Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ту, у гробници, Са вечном тмином да се оженим: И онде, љубећ црну невесту Са грешним жаром огња пакленог, Да рађам пород, тако страхотан, Од кога ће се, кâ у грозници, Грбавој земљи кора јежити; Отровне тице, змије
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
утока, Где ће пламеном хитро шибајућ Из срца сваку радост гонити С крвавог чела мутним очима Опомињућ ме греха пакленог: — Да сам за жене венецијанске У занетости самољубивој Хитрошћу змијском и нечувеном — Лаживих суза тужном
хе! хе! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Теби је сунце, зло?... ВЛАДИКА (за себе): Савест је овде убог надничар, Што тежак товар греха пакленог На боне душе слабом рамену У црне дворе пакла укоси... ЈЕЛИСАВЕТА: Мени? Нимало! Нисам ли лане с мајком ручала?