме нешто и као отвори ми се срце... Па тако... а још грађани почеше да вичу: тако је! Па ме то још више одвуче.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ааа! Република! »Република« пише у новине?! Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе! Много лепо! — И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
заградама од прућа, трске, коља, дасака или гвоздених решетака, па се на таквим, косо постављеним преградама оставе отвори који јегуљу пропуштају у просторе из којих више не може изаћи и из које се она, кад се у њима нагомила, вади обичним
вис, тако да јој врх дође над простор за изручивање ухваћене рибе; са врха се одреши гвоздени терет, мрежа се при врху отвори и све што је похватала изручи се у тај простор.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, заборави љубав, патње, труде, Отвори душу и очи ти бодре И дуго гледај те планине модре. Јер ту је спас, и утеха, и нада, Ми ћемо, слаби, преврнути
ИИИ И данас, да мени Господ рече: ''Ево, Ја ти сада дајем силу и моћ, створи Свет нови и бољи о коме си пев̓о, И отвори широм врата новој зори. Нека, жудно среће, човечанство прене У чекању страсном.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Док се једна подиже завјеса, трећи дио од куће отвори. Боже драги, ту да видиш чуда! Ту измиље некаквога пука, то ни у сан никад доћ не може, сви шарени као дивље мачке.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла: — Немој ти. Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.
— Иди, иди, дошао неко! — поче је журити мати. Док је Софка ишла путањом поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну
Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа. На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин. Софка се осмену,
Чак и не чу кад се капија поново отвори и на њу се слободно провуче њина Магда. Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја.
Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: | — Софке, отвори! Софка зарадовавши се пође. А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије
Мати, дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде да отвори. Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну тестију, побеже у башту,
каквом их је он, полазећи, навлаш метнуо, да би, кад се овако врати, могао приметити ако би их ко дирао, покушавао да отвори.
— Сам је. Софка се попе. Испред врата виде само његове поређане ципеле и већ поче да дрхти. Али силно отвори врата и уђе. Светлост се од свеће залелуја и готово што својим пламеном не опали косу очеву.
И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач. Арса међутим истрча да широм отвори капију И да тамо на њој дочека новог пријатеља.
Затим пође испред Софке да јој отвори врата. Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу. Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и
Прва врата, тешка, пуна влаге, стара, при дну сва иструлела, отвори јој Циганка. Она са Симком уђе. И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети
Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам. Испрва се није могло од паре ништа да види. Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У манастиру кокоти залепећаше крилима, па огласише прозорицу. У тај мах, скрајни прозорак на прочељу наелак отвори се. Старачка глава, обрубљена дугом, бијелом брадом, помоли се на прозору. Старац наслони главу на длан и остаде тако.
Слуга, на то, отвори неку тезу, из које истрча по авлији читава јата и крда паунова, фараунака, чуднијех некијех кокошију и интуша, па
Затијем она дохвати кокошиње перо, које умочено стојаше у чаши са медовином, па њим премаза му усне. Рањеник отвори очи и уздахну. Она потече да потакне огањ и да припали луч, пак се брзо врати.
А кад тамо, киша почела ромињати, те капи љоскаху по сламеному крову. Стана отвори врата и промоли главу да види небо, пак поврну се и настави што бјеше почела.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Интерес (каматник) душу губи. — Боља је штета договорна, нег’ли корис’ самовољна. — Штета и лудому очи отвори. — Нема штете без користи. — Зла добит штети је сестра. — Задња врата кућу штете.
— Гвоздена врата златна рука разбија. — Новцу се свугде клања. — Златан кључић царев град отвори. — Злато не збори а чуда створи. — Где злато господује, разлог се не чује. — Злато је чисто и у прљавој кеси.
(може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвата) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе.
Дјед очекиваше да ће му нож иза ушију клекнути, па отвори мало очи, па кад видје кнеза да је преклонио главу, извади нешто зарђане кустурине те по вратним жилама, а кнез пред
Чујеш ли ме, драга душо моја, ја сам ти се умолио, отвори ми џама и пенџера и било ми покажи лице! (Отвара му) Ала сам се, душо, изгубио, кад сам твоје угледао лице!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
па најпосле отвори и дванаести подрум, хад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено | па из њега изиђе
браћа донела по ланац који се није могао ни један пут омотати око куће; онда најмлађи да оцу кутију, а кад је отац отвори и извади из ње златан ланац, они се сви удиве, па старија браћа скоче нањ, готово да га убију: „Ти ћеш нашу кућу
Кад отидеш у друго царство под онај град, а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји. Онда ће доћи сви грађани и гледаће трг и дивиће се, а
матору девојчуру под једним грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмељи, па му проговори: „Моли се Богу што сам заспала, а да сам будна била, не би ти добио ни тих опанака.
о Усуде! родило се данас толико и толико душа, подај им шта ћеш.” Онда Усуд устане, па отвори сандук с новцима, и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: „Како мени данас, тако њима до века.
о Усуде! родило се данас толико и толико душа, него дај им шта ћеш.” Онда Усуд устане, и отвори сандук с новцима, али нема дуката, него сребрни новци и гдекоји дукат, Усуд стане просипати новце по соби говорећи:
о Усуде! данас се родило толико и толико душа, подај им шта ћеш.” Онда Усуд устане и отвори сандук, па стане просипати све саме џиџе и гдекоји марјаш надничарски вичући: „Како мени данас, тако њима до века.
шта ћемо сад?” А љешник му одговори: „Отвори ме.” Пошто га отвори, букнуше из њега жестоке ријеке, те мајци пут прекидоше.
шта ћемо сад?” А љешник му одговори: „Отвори ме.” Пошто га отвори, букнуше из њега жестоке ријеке, те мајци пут прекидоше.
” И тако отиде, кад дође кући са сандуком и отвори га, а то у њему све сами дукати! Кад маћија то види она одмах отера и своју кћер да донесе сандук дуката.
Дивљан већ види да му од многе стоке не може ништа, па пође на врата од пећине, отвори један крај од врата и почне стоку вабити да једно по једно избаца.
” дивљан кад види да му је утекао, домисли се што ће, отвори врата са свијем, и пружи му један штап говорећи: „Кад си ми већ утекао, на ти ови штап да ћераш стоку, јер ти без њега
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Напољу, на неком плацу, друг Вилотијевић држи говор, чије се невезане реченице чују у кафани само онда кад неко отвори врата. Миле, који напољу слуша говор, повремено улази и коментарише оно што је чуо.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Пружа руке ка легену да се умива): Дај! ВЕЛА (полива га). МАРИЈА (Софији, показујући на собу): Иди и отвори прозоре. СОФИЈА (одлази у собу и диже завесе, отвара прозоре, распрема постељу).
На капији се чује снажна лупа звекира. ЈОВЧИН ГЛАС (снажно, раздрагано, поносно): Чедо, Васке, отвори! Доле, у кујни, па у соби до ње, на прозорима, појављује се светлост, промичу изнутра сенке; с лева, поред степеница,
Аферим, пријатељ-Јовча! Отворе се часком врата на кујни, једна снаха у нанулама са свећом оде горе у Јовчину собу, отвори је, запали још свећа и враћа се у кујну; друга свећа, с тежим корацима, испадне из кујне и промиче десно иза куће.
(Затвори врата од собе где су гости и свирка): Овамо! (Истргне јој свећу, отвори Васкина врата, осветли собу. Кад види да је празна, избезумљено, другим гласом): Шта је? МАРИЈА (прибрала се већ.
И не би пси. Биће ко залутао и прошао. Чује се тиха лупа оздо. СТОЈНА (се тргне, ослушне, отвори прозор, уплашено): Ко је? ГЛАС ТОМИН Отвори. Ја сам, Тома! (позна глас, зачуђено): Је ли млади газда?
Чује се тиха лупа оздо. СТОЈНА (се тргне, ослушне, отвори прозор, уплашено): Ко је? ГЛАС ТОМИН Отвори. Ја сам, Тома! (позна глас, зачуђено): Је ли млади газда? (Себи): Што ли ће сад? ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан!
Ја сам, Тома! (позна глас, зачуђено): Је ли млади газда? (Себи): Што ли ће сад? ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан! СТОЈНА (затвори прозор): Сад, сад ћу. (Силази лево.) Пауза.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А сврх свега, бог преблаги и милостиви, који је сам вечна правда и истина, да се смилује на све нас, да нам отвори очи ума да познамо шта је полезно и потребно нашему благополучију временому и вечному.
беседити [и]талијански и на питање каже ми да је то манастир калуђерица гди се кћери господе Корфа уче и воспитавају. Отвори церков; ту се поклоним и целујем предивно изображене иконе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Не говори тако, кршћанице! — опомену је кнез. Опет се зачу лупање. — Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи. На велико њихово чудо уђе Бакоња.
Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата. Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана у руку, рекавши: — На здравље вам младо лито.
њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију. — Таа-ко! Уф! Ватрица ме разгријала, па ћу смиста заспати. Добра ноћ! добра ноћ свима! — вели фра-Брне.
“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста да ће чути то кобно питање. Али Срдарина сједе да срче кафу не осврћући се ни на кога.
ВИИИ УЖАС Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати. — Отвори велика врата! — викну најзад Вртиреп. Тада тек видјеше сав ужас.
Блитвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах отвори зажето око, које се склопи чим маче прстом; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући
ка гвардијану, те му, одмах отвори зажето око, које се склопи чим маче прстом; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку: — Је ли овај човјек...?
Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен. — Шта се догодило? Да није што стрицу? Да није умра?
— викну Бакоња и сав преблијеђе. Кнезу опет затрепташе брчине, погледа сина зачуђен, па настави: — Ја кажем: отвори добро очи да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе.
Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех. Ни Тетка се не може уздржати од смијеха. Брне видећи да се прозор
Па онда то га је и понижавало. Каква је то улога, њему, ђаку пете године, да кришом гледа ко пролази!... Одједном отвори шире врата, те промоли и труп. — Шта је? Ко је? — пита Брне. — А, ништа, ништа — рече он не обзирући се.
Сви се кренуше. У тај мах њеко закуца на вратима. Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Раичковић КАМЕНА УСПАВАНКА Садржај САМО ЈЕ БУДИЛА МИР 2 РУКЕ БОЛА 3 ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ 4 ОПРОСТИ КАМЕНУ ШТО ЋУТИ 5 О ВРАТИ СЕ 6 БУКЕТ 7 О ДАЈ МИ 8 ПЕСМА И СМРТ 9 ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ 10 ТУГОВАНКА
Дај речи горде ко мач топола За наше празне руке бола. ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ Отвори дрхтаву светиљку Два ока уплашена ко ласте Да откривам глас — ту биљку Што из белог меса расте И
Дај речи горде ко мач топола За наше празне руке бола. ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ Отвори дрхтаву светиљку Два ока уплашена ко ласте Да откривам глас — ту биљку Што из белог меса расте И трепери: зачуђено ко
ласте Да откривам глас — ту биљку Што из белог меса расте И трепери: зачуђено ко влат Кад ветрови га враћају и носе. Отвори: приближи сутон косе Да пут откривам — тај врат По ком ћу да лутам с два прста.
Отвори: приближи сутон косе Да пут откривам — тај врат По ком ћу да лутам с два прста. Отвори бело језеро шаке Да руке нису ми два крста Да очи нису ми две раке.
Отвори бело језеро шаке Да руке нису ми два крста Да очи нису ми две раке. Отвори сву тишину — нагни сан Да откривам тајну ноћ и дан.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не смем да се збуним, понавља себи, брзо прелази двориште, улази у стару кућу и искашљава некакав нелагодан страх. Отвори врата, па дубоко и наглашено строго изговори: — Добро вече, оче! Оче!... Нисам ти више бабо...
“ Само је то рекла сањива Милунка. „Напоље! Марш напоље!“ Трза дизгине, Мијат трчи да отвори капију, коњи се стресају од зиме, желе у касу да се загреју, санке зашрипаше. „Симка да ме не чека у кући!
Тада је јарџији бацио дизгине и брзо ушао у кафану, тискајући се кроз кафеџијине поздраве, питања и приче. Ђорђе отвори очи.
Никола дуго режи и слуша. Можда се она вратила? Старац се брзо диже и пође у собу, Мијату. Отвори врата и стаде. У соби је мрак, густ одјеке гусала. — Да ли се Симка вратила? Мијат га не чу, занесен песмом.
Кад сви моји сељаци буду пуштени на слободу, онда ја, последњи, излазим. Аћим отвори врата и викну: — Еј, пандуру! Води ме у апсу!
Па да видим, иако ниси ни реч признао. Неко коракну. Рака апсанџија отвори уста. Лице му се издужило као пуна зобница. Погури се и необично кратке руке забаци на широка леђа.
— Толе, пођи и ти са мном. — Шта ћу ти ја? — Тола опружи згрчене ноге. Ђорђе постоја пред вратима, па их отвори. Са јастука га гледају њена два мутна, закрвављена ока. — Рекла сам ти да изиђеш, Никола.
Сам. Подиже се и затреска песницама о врата. — Донеси ми воде! — рече кад Рака отвори врата. — Хоћеш ли ракије? — Воде сам ти рекао!
Гвожђе танко јауче. У мрак, мрачнија сенка Аћимова изиђе. Рака апсанџија му без речи отвори капију и он први пут пође пешице у Прерово, да га не виде луди и више никад ова чаршија. Сузе теку у браду.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али тек кад лето затабана двориштем, девојчица отвори прозор, стаде у страну да би птица могла да излети, и прошапута: — Лети, јадниче!
»Можда сам ја врапца само сањала?« — помисли девојчица тонући у сан, али кад ујутро отвори очи, у лонцу се златио нежни изданак расковника. »Када ли ће порасти?« — питала се.
»Сигурно сам све то сањала?« — помисли. Али кад отвори шаку, на длану виде прегршт чудног светлуцавог семења, тешког и топлог, утрча у кухињу и једно даде мајци.
У истом часу мали чистач осети како се враћа у свој прави лик, а на раменима расту му крила. Пећина се, наједном, отвори и он полете. Високо! Више! Летео је све више, док не опази како се низ брег котрља златна лубеница са старицом.
— Ух, што је шарен свет! — отвори јаје очи и осмехну се блистајући од радости, док је ветар нежно дотицао његово чело, а птице у лету застајале да му се
Него шта! Али ни помисао на злато не отвори рибарима уста. А бор је за то време шумео на ветру, питајући птице: — Јесте ли виделе мале свираче?
»Откуд он овде?« — дечак од чуда отвори уста, али га гуштер опомену да не чека: он, Мерсад, само што је жив! Дечак пажљиво с два прста обухвати гуштерово
Ватра ми је у стомаку угашена, али глас се буди! — Троглавац отвори троја уста као три пећине, а дечак потрча из све снаге.
— Тада је све на теби! Погрешиш ли, као луди ветар ћеш светом лутати, без застанка! — Мајка гуштерова отвори Сребрна врата, а пред дечаком се размаче Црно језеро и указа се стаза узана, преузана, бела.
Само су јој оне исте очи остале, сада радосне. — Хвала ти, момче! — прошапута лепотица, осмехну се и отвори Злата врата, а дечак, не верујући самоме себи, протрља очи.
Иза стакла прозора гледале су га широм отворене очи неког дечака: — Гле, Принц облака! — узвикну малишан и отвори прозор, а онда, док би дланом о длан ударио, протече дан у игри, па ноћ у заједничком шапутању, па следећи дан у смеху.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
својом снагом и, одједном, склон да верује да му се живот више неће одупирати, бар за сада, да ће пристати да му се отвори, можда и зато што му је првобитна замисао о устанку већ изгледала мање битна, и даља, него то плетиво танане моћи које
да се стара о старој турској кући са новим, застакљеним прозорима, која је сад била његова и у којој је намеравао да отвори штампарију.
Тако се догодило да је 1. септембра 1808. године, кад је, пред само подне, пошао да говором на свечаности отвори Велику школу, стари Доситеј корачао врло бодро, нарочито док је пролазио поред куће руског изасланика, у самој близини
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Разумеш?... Објаснићу ти стихом у књизи! Отвори књигу!“ Ја је отворим. Ја преврћем, ал' и он пажљиво у главама уплетен вреба стих. „Ха! ево га!
На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пања; Кад вихор налети јаче, он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред, и опет спокојно сања. В.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У својим недрима носио сам писмо које је требало да ми отвори капију мојих жеља. Написао га је мој последњи господар, геометар, свом стрицу Рехмозису, свештенику храма Амоновог
Архимедес закључа врата своје собе, оде до капије и отвори је. „Шта хоћете?“, запита војнике. „Шта питаш, старкељо? - Хоћемо да пљачкамо“, одговорише му они. „Како год хоћете!
од њих забрављена врата геометричарове собе за рад, не посумња да се ту налази домаћинова ризница, па похита да је отвори пре но што је његови другови пронађу. Архимедес чу како неко обија врата његове собе.
Он отвори фијоку свога стола. „Ево драги мој земљаче, ово је препис мог тестамента. Моја последња жеља је да будем сахрањен у Кре
„Е, сада ћу вам показати нешто изванредно!“ рече он и отвори један од сандука испод миндерлука и положи на сто дебео кодекс. То беше латински превод „Алмагеста“ Птолемајевог.
како год је бацио, дочека на све четири ноге, тако и наш Георгиус издејствова своје помиловање, врати се у Рим и отвори овде своју школу грчкога језика која се убрзо напуни ђацима из целога света.
Коперник ступи у ватиканску палату. Препоручително писмо што му га је дао отац Бонифације отвори му свака врата на која закуца, и зато се убрзо нађе пред управником ватиканске библиотеке, преосвећеним оцем
И ја сам се, у почетку својих експеримената, више пута тако пребацио, док ми експеримент не отвори очи“. „То се дешава сваком кад зађе у непознату област“. „Тако је.
Њихове узде држао је униформисани кочијаш, а поред њега седео, исто тако одевени лакеј. Овај скочи са свог седишта да отвори врата кочијина и да помогне свом господару да изиђе из кола.
Вратар куће, обучен у дугачки црвени капут и са дугачком палицом у руци, отвори му понизно улазна врата зданија. Стари господин уђе унутра.
Пембертон положи на сто оба издања Њутнова дела, отвори једну од њих и показа прстом на § 137. Овај се бавио атракцијом сфероида на једну материјалну тачку изван њега.
Из овог последњег издања показаћу вам неколико слика, верних портрета неколицине изумрлих животиња. Он отвори једну свеску свог дела. „Погледајте! Тако су изгледале те животиње док су биле живе“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Још само ово — рече он после мале почивке и поред свега што је изгледало да ће га Никола смрвити ако отвори уста — још само ово: Правник си, правник сам. Господа су ту. Расправићемо ово познатим путем.
Онда машина стиже и заустави се пред великом гвозденом капијом. И док момак хитро сиђе с предњег седишта и услужно отвори врата дами, на чијем крилу лежаше красан букет, дотле већ бела рундава пудлица, с машницом о врату, искочи на калдрму,
Седи он, гладан, крај ватре, мисли на млеко и зове Секулу: — Отвори једну кутију па узвари. Секула заузима став „мирно“, грчи лице, отпоздравља одсечно, и као не разуме шта хоће
(уколико не беше крвава) главу Петронија Свилара, који, не схватајући ништа, цвокоћући вилицама и обамирући од страха, отвори своје замућене и мокре очи.
Безбројне нове везе и већ можеш замислити све што је изазвала његова нова ситуација и др. У њиховој кући, која се отвори за најелегантнији свет престонице, за тзв.
Таман ја да кажем комите да бих заплашио, кад опет надахнуће: Ла цлеф не марцхе паѕ“, кажем ја. И тек тада она отвори. Она отвори, господине, али тада, ох тада је све било доцкан, ви ме разумете!
И тек тада она отвори. Она отвори, господине, али тада, ох тада је све било доцкан, ви ме разумете! Уђем ја унутра и сав срећан хоћу да је загрлим.
Јаћим као отвори очи, подигавши своје густе веђе, али их још брже затвори, јер му се учини као да му се и ова друга душа наједанпут
Али кад осети да га понова трзају за рукав од кошуље, он опет отвори очи, и тада виде да није баш сам, него да се његова жена, баш његова рођена жена, ту поред саме му постеље налази.
Да је наједанпут грануло сунце, не би се он тако био развеселио. Збунио се Илија, па не уме уста да отвори. Видим ја шта је, па му кажем: „Ајдемоте, гос’ Илија, одавде, није ово за нас, ’ајде да кидамо.
Он затвори очи. А кад их понова, и последњи пут, отвори, он угледа зверска лица непријатељских војника, који са бајонетима ускакаху у шанац.
Пуковник Недић, коме се чинило, да пук потпуковника Васића споро напредује, нареди да једна батерија отвори ватру с те чистине, испред дивизијског штаба.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Устадох. Устаде и старац. — Хоћеш ли на мајчин гроб? — упита вадећи из дубоког фратарског џепа сноп кључа да ми отвори враташца која из тријема воде на гробље. — Да, молио бих вас. Старац ме испрати до врата и откључа их. — ...
Али с познатога лица већ постепено нестаје његова личност. Ако закратко отвори очи, то је начас опет он. Један далек, неприсутан он, један он већ сав у крилу нестајања, али ипак он.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу. С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.
Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке. Прозор се лагано и опрезно отвори.
Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца. Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.
Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну. Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.
— Отварај ! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. Радисав откључа браву и отвори врата широм. Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.
Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и
Па сад отвори очи. Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече. Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да
Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви. Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.
И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац,
). А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели... Дивна ли живота!... »...Али ко зна... дуго је још до пролећа.
— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... И отвори се бесна, разуздана пијанка. Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама. Чаше звече...
Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата... Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па најпосле отвори и дванаести подрум; кад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено, па из њега изиђе
Средњи рече: — Не отварајте нипошто! Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја
Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам
Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: — Отвори врата! Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру.
“ па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори. Он отвори врата па уз кулу те у собу.
Онда цар оде, а зета остави код куће. Овај, чим цар отиде, отвори једну, па другу собу, и тако редом све осам соба, и види у њима свакојакијех драгоцјености; напосљетку, кад дође и на
“ — па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до каљена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје; на
Кад отидеш у друго царство под онај град, а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји. Онда ће доћи сви грађани и гледаће трг и дивиће се, а
Мати кô мати: смилова му се те му даде један кључ. Кад он отвори собу, има шта и виђет. Нађе једну сандучину: јадна истријесана; да је Циганин Циганину продаје, не би могао два гроша,
Сјутрадан оде опет матери и замоли је да му даде и други кључ. Мајка мајка, даде му и други кључ. Кад он отвори собу, нађе једну сандучину и у њој једне гаћетине, а не би их могô Циганин за двије паре продати!
Кад он отвори собу, нађе у њој једну сандучину и у њојзи свиралу. У чуду дуне везировић у свиралу, а преда њ искочише два Арапа: —
Када би крај поља, отвори пустахија један капак, па се спусти доље под земљу и рече дружини: — Ево овамо уходио сам једнога трговца, но хајдете
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нарочито су им се свиђала моја загонетна питања о природи светла које сам постављао Косу, а који на њих није знао да отвори. Повољан утисак је начинило и моје познавање библије и псалама, па ме много запиткиваше о мојој мајци.
Кад је увидео да се ја искрено дивим његовом знању и да ме веома интересује његова загонетна личност, он отвори своје срце и постаде разговорнији и приступачнији.
На мој захтев она се замислила да би на крају признала да се плашила да ми ова вежба не отвори такав апетит да ћу јој појести све живо у кући.
Ћипико, Иво - Приповетке
Жури као луда. Отвори врата и уљегне у кућу. Самотан и празан простор зевну јој пред очима и ужасом је потресе. Мека месечева светлост
поджегла се младићка крв: не може да издржи а да не упита брата Османова рашта их срамоти, а при њиховој муци. Отвори врата од дућана, наоко мирно униђе, и, погледавши га чисто у очи, вели му: — Што ти урадисмо, те ти тако с нама?...
У дријемању од слабости слуша однекуда из друге улице ударање у хармонику, пјевање и цијукање. У зору поочим нагло отвори врата и мало те се о њу не спотаче; дијете успрене и исправи се. „Студено је”, рече тресући се.
Ујутру она се прва дигла; сједи на постељи и чека. Спасоје, док се средио, сиђе журно доље да отвори крчму за јутарње госте; није се на њу ни обазрео, тек што јој у хитњи „добро јутро” назвао.
Нађи ми мараму! А дијете у зипци кричи на вас глас. — Жена послуша, отвори сандук, и, пребирући по њему, осећа над собом његов дах. Најпослије нађе је.
Вративши се, опрезно отвори ограду и пусти ме ванка, а она за мном журно изиђе. Магаре дотрча до ограде, па, видјевши да не може изићи, уприје у
Полако силази низа стуба. У грудима га јако тишти, плакао би. Отвори кућна врата и устави се на прагу. — Морача, збогом! — јави се. Жена не одговори. Парон Зорзи ослушкује.
Тако му допаде руку књига „Павао и Виргинија . Читајући по други пут ову књигу, у његовој машти отвори се други свет, — свет који се одвајаше од овога у коме сада живе, свет простора, сунца и љубави!
Окупише се око њега радници. Шкропе га хладном водом, и то поможе: маче се, отвори очи и дође к себи. Најпре гледа уоколо као у чуду, — не зна шта се то с њиме догодило; а после, пошто га подигоше,
Споља чује се врева светине и људски кикот, а кад музика прође поред куће, домаћица отвори врата. — Не отварај! — опази Илијина мајка у бризи за болесним сином. — Пусти, мајко, нека се веселе!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
однос између субјекта и објекта: тополе не бацају више своје сенке сенке не бацају увис витке тополе („Широм отвори очи“).
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
!!!... ШЕГРТ: Толико је госпођа поручила. ЧЕДА: Добро, добро, иди!... ШЕГРТ (оде). ИИ ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (отвори пакет, вади једну визиткарту и слатко се смеје). ДАРА (наилази из собе): Шта се ти тако слатко смејеш?...
) Хвала! МОМАК (поклони се и одлази). XВИИ ЖИВКА, затим СВИ УКУЋАНИ ЖИВКА (најпре се слатко и детињасто смеје, отвори писмо, седа у фотељу да га чита, али се у томе тренутку сети и оде до стола те узима ону цигарету коју је оставила кад
Свађа се полако стишава и удаљује). XВИ ЧЕДА, АНКА ЧЕДА (после извесне паузе отвори врата и сретне се лице у лице са Анком.
ЖИВКА: Ко је донео? АНКА: Један шегрт. ЖИВКА: Добро. АНКА (одлази). Х ЖИВКА, ВАСА ЖИВКА (отвори писмо и прегледа): Ко је ово, бога ти? Ишарао потпис као ускршње јаје, не могу да му прочитам.
ЖИВКА: Важно? (Отвори нервозно, чита, згражава се и даје писмо госпа-Нати.) НАТА (прочита): Оставка! Кажем ја вама. Овакво исто писмо сам и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Звек алке на капији затекао је Софку на прозору горњег спрата, одакле силази, пролази поред мајке и одлази да отвори, али мајку изједно држи на оку.
свекрове куће као хладне и разграђене: изнад огњишта назире се небо, као да је без крова, и виде се пукотине и отвори, као да нема правих зидова.
Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних, а негде и напуклост и отвори од врата и прозора. Све постаде мекше, топлије и утутканије .
Тада, помућеном свешћу, прво зачује лавеж паса и пој петлова, да одмах затим широм, у мраку, отвори очи и не види ништа, али да му се учини као да види, у висини, бескрајан, плави круг. И, у њему, звезду”.
би јој рекао, / да сад, / од њеног страсног осмеха, / добија једна црвена биљка, / на острву Цејлону, / снаге да се отвори, / она би се загледала у даљину”.
она осети, како све то што јој чула распиње, расте увис, као нешто бестелесно и толико красно, да хтеде задивљено да отвори очи и погледа шта је.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Да је видна и широка, да је станиште човеку који се не боји и ни од кога не заклања. Вичемо да нам се отвори. Брзо прилази један сељак, јамачно слуга а не чувар, неки старији Косовац, који свакако није никад пушку ни прстом
Смерно нам отвори вратнице, поможе да сјашемо, па штуче да позове господара, намигујући мојем пратиоцу да дотле подржи коње.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тапајућ’ по тој тмини, колеби једној приђе, Отвори трошна врата, униђе уздрхтан: Овде је мален жижак тињао једва, једва, — Анђелку се чињаше кâ да је сванô дан.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Не старај сја, даћу ти форинту. ЈОВАН: То је лепо. (Узме бурмутицу.) Ала би ово било за мене. (Отвори је и нађе решконту.) Шта је ово? РУЖИЧИЋ: Содержи то, то је облигација за ону форинту. ЈОВАН: Ајде не браним.
САРА: Шармант, ви врло лепе аинфеле имате. Алабонер! То ће бити комоција врло пријатна за јаузн. Дакле изволте. (Отвори врата.) ФЕМА: Молим, ви сте гошћа. САРА: Ви сте благородни. ФЕМА: Молим! САРА: Молим!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Празниш ми колено и узимаш срце Жури, круг опевај, несрећу превари Смедерево отвори, птици се додвори Под празним небом плачу соколари.
(може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе. Вук Ст. Караџић Отвори кам у ком искра малаксава, Да лепши од празника обичан дан буде.
Вук Ст. Караџић Отвори кам у ком искра малаксава, Да лепши од празника обичан дан буде. Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла
Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла лековит јед руде. Поклони своју биљну мудрост дану. Отвори пут у речи, у ризницу гоље. Око заходи са сунцем, не срце. Освану Варка, рекавши: хајдемо у поље!
Отвори пут у речи, у ризницу гоље. Око заходи са сунцем, не срце. Освану Варка, рекавши: хајдемо у поље! Биљни сезаме отвори обзорје За све који су се родили прерано; Нек уђу у туђе срце ако су отворили своје, Путници врлим ли морем, гором ли
све који су се родили прерано; Нек уђу у туђе срце ако су отворили своје, Путници врлим ли морем, гором ли саном. Отвори семенку у којој нежно чами Заборављено пролеће. Отвори Камен што прећута звезде својој тами.
Отвори семенку у којој нежно чами Заборављено пролеће. Отвори Камен што прећута звезде својој тами. Отвори пут птици, човеку и зори.
Отвори семенку у којој нежно чами Заборављено пролеће. Отвори Камен што прећута звезде својој тами. Отвори пут птици, човеку и зори.
Краков, Станислав - КРИЛА
Било је масно и подерано. Понео је са собом једну дугачку узицу. Иза врба су стидљиво повиривале мршаве кућице. Отвори на њима су били као црне ране.
Петровић, Растко - АФРИКА
Глава је бела, индиго и алева. Вештица је расрђена и не жели да ми отвори своју колибу. На посредовање шефа села ја ипак постижем да уђем код ње, али не на ова главна врата но на једна
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
После, и лица беше друкчијег! То није он!... Ал’ где је он?... СУЛЕЈМАН: А где је она?... Слушај ме, бабо! И ти отвори уши, Ћериме!...
Врата отварај, Да се смејемо сунцу љутитом Што није данас боље грабило, Те да му зрачак дирнеш витицом... Отвори! (Лупа на врата.) Спасо! (Опет лупа.) Све немо, ћути!... Ал, шта је то? Срце ми стрепи, страх ме спопада, Грлице!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Тада се на далеко дуж обала реке Тимока отвори пушчана ватра, а под заклоном њеним Турци почну све ближе и ближе примицати своје батерије вароши.
на какву нашу батерију или колону, па за по часа опет напусти то место, савије у лево, у десно или напред, па опет отвори ватру на наше.
пред ову коњицу, разви један свој део у стрељачки ланац, а од другога брзо формира четне каре, те ланац пође напред и отвори пуцњаву.
Наше се каре опет повукоше и пустише преда це стрељачки ланац, који отвори ватру на турски стрељачки ланац и заустави га у напредовању.
Док је Бајлони ово причао добровољци су, истина ређе, али тек још пуцали. Кад се пуцњава једном отвори, тешко ју је зауставити. Комаров пошље војнике да прекину пуцање. Паљба престане.
Простор пред шанцем, који га одваја од шуматовачке коце што доминира шанцем, био је искрчен да це отвори поље ватри из шанца. Ова искрчена пољана нагиба се благо од шанца шуматовачкој коси и једва да је широка до 300 метара.
одлази, али не стога, што је овде каква велика опасност, (а у себи сам мислио: еј мој импровизирани беседниче, зар чим отвори уста а ти слага?), већ што он треба да је свуд. Видите ли где це бије крвав бој чак тамо преко Мораве.
Черњајева порази ова вест, узе писмо, али га не отвори, већ стаде викати: »то не може бити« и оправи са мном Комарова капетану Велимировићу да види Комаров шта је у ствари.
Миленко Павловић, а Турци одмах уведу у борбу још четири свежа табора са целом једном пољском батеријом — и тако се отвори врло жива борба.
Комаров мора знати шта је рекао. — Али ако ипак буде Турака и борба се отвори, шта да радим? — Одлазите, одлазите, одлазите!... продера се Черњајев.
Иди те збогом Т........! Ако се отвори борба ја ћу вас одовуд помоћи артиљеријом. Кренемо це. Код наших предстража станемо да један део наше војске
Отац М. био је народни посланик на скупштинама које су већале о овоме рату. Између нас се отвори овакав разговор. — Е, мој оче М.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXX Што је јава тако кивна, Да ти веру сву потреса! Откуд санку сила дивна, Да отвори сва небеса? Засијају зрачне стазе, Кâ да с’ у дуж звезде сјате, Видиш своје како слазе, — Саме душе — ал’ познате.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Задржао сам га... Замисли!... У овом паклу он заспао. Предвече одскочи куршум и удари једнога војника у колено, где отвори читаву рупу. Јаукнуо је грешник од болова на сав глас.
— Терај отуда... — Сад је под креветом... — Побеже! Ларма се преноси на супротни крај павиљона, неко отвори врата и псето излете скичући. Наскоро се павиљон умири.
— Ово је расуло! — завапи Лука. Телефони су зврјали. Бригада наређује да се сместа отвори артиљеријска ватра на ону гомилу војника, и наших и бугарских. Потпуковник Петар дохвати слушалицу и позва ко-мандире.
Изгледа као да је тек сада нашао прави смисао своме животу. — Хајдемо!... Посилни!... Отвори ону моју паприкаш конзерву, и подгреј на баруту. Донеси чаше за вино, коњак.
Пришао је у ставу „мирно“ капетан Бори и поздравио. — Господине капетане, стигли су. — Нека улазе! Коста отвори врата и командова: — Напред.
лаже, измишља... невине људе тера на робију... стреља! Он се испрси, удахну ваздух и таман отвори уста да још нешто каже, али га Радослав дохвати и свали на столицу. Тада намигну на ветеринара: — Хајде — певај му.
— Где оде? — запита Драгиша. — Оде да извести телефоном хаубичку батерију да отвори паљбу — рече Војин. — Је ли, бога ти, како ти изгледа, хоће ли бити шта овде? — Припрема се увелико.
Завалио сам се у фотељу, и запалио цигарету, посматрајући свога друга, који је покушавао да отвори једну кутију. Онда је помириса и гласно прочита наслов: „Гyралдоѕе... уѕагееxтере... Нека женска ствар.
Када сам увидео да сам сувишан, устао сам... А сад?... Пришао сам у намери да лупам, да ми се отвори, да идем. Али сетио сам се њега. Вратио сам се чврсто решен да више никада не доводим себе у такав положај.
Посматрала ме је са извесном неверицом неколико тренутака. Затим се хитро окрете, отвори врата, извади кључ, па изнутра забрави и кључ стави у недра. Ух, шта урадих! — помислио сам.
Задрхтао сам. Дошло ми да је дохватим, па да је мучим, и на силу приморам да ми отвори врата. И онда да јој све изговорим, све: како ми је одвратна, гадна.
Подсећала ме је на животину, која се спремала да ухвати плен. Хтела је нешто да каже, уздахну и отвори уста, али бес као да је загушио, стењала је и грчевито ломила прсте. Осетио сам се нелагодно, помакао сам се.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пред очима врата једном затвори, Докле тренеш оком, другом отвори, Зује врата, шарке шкрипе, пуцају браве, Овај горе, онај доле иду као мраве, Ил' фабрику нову гдигод кад праве.
Ти света жељним отвори царски пут. Колики с тобом путују, мудрују! Куд ум, куд воља, куда серце Тежити должно јест, радо чују.
Дај казуј под перо Правила полезна; пут ко срећи Отвори. Чујте! „Народ ће с’ родит из Вас серпски. Може постати народ млад Каквим сам хоће кад над њиме Штедар и праведан
Но цену му познај и очи отвори, О друже, јер руже је твоје то цвет: Све језике учи, ал’ својим говори, То жели и вели сав паметни свет.
Ал’ тек што замириши прекрасно носу пиленце, Тек што прва ока отвори к пиву вољу, И тек што преко жице превуче цичуће Штраус Гудало шимширово: удари, ето, киша.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ах оче! Оче! Отвори очи, па нас погледај! На тужном пољу шта нам пропаде, А шта остаде?... ВЛ. ВАВИЛА: Остаде вера, Да у промисô
(Споља се чује разговор.) Ал’ ко то збори? БОШКО (споља): Има ли кога ту? Отвори, хеј! РАДОШ: Ма ко сте ви? (За себе). Још питам ко?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Остави авлијска врата и стаде отварати стаје мумлајући нешто кроз зубе. Кад год коју стају отвори, а звоно изнад врата цикне.
Ја кад се распали паприка, ја кад поче праштити, ја кад стаде Џибукарда с Ћурђијом играти и пјевати! „Отвори, по Богу брате!“ — пишти Ђурђија ко змија у процијепу. „Отвори, оћорависмо! Помагајте, људи, поцркасмо!
„Отвори, по Богу брате!“ — пишти Ђурђија ко змија у процијепу. „Отвори, оћорависмо! Помагајте, људи, поцркасмо!“ — „Оче и у Христу брате, тако ти све те причести и часне трапезе, отвори!
„Отвори, оћорависмо! Помагајте, људи, поцркасмо!“ — „Оче и у Христу брате, тако ти све те причести и часне трапезе, отвори!“ — преклиње Џибукарда и таба по соби кô каравлашки међед.
Ја изиђо' пред собу и стадо'. Од калуђера сам се научио прислушкивати. Врата су отшкринута, па се види. Партенија отвори своју собицу за оставу, па поче избацивати ођећу: — Ето ти, вели, Симеуне, те моје ћурчине, што ми је покојни владика
Ено у намастиру има макар два товара књига, па коју гођ отвори зна у њој на моју душу кô и сарајевски владика, а да и не мећемо у рачун овог бањалучког трбушастог Ликоту што носи
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МИЛИСАВ: Овде су. ЈЕРОТИЈЕ: Добро их чувај, отвори четворе очи. А је л' ти ту поверљиви протокол? МИЛИСАВ: Јесте, господине капетане. ЈЕРОТИЈЕ: Дедер, извади га!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
БДЕЊА МОЛИТВА Смагнем ли ово дубином у вечерњу, или је тихи пој, ил’ дубина се отвори где болело? Тихо по муци бродим смерни раб. Пакао мени, оче, бољезан, драчу на пут. Расточи о расточи раба.
Нема за мене биља овде доле. ОСАМА НА ТРГУ То куда непроход им, чудно ми се отвори пут. То куда ступај их лаки, стукнем, брале. Плач и смех врве у вреви, букћу као смола, бледи проносе тугу.
И дубље ли нас нема, дубље се отвори спасење. МИРОВАЊЕ ДРВЕЋА Све боли. Мили друзи, рад мене мирујете. Трепетом не озледи ме ни лист.
3 Тајна то тајни, за даљу некуд мену отвори вид. И обневиди око, где прогледала душа непробоја кроз тврди прострели зид.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А доле, иза степеница, жутела су се врата од подрума, више којих су вирили, као отвори, мали прозори од бабиног »сопчета«. Подрум се протезао дужином целе куће. Био пун. Пун бачви, каца, масла, сира, вуне.
И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се
Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори
Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га. До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни,
Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази. Али ипак мирно улази.
из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола. Баба Стана сиђе и приђе кући. За њом је носио слуга бошчу. Пред њу изиђе чак и сама гледарица.
— Ево ме, бато. Младен диже главу, погледа га. Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. — Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас. Много радиш а мало имаш.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Али ђаво буде бржи, и анђео не могадне учинити ништа. Зато Бог рече анђелу да, кад појури ђавола, отвори пред њим р. грање, па ће се ђаво заплести. Тако се и деси. Онда ђаво прокуне р.
« (ЗНЖОЈС, 45, 1971, 283), а на дан свадбе (која је увек у недељу као и другде), кад мајка отвори врата и изведе девојку, »дивер јој пружа киту маслине« (ибід., 285). Нана и коњски босиљак. К. б.
ко би имао њено семе, знао би о чему се птице разговарају, сама би му се казивала свака лековита травка, могао би да отвори сваку браву. Али тешко је доћи до семена, јер б. уочи Ивањдана »обноћ нарасте, цвијета, сазори јој цвијет и опане«.
(може бити измишљена) трава, за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклон отвори сам од себе.
, ѕ. в.). По народном веровању у околини Бољевца, р. може и жену да »отвори«, тј. да јој помогне да добије дете (ГЕМ, 36, 1973, 84).
Ћипико, Иво - Пауци
Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио. Диже се и отвори кућна врата. Једнако снијег пада; захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.
— Полако, болан, што срљаш? Има их доста што се намећу, али поштено, па уру... Најближи си ти и Петар... Полако! Отвори шкрабију од стола, посегне за хартијама, и изваци грдан омот. Пребирући нађе нацрт.
Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.
И стоји тако, док чаршиски сат не откуца двије уре по поноћи. Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата и, онако како се нашао, шуљајући се, пође ходником.
—Није баш то... али ..... —Пусти! — пресјече Раде... Божице, донеси твој ђердан! Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан. Носећи га, звекне сребро.
Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари. Диже се и отвори врата. Јутро освану кишно, а заваљало југо, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.
Па, погледавши у Божицу, као сјети се нечему и, предомисливши се, вели: — Чекај, Машо! Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на
А близу је краја. Пружа руке да се чега дохвати... Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори... Кад однекле, у тој муци, на ивици баре, на суву, обрте се газда Јово.
И, премишљајући о томе, пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу. При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности, и опет у торбу слаже.
Газда у одбрану диже руке прама њему и из нутрине пусти језиви крик... А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца и звијерајући очима уоколо изиђе из дућана... ЗА КРУХОМ И Спустила се ноћ.
Удари свом шаком и задрма њима. Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?” —Марко! Ја сам, отвори! —Ти... Чекај, одмах! Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу. Заструже кракун на вратима. —Ча је? Како си?
Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег. Пребираше по њем и нађе њену слику. Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Могао је рећи: поведи рачуна, отвори очи, побрини се. Не, уместо свега тога рекао је „припази“. Није рекао: припази на оно шта се овде ради, или: припази
Постајао је све јачи. Звиждао је, хујао, ударао о зидове, савијао дрвеће. Груну на врата цркве, отвори их и погаси свеће. Остадосмо у мрклом мраку. Ветар је већ био побеснео. Неко поче да паничи.
То место код Јована је одвећ неразумљиво: „И опазих силна анђела где јаким гласом виче: 'Ко је кадар да отвори књигу и разломи њезине печате?' Али нико ни на небу ни на земљи ни под земљом није могао отворити књигу нити је читати.
И ја сам горко плакао што се нико не нађе кадар нити да отвори књигу нити да је чита. Тада ми један од стараца рече: 'Немој плакати, победио је Лав из Јудина племена, Давидов
Могли смо их обесити за ноге и шибати их житким брезовим прућем, док им се грешна кожа не отвори. Сада у блаженом забораву, помирени са самима собом, жваћете по сувим устима молитве, пусте речи се утркују,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пања, Кад вихор налети јаче, он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред и опет спокојно сања. 1889.
крај уста шаку Он кмета хлађаше крилом и реч му прозбори таку: „Достојна презрења сваког, кметица кравара љуби, Отвори четворе очи, о кмете, и ово туби.
Хиљаду различних мисли са сумњом љубавном стиже, Да брижно одмахну руком и онда горе се диже И вајат отвори тихо. Ноћ се клонила зори, С истока јутарња звезда кô искра огњена гори, И петô запева јасно.
Узбуђен, ко сабласт права, Он тихо одаји приђе где Амор безбрижни спава, И трипут палицом куцну. И Амор отвори очи, Познаде у тами кмета и одмах на ноге скочи.
Набрзо и сâми Амор на посô својски се даде, Те ларма паклена луче. „Отвори једанпут, море!“ Кмет се очајно дерô, кô село да негде горе. Најпосле испаде неко, комотан, из вајата.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Млађи коракну до једног сточића поред прозора, положи онде своју мапу, отвори је, извади из ње лист цртаће хартије и предаде га Тиху. При тим његовим покретима, сагледах му лице.
“ Први зраци јутарњег сунца продреше у његову, собу, зачађену од зејтиновог дима његове светиљке. Кеплер отвори махинално прозор. Свеж ваздух покуља у собу, царски дворац на Храдшину светлуцао се у сунчевим зрацима.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
То бар није ништа. ТАШАНА Не смем, јер кад се широм прозор отвори, онда ће свет: Како? Ето! Удовица већ отвара пенџере, већ хоће да гледа у свет, већ хоће на кога да намигује!
САРОШ Ја, Сарош. КАФЕЏИЈА Сарош ли? Ели сам, ели сас бегови? САРОШ Сад ће и бегови и свирачи. Отвори. КАФЕЏИЈА Леле, Сарош, роде сладак! Како на теб да не отворем? Зар на теб да не отворем? Зар на теб, сефтеџију?
(Сарошу): Саг, саг, пиле моје. Сал лампа док запалам. Ох, срећо моја! Исполај на господа да ми те посла! (Отвори): Изволевај, душице слатка. От тебете побољи сефтеџија нема. САРОШ (мрачно): Дај два момка.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад говори, шапће; уста отвори, лепи зуби засветле, нешто је рекла, и ако сте чули што је рекла, добро и јест, а ако нисте, и нећете.
Јулица се кроз несвест трза и јечи. Госпа Нола јој приђе, стаде је трести и јаким гласом по имену звати. Дете отвори очи, и поче сад продужено да вришти.
Да ли се у госпа Ноли диже младост, или слободан човек с планине, тек она стрча доле, отвори вратанца у капији, увуче унутра и младиће и чувара с псом и врећом, пробуди једно млађе, и дочекаше зору у расположењу
Госпа Нола испи чашу хладне воде. Као увек кад је узбуђена, госпа Нола, после чаше воде, отвори један прозор широм, и загледа се у даљину. — Тако, то добро чини. Одмах сам јача, и не бојим се више ничега.
” Жив ти Бог, Милане, је ли ти долазио Павле? Код мене, ни да припита. — Био је синоћ колико да отвори и затвори врата... Ама шта је с тим Павлом? Мени је све заплетенији? Нешто има у њему туђе.
— па дохватио огледало које је једнако држао крај себе. Одједаред се узбудио, закашљао, тражио да се отвори прозор и да му се да прашак за умирење.
Миланове очи затворене, кркљање непрекидно, загуш измара срце, срце још ради. У један мах болесник отвори очи, показа руком да се отворе прозори, оба, погледа Павла, па оца који је био задремао.
— У једанаест се појавила на улици Енглескиња. Сама. — Куд ли је пошла без мужа!... гле, куд је потегла! Ју, кћери, отвори прозор, превичи јој некако да ће тамо оставити штифлетне у блату. — Хода Енглескиња по градићу као по својој кући.
Кад је нерасположена, бива, отвори уста да нешто каже, одмахне руком, затвори уста као катанцем. Пошто то прође, онда, што би рекла слушкиња Ержа, „луда
— Ено, ено, бруји чика-Мита! — скакала је на ноге Сока да она стрчи и отвори госту капију. Долазак истински драгога госта на спрат и на ручак испадао је помало као нека увежбана сцена у
Престала је да шије. — Апсолутно не! — Уз своје кирајџије почела је да се добро снабдева рибом. Отвори широм прозор од кујне: — Пржим сома, кадим мало пођонарима.
Гвардијану, који је волео птице, донео је једном с пута папагаја. Спида је помогао новцем Цветана да отвори радњу, и он га саветовао да то буде пекарница. — Да сачуваш лепоту, то ти је најбоље занимање.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Сад им служитељи беду представе и особито сушчество. Началник отвори лагано прозор и опази Романа гди, закосњенијем зар непријатеља поткрепљен, с већим мужеством сопернике позива, претећи
Служитељи јаве за ову нечајану помоћ, и началник таки отвори пенџер, и изнутра почне командирати како ји ова беда из сна пробудила и како су у опасности ближе од њега посећени
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
да притекне Ко још смрти зубе броји Нико црна преостала крви Уједи страву за срце Уједи и облак и камен и време И отвори црну ружу у ваздуху Је ли ово наш свет или није ЗАПЕВКА Водама вас расплетеним нису дали Хумкама вас гологлавим
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ОД ТРЕЋЕ ДО ЗАКЉУЧНО ДВАНАЕСТЕ ЉУБАВИ Љубав је једна врста пијанства. Кад човек превали прву и другу чашу, отвори му се апетит и јави жеђ а онда сручује чашу за чашом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Унутра је тињао жижак И они затражише да им се отвори. Да се мало одморе, а и да понесу, ако што нађу. Стари воденичар, вероватно глув, као и многи који се тим послом баве,
Онда проговори: — Колико сте имали шећера? — О томе води рачуна ти, а нећу ја... Најзад отвори, и у каси заблиста пун чанак сребрних динара. Лука се маши за новчаник и извади гомилу банкнота. — Размени и ово!
Хтедох да уђем, али се преда мном испрси један стари Црногорац. — Ђе ћеш... Причекајдер да те пријавим. Кад он отвори врата, угледах неке младе људе како нешто ћеретају. Врата се преда мном затворише.
— на вратима се појави онај служитељ. — Припалидер ми цигарету. Ђуро отвори пећ и принесе му један угарак. Пуштајући сада густе димове и жмиркајући, обрати се он Ђури: — Виђиде, Ђуро, богати,
Ама понеси пушку и убиј пса, ако само уста отвори. Рекох му како не бисмо желили да силом улазимо у стан. То нисмо радили ни у својој земљи. Ако треба, платићемо.
“... — он се диже и пође своме шатору, а за њим оде одмах и ветеринар. Душан отвори коверат и поче полугласно мрмљати: — Резервном кап... и тако даље. Пристао ми је вечерас свештеник пука Господин...
Доње крило кревета се преклопи и цео кревет се са треском сручи на гомилу. А-ух!... Шта ћу сад?... Неко отвори врата и одмах их затвори.
Наши су већ подишли. Командант пешадијског пука тражи да артиљерија отвори бржу ватру. Телефони се повезали и чује се страховита ларма. — Ало шеста, шеста...
Затим поче да мрда грлом као да га припрема, стисну вилице и зажмуре. Онда отвори уста и исплази језик, на којем је и дале стајала пастила. — Наново. — Ама шта ће ми, господин поручник.
— Четири бугарска ескадрона наступају, а он се још тртка тамо. Трчи и извести га нека одмах отвори ватру. Ободох коња и зачас се створих пред оним командиром.
Са једне благе узвишице угледасмо непријатељски пешачки пук, како наступа журно у развијеном строју. Командир отвори паљбу. Бугарски војници се поколебаше и растурише. Али официри их вратише и онда кретоше опет напред. Где је пешадија?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Како је крупна! — чу нечији узвик и отвори очи. Ој, чуда чудеснога! Као златна вртешка окретало је Сунце небо, гонили се облаци лакши од морске пене, растао
— штите родитељи дечака. »Да ми за њега нађемо Цвет?« — Он га мора сам наћи! — старац Милија узе Ведрана за руку, отвори врата, и рече: — Иди, и не осврћи се, момче! Твој Цвет те чека на врху Сребрне Горе! — Изведе старац дечака на улицу.
« Дрвосеча отвори врећу и зачуди се: пуна врећа маски каквима се играју деца. — Баш сам будала! — рече љутито себи. — Шта ће ми маске
Можда би неким другим ово ђаволско могао да препокрије? Отвори Дрвосеча врећу и загледа се у маске: баш је згодан млади војник!
« — и, док су војници спавали, Дрвосеча извуче и стави на лице нову маску. А кад се дан забели, отвори очи Војник до њега и викну колико га грло носи: — Шта ћеш ти овде, попе? — Нисам ја поп! — одсече Дрвосеча.
Ни сам не зна колико је тако бежао док не дође до једне слепе улице, завуче се иза жбуна, отвори врећу и загледа се у њу: у врећи једно једино лице остало!
— рече. — Одавде ти нема одласка. Али, још и не заврши Цар реченицу, а ка Капљици доплива риба, отвори уста и викну: — Улази! Брзо! Кад будемо на површини предаћу те побратиму Сунчаном Зрачку!
— питале су се, а за то време Капљица је путовала, мало стешњена у устима рибе, али безбедна. — Гле, стигле смо! — отвори риба уста, а Капљица скочи на репић Сунчаном Зрачку и заједно с њим паде на ружу. — Ах, како сам лепа!
— рече Смрт, угледавши Варалицу. — Није успело, значи? — хтеде да га натера на пркос, не би ли га преварила да отвори уста и проспе воду, али где ћеш Варалицу преварити!
Очисти бодље морска јежица, углача крљушт јато риба, наоштри клешта јастог, али Белутак не промени одело, нити отвори уста. — Није ти забаван нови муж! — рече Јежица Хоботници. — Боље да си Главатог Угора одабрала!
Није морао да се мучи да је отвори: врата су висила о једној шарки. Али, каса је, свеједно, држала до свог достојанства и љутито викну дечаку, маминој
Радан од страха затвори очи: све ово је сан и друго не може ни бити! Када он поново отвори очи пред њим ће бити празан зид. Дечак до бола стиште очне капке, желећи да заборави, желећи да не мисли.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ходи да играмо и да певамо. ОСТАЛЕ ДЕВОЈКЕ (одлазећи играју и певају): Шано душо, Шано, отвори ми врата, Отвори ми, Шано, врата, да ти дам дуката.
Ходи да играмо и да певамо. ОСТАЛЕ ДЕВОЈКЕ (одлазећи играју и певају): Шано душо, Шано, отвори ми врата, Отвори ми, Шано, врата, да ти дам дуката.
ТОМА Није то био Стојан, већ сам ја то био. Ја, Хаџи Тома! За мене је она певана. КОШТАНА (пева): Ти ми врата не отвори, Мила даскалице... Тома-Хаџи даскалов. (кида остале низе и посипље је дукатима): На! На!...
КОШТАНА (раздрагана, са саучешћем): Ево ћу и ја, газда Митко! (Пева): Отвори ми, бело Ленче, Вратанца, вратанца... Са твојата десна, бела ручица. МИТКА (упада, сам себи): Ба...
Са твојата десна, бела ручица. МИТКА (упада, сам себи): Ба... Никад ми не отвори! КОШТАНА (пева): Да ти видим, бело Ленче, Устанца, устанца! МИТКА И никад гу не виде’!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Пут му се отвори, а кад је био близу, залети се и сатера мач у тога самог охолог и страшног самодршца (султана). Ту и он сам падне од
“ Лита њега Балачко војвода: „Господине, од Леђана краљу, какав бјеше јунак у сватов'ма што највеће отвори јунаштво?“ Вели њему леђанска краљица: „Слуго наша, Балачко војвода, ту не има ниједног јунака, осим једног црна
Баш кâ да су бабови чауши“. Уста Марко те отвори врата, чауши се поклонише Марку: „Божја т' помоћ, господару Марко!“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо
Варадину; када дође џенераловици, књигу гледа ценераловица, шаље благо од Прилипа Марку, па узима од тавнице кључе, те отвори проклету тавницу, и извади три војводе младе и са њима старога Топлицу, па их води на бијелу кулу, па бербере хитре
Скочи хоџа на ноге лагане, те отвори на тавници врата, и изведе Крањевића Марка, изведе га пред цара честитог: коса му је до земљице црне, — полу стере,
Онда скочи војвода Пријезда, те на граду отвори капију, па на Турке јуриш учинише, те се бише и секоше с Турци, док погибе шездесет војвода, њи шездесет, иљада Турака.
На граду се отвори капија, а навали и мушко и женско, но да срету у пољу сватове, да учине сеир од сватова, и да виде је л̓ истина
Дочека га дилбер Иконија, руке шири, те г' у лице љуби, а дружину у бијелу руку; одведе их на бијелу кулу, па отвори попете сепете, те извади рухо ђевојачко, те обуче тридесет хајдука, па их води у тридест одаја; али вели дијете
ми нађи од ризнице кључе, да што мало за ашлука тражим, далеко ми ј’ дому путовати, треба ми се путем понапити“. Отвори му сандук од тал’јера, онда јој је Раде бесједио: „О Хајкуна, срце моје драго, што ће мени таке плочетине?
Кона немам — да с њима поткивам“. Отвори му сандук од дуката, он на друштво дукате дијели; па увати Хајкуну ђевојку, одведе је у земљу Србију, доведе је у
Скочи беже на ноге лагане, брже стрча са горњег чардака, те отвори на авлији врата; а кад виђе свога побратима, руке шире, у лице се љубе, за јуначко питају се здравље, па га води на
халком на вратима, а кад нитко не шће отворити, затрча се Сава од Посавља, те прескочи камену авлију, и дружини он отвори врата. Кад нађоше бега Али-бега, пита њега Сава од Посавља: „Камо, бего, од Коњица Јанко?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од сеј доби чувај добро то излечење, да пак не отвори ти се та крвоточива изнутра рана, јер знај то, да свакад не мож' добавити Христа красти од њега своје лекове
ПРАЗНО МОРЕ Тафра и блага је у твоме дому. Гледајући нас оскудних, Немој затворити од нас Срдца твога! Милосрђу, отвори нам своја врата Зашто ми на овом великом и широком Праздном мору У својој туги гинемо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица. А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има
Капетал, бре, један!... дућан! Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку! ... Ела, Персо, викну си ја домакицу ми.
— А ти што работиш? Здраво ли си? — Здраво сам си! — одговара Васка. Ту Мане застаде. Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.