Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
На свог пса Џонија. Покривена до грла зимским капутом преко ћебета, сањала си како поново тонеш у безбедност родне паланке.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
приповедака, али у њима има врло живих и тачно ухваћених типова и писана су тачним и карактеристичним говором села и паланке.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Учитељ се наместио у зачеље, држи неке новинице у рукама и већ четврти пут чита гласно један допис из наше паланке. Како је страшно то што он чита, најбоље вам сведоче лица свију слушалаца.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу. Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Крије дукате у недрима, љушти стеничаве и смрдљиве механске миндерлуке од Паланке до Пеште, и страхује. Да бар увек има и овакву, топлу собу.
За ручком не би реч проговорили. Из Паланке би пошли тако да у сутон стигну у Прерово. Чим би изишли из механске авлије, он би дизгине пружио Вукашину и уживао
Париз, па одмах служба, државни чиновник... (Он! Жао ми, шта моту?) добро вече, Ђорђе. Стигох сад, са кочијашем из Паланке... (Није ми се обрадовао. Не жели ни да се пољубимо. Не зна. Откуд би знао? Још кад је био дете...
Шта му је радосније било од овог дана, кад је у санкама јурио из Паланке кући на божићни распуст? Та препуна ћутања у санкама што се лако заносе и јуре, та ћутања по којима бије меки топот
закрцка под тешком гомилом увек истих ноћи и истог кревета, мучилишта оног ораховог; пред свадбу га је Аћим довукао из Паланке, за њу и њега.
И Симку чује. Истерао је из куће. Није. Гурала Му руке у гуњ и вукла га. То је било кад се вратио из Паланке. Ђорђе јекну и поче да тоне. Ништа више није чуо, само му је од падања звиждало у ушима. Није га било страх.
— Још нису отишли — рече Никола. — Ко је то пуцао онолико? — поново осети муку и сети се Паланке. — Државна сила. — Је ли војска? — у Прерову, као чавке, црнеће се жене. А ти си невин пред властима. — Мртви?
Хајдучки син. То сам ја. Ледено хучи чесма. На другом крају Паланке три петла исто певају. Осећа писмо у џепу. Жели, а не може да га исцепа. Зна од рођења, хајдучки је и јатачки син. ...
А она се, „паметна“, досетила и с једним младићем, дућанџијом из Паланке, кад се нико није надао, свршила посао, јер је схватила да је муж крив што немају деце.
Он, Ђорђе Катић, пред којим су се механџије од Паланке до Пеште преламале преко тканица и говориле танко као мушкарчићи у тринаестој, доживео је да се једне блесаве,
Већ је неколико пута прокључала. — Мачке једе Роза. Не видела децу ако не једе. Ђорђе јој сваки трећи дан доноси из Паланке — говори Анђа, Толина жена. — Лажеш. Зар би бабица што је лично краљицу Наталију порађала јела мачке?
Аћим види да му је син сед, иако се мрачи у апсани. „Невин сам, људи!“ узвикивао је Ђорђе путем до Паланке, а ноћ је врила од крекета жаба.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Повремено чуо се бат задоцнелих пролазника, иначе владао је потпун мир заспале паланке. Ја се сећам добро да сам овако отпочео разговор.
А ту, баш уз њих, потпоручник коњички, млад, црномањаст трговац Из паланке, започео Капамаџијину школу у Бечу па га рат помео, раздрагана лица показује фотографију своје жене Цвијовићу, учитељу
окну оног истог прозора кроз који је, десет жалосних јесени, мртво гледала у блатне коловозе иа широкој и пустој улици паланке, и гдекад покисле коње који су се пушили и мокре дизгине и руке погуреног у таљигама сељака под капуљачом; па
Па је она фигура стаситог Нехљудова поново занесе; и неизбежном неком везом одмах затим друга, у истој оној соби паланке одвратна слика господина Леђенског, како с брадом на грудима, укочена лица, спава док му се конци од слузи развлаче и
сликама, лудо брзо, пролазиле су поред њега све прошле несреће, све болести, сви сукоби; и сва одвратна досада паланке у којој се годинама распадао згади му се грозно.
Признајем то: да се никад у Београду нисам добро осећао. Србенда, паланчанин, ја сам био заљубљен у ону тамо тишину паланке, у онај миран и редован ток њених спорих минута.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. — Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. — Све једно.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А продужио је то, мислим, Радомир Константиновић у Философији паланке: саздао је додуше мајсторску, али зато и погрешну представу о типично балканској (а књижевно уобличеној) култури као о
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Два’ест момака узми са собом, Па јоште сутра крадом полази; На путу да те нико не види, То добро пази!... Све до Паланке... А онда ће га звати муселим, Кога у свему мораш слушати. Па буде л’ згоде да га вежете, Веж’те га одмах!...
СЕЉАК: Чекај, Станоје! Нешто се и страшније спрема. На путу овамо срео сам повећи буљук Турака; рекао бих да су од Паланке... Колебан је међу њима, а као да се упутише баш овамо. (Гледа кроз прозор.) Ено их, погледај!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А услужно ће устати кад угледа странца... Познаници из паланке довикивали се преко улице, или свраћали пред кафану чији су столови закрчили половину улице.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Неким девојкама се учини да је нови мајстор и порастао и раскрупњао се. Други и можда већи део паланке наставио је старо, оно што паланка сматра „шалом”: да извирује хоће ли однекуд малер, несрећа, брука на човека.
Ни фамилија, ни смрт. Међутим, како прича стари гробар, крезуб и древан, али одличног памћења и жива кроника паланке, у Будиму никог више нема; и ћерка и зет и унука мајстор Костина умрли су.
Около наоколо, по гробљу, а богами и подаље од паланке, расејани су гробови оних што некада беху везани за госпа Нолу, или за њеног мужа, или бар за имање њеног мужа.
Она, у својој дебелој једноликости, и у својој вечности преживљује углавном само јаке моменте. Вечност паланке, то је важна, и можда не доста уочена ствар. Паланка је вечна форма људског друштва, вечна и свугде присутна.
Отмене госпе из паланке долазиле су у потпуној црнини, иако није увек лако било наћи у гардероби све што треба. Најгоре је било за рукавице, и
Зет њен прогласи се атеистом. Једва је скромнији део паланке научио реч, а кад је разумео о чему се ради, безмало да каменује безбожника. И школовани људи се узбунили.
Пред толиким успесима младића, и некако и у поносу целе паланке, нико се госпа Ноле није сећао. Али сећао је се, и мислио на добротворку своју, Лука.
— Чујте свете, чујте! — Али се није разумело шта поштарка управо хоће да каже. Паланке су у основи здраве. Паланачке емоције и протести никада нису много трајни.
Заступала је ситара и бачвара са села у паланци, а лецедера и папуџију из паланке по селима. Створио се у кући биро, књиговођство, робни преглед, магазин. Теорија и пракса се захуктале.
Косово, дакако, не значи за Павла много. Он је светски Јеврејин родом из неке паланке, као толики други. Тако га морате и гледати, и волети, и читати оно што пише.
Кад, неочекивано је пресече стари господин Аврам. Тај стари, врло стари господин Аврам, откад не миче више никуда из паланке, познат је по томе: што је некада крстарио по свету и био ужасан трошаџија, а кад је све спискао што је имао, на
од гробнице Влаовића, малчице узбрдо, кренете главним гробљанским путем, и потражите, лево и десно, покојнике ваше паланке: под сваким каменом по једна или по више потресних историја.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али, сузбијени на једној, Немци би продирали на другој страни и морало се хитно одступати. Било је то негде иза Паланке. Спуштала се мрачна јесења ноћ пуна влаге. Извукли смо се били из наших рупчага и усправљени удисали снажно.
Једва се дочепасмо друма и пођосмо журно. Одступали смо преко Бабушнице, све до Беле Паланке. Чули смо тада и за пропаст северне војске, која нам се у одступању све више приближавала.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Одлакшаће се једним уздахом или смехом, Откинувши од притиска Одлетети кроз зрак Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом И доћи ће на домак једном детету, Које бледо Као васкрснути херој јак, Узеће је у беле руке своје па
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Алексина: цар и ћесар кад се завадише, код ћесара обрштери бише и носише од злата кашкете, попл’јенише све турске паланке, поробише, ватром попалише; цар и ћесар кад мир учинише, а они се цару предадоше, и код цара кнезови посташе, млоге
веће завадио, онда Ђорђе прође кроз нахије, па попали турске карауле, и обори турске тефериче, и удари на турске паланке, све паланке он турске попали, женско, мушко, све под мач удари, тешко Србље с Турцима завади.
Ђорђе прође кроз нахије, па попали турске карауле, и обори турске тефериче, и удари на турске паланке, све паланке он турске попали, женско, мушко, све под мач удари, тешко Србље с Турцима завади.
краља Владислава у близини Пријепоља Мироч — планина у североисточној Србији, у близини Доњег Милановца и Брзе Паланке мисирско повјесмо — египатски памук Митровица — место на левој обали Саве (Сремска Митровица); место на десној обали