Употреба речи памет у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Не знам како је то, али самоубиство није ми падало на памет. На то никада нисам ни помислила. А боље би било да сам зараније прекинула ову храпаву жицу беднога живота!

— Ја да му помогнем?... О, стари мој пријатељу!... — рече учитељ, а у себи је помислио: и ти си остарео, па те је и памет издала!... Сремац извади из недара једну перлама искићену кесицу, па је показа учитељу.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Мислећи дакле и на сваку руку размишљавајући у тако бедним опстојателствам шта ће од њега пајпосле бити, дође му на памет да често, овде на земљи, оно што сила и снага не може, мајсторија и хитрост учини.

прими, а јоште, што је црње и опачније, хоће силом и на љуту срамоту и друге да научи, пак говори пуст што му год на памет дође. Ступа напред, нити се обзире, као | слепац кад по блату бежи, иде само на срећу, куд пуче да пуче.

„Играј цад”, — рече му лисица посмејавајући му се. „Памет требује а не окретање оном ко хоће многима да влада и управља.

Јесмо ли ми црни, а ради би бити бели, може ли он само мајсторски доказати да смо ми и од лабуда бељи, — то је памет, и ако баш нико то неће веровати; хоћемо ми јер нам је то драго; то је нами доста, он нас вара како ми запевамо.

Курјак би хтео да га други храни; његова курјачка памет дотле достиже да је добра ствар пун трбух, али му ланац није по ћуди.

„Бре мируј, добап јарче,“ вели му бик — „док само лав прође, нећу ти ја појате изести!” Али ко ће маниту памет дати! Све се залеће, кад страг кад с ребарке. Прође лав и удаљи се.

Ми онда ако и не смемо, или нам је жао рећи му, не можемо да не мислимо: „Та гди ти је памет? Помагај! Казивао си нам то”. Или: „Говори што друго, или се смилуј пак ћути и не дави нас.

Наши веле: Не да се ухватити ни за реп ни за главу; окреће се као ветрени петао; мења се као месец; други час, друга памет у глави; други дан, другојаче намјереније.

Иди и уживај, но при тому знај да ми ниси узео, него си ми дао срце и памет, јер ћу други пут знати како ћу се с тобом опходити!

совјетујући га и увјештавајући га се остави пијанства, чрез које дан о дан потире не само дом свој но и здравље и памет, и душу, и тело.

Наравоученије Лукав човек све о лукавству мисли; ваља се с њим добро узети на памет; он и кад спава, све о лукавству сања; његови су посли тако замршени да ко га се добро не зна чувати, на коју се год

да је всегда весео, подобан је детету које, како се наједе, ни за што друго не мари него да му се играти, јер детињска памет није кадра за последак мислити.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ДРВОСЕЧА ПОПУ Раоник са рђом сламу са пламеном главу са зобницом ништа са никада венчавај попе кад се већ и памет лудог са страхом паметног венчала и царствује нам!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кад седнемо опет у чамац, онда се сетимо како смо паметни: идемо у Русију, а изађосмо међу Турке! Видимо нашу памет; али су Турци јошт луђи, зашто нас не питају куда ћемо. Повичемо на возаре да брже возе да измакнемо.

Баш је лепо погодио коме је послао бурунтију. Посекао ми оца, па мени кнежи; лепа памет!) Ми останемо при првоме искању. По многом разговору и цењкању, веће Турци кабулише, изнесоше 50.

А ти, као стари буљубаша свима нама добро познатог кнеза Алексе, требало би да си код њега памет научио, да научиш и мене и свакога другога, да се држимо у љубави и у слози, а не да зао пример показујеш.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Баш штета, господине. Онако велика глава... Нисам је веће видео... Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче... Као да ја не знам да је он то пијан одломио... Нагрдио онаку главу!

— О, ви'те, молимо вас! — чуди се још помало Пупавац, а већ му отишла памет за Савком, поклонима, капиталом и оним злослутним бројем што га се везао па да би и он што рекао упита: — Који ли је

Море, куме, ти немаш памети! — Куме! — викну и Пурко и скочи. — У памет се ти, море, ја сам кмет! — И ја сам кмет! — обредну се Живан на њ. — Ако. си ми дошао за то, слободно иди!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И нека је са срећом! Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. Врљао је вас дуги дан. Рој мисли обујмио му памет... Он је желео да оно што уради, уради најбоље. Пред очима му стојаше сјајна будућност. Дружиће се са првим беговима...

није знала на коју ће страну!... Па, опет, Станкове црне очи освојише. Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет... Стаде радије гледати Станка него Лазара... Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.

Али, у колу да се нађемо! Лазар већ беше одмакао. Као да су га муње шибале... Дах му се заустављао. Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи. Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...

смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна... Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему...

Одоше му мили снови. Он виде само да је бегунац и ништа више... Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. — А ако ти ниси убио Станка!... Ако он буде жив, куд мислиш онда?... Оп осети да му се земља под ногама гиба...

то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје...

Али каквим мукама?... Он није знао... Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... — Да ми је да осети!...

Станко се збуни и промуца: — Ја сам... ја сам-м... — Ко си? — Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. — Одакле си? — Из Црне Баре. — Кога тражиш овде? — Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. — Што ће ти?

— Не знам шта ћу! — Их!... Ти не знаш!... Причај, болан! — Не може да ми падне ништа на памет!... Ево Сурепа, нека прича! — рече он. А смех се захори да с шума проламала.

— рече он кратко. — Причај нам, болан! — окупише га опет. — Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... — А ти отпевај једну! И у часу гусле су биле пред њим. — Богами, не могу!... — Онда дајте мени гусле!

Ту стаје памет, ту усишу сузе... Ту се и сама срж у костима леди!... Јадни Алекса!... Јадна Петра!... Ови робови незароблени, ови

То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... Оставише болесника... Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... Он изиде напоље и поче лутати по воћу...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!

” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као цхапеау цлаqуе и слободно корачим напред.

Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: — Ништа! Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: — Да се ниси, море, заљубио? Он позелене и — исплази ми језик.

Сад, за који минут, и моја се судбина решава! Био сам тако збуњен, да ми хиљаду којекаких планова и мисли дођоше у памет. Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему.

— Ама ја сам теби сто пута казао да ми не попујеш и да ми не слиниш без невоље! Није мени, ваљда, врана попила памет, да ми треба жена тутор! Ћути племенита душа. Гуши се. Ни суза нема више.

Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет. Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.

Опет сви ћуте и уставили дах. — Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце. Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже.

Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама кад прођемо улицом: „Гледај га, завртила му памет Швабица”, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће која се либе

Њене се слике нисам више плашио. Мислио сам на шетњу с њом. Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара како ти рекнеш! Сан ме хваташе.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Од стрâ, господине, не знам, ни како ми је име, — вели Аркадија. — Али ваљда ће ми успут што пасти на памет! — вели, а измакао испред попа. — Па шта сад да радимо, брат-Аркадија?

— Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет! А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: »Ју, боже, ала да се ’оће нешто, на нашу срећу, сетити

баш је ова садашња млáдеж! Свака јој се женска допада... — Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: »У Милице дуге трепавице«... Па она њена збуњеност... идеална Српкиња! Па тек она стидљивост...

Клавир, хеклерај, валцер и немецки... — ’Ајд’, ’ајд’, видићу и твоју памет — ману руком поп Ћира досадно. — ’Ајд’ уклони се с том лулетином — вели гђа Перса — да излуфтирамо мало собу.

И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била да нешто као поп остане удовац, да му — не дај, боже, — умре таква

Нећемо пуцати; само штета што смо се толико истрошили!... А добро си каз’о откуд ти само паде на памет то? А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни! А, баш ти фала!

!... Ју, ја сам се баш заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему! Ди сте га, гнедиге, узели? Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.

Шта мислите!! Би л’ вам то икад пало на памет! А госпоја Сида онда к’о вели: »Кад ти мене секираш песмом, ја ћу тебе музиком! Да ви’ш како ја умем!

— насмеја се гђа Габриела онако уплакана. — Морам, слатка, да се смејем, иако ми и није до тога! Шта ми паде на памет! Сирота Јула! Баш је малерозна; наслутила је. Није се забадава заљубила у Шацику берберина.

Хахаха! Његов рођени зет! О, убио те бог, Габриела, откуд само то да ти падне на памет! О, жено, жено, иди до врага! Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена.

— Баш вам фала! Лепа вода. Боже кад рекоше »воде«, паде ми на памет, што кажу, опију се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде.

падну на ум Јулини црвени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед, — све му се то допало, и падало на памет како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије, коју је, наравно, јако волео.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу. Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским новинама читао где неко објављује да га његови пријатељи од посете на његов имендан

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И што је главно, никаква памет нарочита, ни дубина, ни нежност, ни отменост. А отменост је нешто најлепше и то се од њега не може ни тражити.

Па јашим ја, јашим и чекам шта ће рећи друга памет. Нисам ја ћакнут, господине, све ја радим по паметима. Кад дође друга: лепо, вели, Миле, ти кажеш.

Африка

али сам се тако осећао, и ништа ми није сметало да видим своју руку белу, данима, све док ми изненада не би пало на памет: „Гле, моја је рука бела“ Кад сам се после четрнаест година таквог живота оженио изненада из љубави, ја сам са својом

Тако је њему дошло на памет да оствари оно о чему сам ја толико сањао... Био је сасвим мрак кад смо ушли у двориште неке фантастичне куће на

Никоме неће пасти на памет да дете није правога мужа, чак ни томе младићу. По схватању примитивца, преноћавање са женом је исто тако један детаљ

“ „Протестант! Откуд знате?“ — „Ни по чему. Сасвим случајно, тако, пало ми је на памет да можете бити само протестант.

Па ипак никада није пало на памет црнцима око Банфоре да би и они могли ткати или куповати тканине. Они су дакле на врло ниском ступњу, најнижем што се

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

БИВШИ, ПЕТАР ЈУЦА: Ево Петра. Можемо га послати по жице. ЈАЊА: Да ти дјавол носи сос твоју жицу, да ти узми памет, да заборавиш! (Петру.) Еси скупио ону ђубру сос пијацу? ПЕТАР: Аа? ЈАЊА (јаче): Еси скупио ону ђибру?

ЈАЊА: Хондрокефало! Оћиш младо катана, да платим пет стотина форинта? Море, памет, море, ја!... Од десет година му правим рачун... ЈУЦА: А штету не рачунате што вам чини? ЈАЊА: Ти си крива.

да кажу људи: „Пострадо кир Јања, ајде да го помогнимо!“ душо Јуцо, ти имаш грчко памет у глава, ти ниси од сербско род. ЈУЦА: Мислим да се моја баба од грчког колена води. ЈАЊА: Их, их, их!

Ех, славно Греција! Једно зрно како си нађи од твога дух, тећи ето памет. Душо Јуцо, оћи да си сви Грку радуи за твој род. ЈУЦА (у поласку, за себе): да вас ђаво носи! (Ошиде). ПОЗОРИЈЕ 8.

ЈУЦА: Ја овакову нарав нисам јошт нигда видила: кад је у највећој нужди, гди сместа потребује помоћи, ту му јошт на памет пада погађати се! Жао ми је само таки красни коња. КАТИЦА: Ја сам досад плакала, а свему је тому папа крив.

Никад да не помислиш у себи: „Е, сад сам фалила!“ или „Сад сам се осрамотила!“ Како ти то на памет дође, онда си прошла, него тако говори као да си ти госпођа, а они око тебе твоје слуге.

Како је ту слатку реч. Оћим и ја да прођим свет под мојом старостум. КАТИЦА: Забога, папа, шта вам сад пада на памет! ЈАЊА: Ћути, шкиљи! Оћим и тебе да донесим зрно бисер и златну минђушу, знајш!

Ви мора бити да сте Грк. МИШИЋ (смеши се): То може лако бити. ЈАЊА: Е, што сум казао? Право Грк, право грчко памет!

Скупоћа вам је више штете него асне причинила. ЈАЊА: Кир Јања, имаш уво да чуиш? Кир Јања, имаш памет да разумиш? Проклето свака шпекулација сос млого интерес и мало капитал! Уу! (Стресе се.) десет иљада! Ух, ух, ух!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Нека се дакле узму у памет. Њима је било објављено, још пре три године, да ће ландмилицијске, сербскије полки бити касировани.

Тако је разаслао гомилицу официра око својих кола, куд кога. Однекуд му паде на памет да би касировани пук још могао да тражи и новаца, за сеобу у Росију, и то га поново доведе до беса.

Удавала се према сенаторској вољи и није јој ни на памет пало да пита, који ће, међу официрима, за њу, изабран бити. Зачудила се мало кад чу да су Исаковичи шизматици и да је

Међутим, Ђурђе се осврну снахи и продера се: „Ама, Шокице, докле ћеш ти нама шокетати и свима нам памет солити? Та оно ми је брат ко ми је добру рад! Ако ми је Павле братучед, нисам ја њему шипка уз бубањ.

Ђурђе га је подупирао, бекељећи се очима на кирасира. Петар му намигну, на пиштољ кирасира: „У памет се, дугоњо! Ајд, одлази, бедо! Јеси лудаија. Што ми жену расплака?

Пало му је на памет да кола можда и неће доћи по њега, до Трандафилове куће, како је било договорено. Да се Божич можда предомислио.

међутим, додаде, јетко, да је природно да млада девојка, кад упозна мушкарца – капетан као што је – изгуби главу, те и памет да изгуби може.

А госпожа Валдензер ишла је по кући уплакана, и као луда. Божич је, кад сусретну Павла, причао, како му паде на памет, да би било добро да Исакович поведе у Беч собарицу Францл, а ди Ронкали ћерку Валдензера.

Исакович треба да се узме у памет и пази шта говори. Исаковичу, кад му је то речено, поче да се, у глави, врти. Баш су, каже, они, Серби, несретни!

Честњејши Исакович јој подвикну, да је полудела, да одлази, док је није избацио. Зар је сасвим изгубила памет и зар жели да осрамоти и своју и његову фамилију? Био је зграбио њену руку и хтеде да је присили да оде.

Била је луда кад јој је пало на памет да долази у трактир, к њему! Она на то одговори, смејући се, да имају познате у Енгелу, фамилију Зиминских, и да се

Можда се последњи пут, каже, разговарају, као браћа, а нема места за дуга брбљања. Нико њему не треба да соли памет, о несрећи која га је стигла. Није ни пре имао среће и зна шта је несрећа.

Теодосије - ЖИТИЈА

Шта вам сад паде на памет: да нам се наругате? Или мислите да се ми узалуд потрудисмо тражећи ваздуха, а не нашег господара?

А и твој труд за мене, подвизавање и молитве твоје и милостиње, узиђоше на памет пред Бога, и зато те очекују спремљена ти добра са мном.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Укопани послије толико стољећа у незнанству, јоштер нам је танана памет, слободан разговор и оштра мисао.“ Загорци исто тако показују велику способност за интелектуално и уметничко делање.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Био је ту оглас једног чиче који је јављао да је негдје у ракији изгубио памет, па потјерница за неком враном која је другом чичи попила мозак, па оглас неког пијанице који тражи дане изгубљене у

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

сан прашине Чујеш ли ме Чујем и тебе и себе Кукуриче из нас кукурек (1956) ВРАТИ МИ МОЈЕ КРПИЦЕ Падни ми само на памет Мисли моје образ да ти изгребу Изиђи само преда ме Очи да ми залају на тебе Само отвори уста Ћутање моје да ти

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Боже мој! Никад ми није ни на крај памети пало, а ништа лакше... (Звони.) Збиља, никад ми није ни на памет пало. ИИ АНА, ПРЕЂАШЊИ АНА (млада лепушкаста девојка, уђе). РИНА (показује на сто): Скупите ово.

НОВАКОВИЋ (љуби јој руку). Збогом, злато моје! РИНА: Боже мој, како сам детињаста! Овога часа пада ми на памет како би то дивно било да се ниси примио државне службе па по цео дан да седиш код куће, припадаш само мени и ја само

РИНА: Али, господине, оставите се ви Савете Томић; каква вам је сад Савета пала на памет? Упаднете у кућу као смушен, говорите тајанствено и у загонеткама, нервирате ме, узбуђујете и сад – некаква Савета.

Увидео сам да бих могао донети пренагљену одлуку, због које бих се доцније кајао. Тада ми паде на памет да се удаљим, да побегнем, да се уклоним из средине која ми је сва изгледала одвратни саучесник; да се усамим и

Најпре сам се смејао, а затим ми паде на памет: Гле, па ово би могао бити најсрећнији излаз из ситуације. Важити као мртав, а бити жив”.

Час вам падне на памет да умрете и ја треба да плачем; затим вам падне на памет да оживите и ја треба да се радујем. Па ви то тако можете

Час вам падне на памет да умрете и ја треба да плачем; затим вам падне на памет да оживите и ја треба да се радујем. Па ви то тако можете терати довека и онда не треба, је л' те, ја ништа друго да

Шта је кривоклетство кад ти стојиш на осам стотина хиљада капитала? Цео свет има да ти скине капу, а ником ни на памет да не падне кривоклетство. АНТА: То јест, ево теби сви скидају капу.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

свих оних шашавих географских карти, мали и округао, с главом која би била најидеалнији глобус кад би неком пало на памет да уцрта меридијане и упореднике, и понављао: - Зашто?

Покушавао сам да мислим о ономе што је Багрицки говорио, али су ми стално на памет падале мачке које сам једно поподне, отишавши да му однесем неку поруку свога оца, видео како леже по његовим ногама,

али то су биле обично оне које су играле као слонови или изгледале тако да никоме из четвртог није падало на памет да заигра с њима. Неда је била изузетак.

Мрзео сам Весну због њега. Замислите једну црвенокосу пегаву, дивну девојчицу заљубљену у неког коме је памет у ногама! Зарекох се да она као неко заљубљен у то фудбалерско копиле неће ни случајно ући у роман.

За мене је размишљање о судбинама мојих јунака било галванизирана жаба мог оца. Покушах да своју памет прекопчам на неки други колосек, без неких нарочитих резултата, као и увек.

Онда су ми на памет почеле да падају сасвим будаласте ствари: уобразио сам да се гуштер кога сам последњег загњурио у шпиритус миче.

- рекла је а ја сам одговорио да хоћу, само што ми то, кад смо отишли тамо и чули она „Торпеда”, више није ни на памет пало. Игранка се одржавала у башти Омладинског дома.

Узалуд сам прижељкивао да одлута, или да неком падне на памет да је украде. Она је била ту, као нека врста моје таште, на плажи, у мом собичку, или већ на неком другом шашавом

Онда сам решио да нешто од тог чуда прочитам Рашиди и то је била најидиотскија ствар која је могла да ми падне на памет. Рашида се кикотала као мајмун. - И то је њихова љубав, то кревељење о вечности?

- Како ти је само то са писмима пало на памет? - ухватио ме је под руку и стегао ме за надлактицу, али у том стиску није било ни прекора, ни гнева.

- Она ти је морала дати неки знак? Морао си видети њу и Маркоту негде пре него што ти је пало на памет да их доведеш у везу? Говори! - стегао ми је надлактицу још јаче а обрве су му се подигле.

Најчудније у свему томе било је то што онима двема ни на памет није пало да је школа завршена и да нема задатака за сутра. - Шта мислиш да ће се десити кад оне оду?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Тако је још даље свирао, док му падне на памет да треба одлазити. Прва посета не сме бити дугачка. Гледа да заврши, но фрајла Лујза га запита: — Кад буде овде бал,

Још има три дана. Луј за већ спремна, само чека дан. А шта ће много да се спрема? Сад опет падне на памет Шамики да, ако доведе девојку, њен отац може подићи процес, па ће се и његов отац у то уплести. Нешто друго предомисли.

Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Шамика узети. Кућа честита. Шамики, пак, тако што још на памет не пада. Чамча слави крсно име светог Стевана. Даје за своје пријатеље велику вечеру.

најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет мућак, — губи памет. Па мени није ни жао. Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио.

Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна. Сви јој по вољи чине. Шамика једнако онамо одлази, теши је, занима је. Тако годину дана траје.

— Код болесне женске? — Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте. Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње.

Црњански, Милош - Сеобе 1

И све друге ствари дођоше му, изненада, у памет. Као са његовим најдражима, тако беше и са пуком и са црквама и читавим тим народом, што није знао ни куда ће, ни шта

Сатима је седео код ње, играјући се дететом, или псима, али гутајући очима њу. Ни за час му не паде на памет да би могао пожелети жену свога брата.

Мада се јасно сећала још целе те љубавне ноћи, осети да би могла зачас и да је заборави, тако да јој више никад ни на памет не би пала. Особито ако би јој се муж изненада вратио. Осетила је и то да јој прељуба неће доносити неке радости.

Најпосле, у подне, сетивши се оног што је јуче било, изгубивши памет, сва упаљена од чежње, сујете и ината, она уклони прво официра пред вратима Исаковичевим.

За своје безбројне жене, при свом сељакању, није запиткивао, нити је марио за њих после растанка. Није му ни на памет падало да би се којој требало вратити.

Полуделом од жуди за телом своје снахе, њему, пре, није ни на памет падало да би те жуди могле и да се испуне. Зато га је болело, сад, да она умире у његовој кући.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

свезан пупак чувају док дете не напуни седам година, а онда му дају „да само развеже пупак, не би ли се и дитету памет развазала“, пише Ловретић.

мајка дечји пупак, који је чувала до поласка у школу, одвезује „да се, имитативним магијским путем, детету ’одвеже памет’, и знање“.

(ЛМС, 1859, књ. 100, бр. 320) Узраст и промене — Побијелио, а још памети није стекао. (К-Љ, НБ, бр. 66) — Није памет у годинама него у глави. (К-Љ, НБ, бр. 490) — Мала деца мала брига, велика деца велика брига. (Вук, бр.

Интелектуални развој може бити често у раскораку са календарским узрастом („Није памет у годинама него у глави“). Али зато неке промене у детету јављају се законито са узрастом: старији су мудрији,

да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам; мајку имам, ал’ је не познајем; очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим памет немам. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Грчић грчки говори, ни Грк не зна што збори. (Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Вјеруј ми да би то за мене највише уживање било, јер знање и памет је поврху свега. Бјех млад за времена владике Саве, али сам њеколика пута бивао уз њега и на Цетиње и на Стањевиће, и

? — С помоћу божјом, као и до сада! — прича трећи. — Занаго, без самахне божје помоћи, ту не помаже људска памет! — вели четврти... — Па ето биће једно чудо више.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Као бајаги, он се није могао упитати, да је хтео, него сад му је пало на памет кад се девојка прстеновала. МАТИ: Е, да видиш како карте кажу. ОТАЦ: А, карте су вама завртиле мозак?

) УГЛЕД 2. ЖЕНА, ПРЕЂАШЊИ ЖЕНА: Шта ми помаже седити у кујни кад мије све овде памет? (Мужу.) Кажи ми, молим те, зашто си тако невесео? (Метне му руку на раме.) МУЖ: Остави ме да радим.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Аутори којима потребе дечје читалачке публике ХХ века ни на памет нису могле падати изванредно задовољавају њене „захтеве”.

Осушени, трули пањ некадашње трешње призива у памет цео један живот: Стајао је, тај пањ, тупо усамљен, ољуштен, али ја сам увијек умјесто њега гледао родну стару трешњу

отпухивања кад се на њиви појави дјед-Раде: - Е, мој Никола, затрке се на кобиле скаче, а плуг и брана траже друкчију памет.

Дечја се памет навлачи на терен текуће политичке проблематике, оптерећује појмовима којима су деца недорасла, па деца ону пукотину

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Није ли вам срамота! ШЕРБУЛИЋ: Оће да буде инквизиције за протоколе. ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Шта вама пада на памет! СМРДИЋ: Цела истина. ЛЕПРШИЋ: Инквизиција за протоколе маџарске у војводини српској?...

ШЕРБУЛИЋ: Па зашто Маџари носе? ГАВРИЛОВИЋ: Ми ваљда нећемо у Маџара памет тражити? ЛЕПРШИЋ: Дакле, народна боја вама није ништа? ГАВРИЛОВИЋ: Опет ви!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

од туда произведеним нравоучителним наукам обилан, које су свакоме невином срцу благопријатне, а они не само што на памет доводе многе бојне случајеве и имена храбрих мужева и србских јунака (које сваки Србљин са особитим чувствованијем

Јака памет, ведра глава, он има осећање живота, на људе гледа критички и без илузија, има посматрачке способности и редак дар да

Његов циљ је био у народу пробудити: »топло чувство и достојну памет спрам наши исторични хероја, спрам свију славни дела наши прародитеља.

Љубомир, вели он, показује »магарећу памет« када се жали на оно што чини »светињу«. »...Наш Љубомир ваљада је чуо гдје Доситеј и Рељковић (и јошт гдјекоји) вичу

У сваком случају код њега је била велика духовна енергија, јака памет, оштар критички дух, природан здрав разум и Мушицки га је са разлогом називао бодрим и крилатим Вуком.

Схватајући да је једном песнику све допуштено, он је на хартију стављао све што му је на памет долазило. У »генијалности« он је био сјајан ђак исто тако »генијалног« Симе Милутиновића.

Он почиње сатиричним чланцима у којима излаже духовитом подсмеху људе који буне његову здраву памет или старовоље и назадњаке које његово поколење не трпи.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он је већ толико пута, и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, урезале му се у памет и непрестано се понављале, мучећи, прогонећи, кињећи.

пута, и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, урезале му се у памет и непрестано се понављале, мучећи, прогонећи, кињећи.

То је био погреб његовог оца. И сад, кад дозива себи у памет слику свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог човјека са

себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе и одговоре.

— узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаста Чехиња, — и насмија се. Пало му је на памет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао глупошћу.

Он се је на њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осмјехом, на њезину душу падаше по један тежак камен.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

га сва три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком, која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.

— Па онога мачора! Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он киднуо преко зида; неће му скоро пасти на памет да ми прави физиту. Не знам само чији је, а ја би’ лако с њим. Да л’ ниси ти откуд дознала?

Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама. Таман седоше, а домаћину паде на памет да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику. Устаде понова, диже чашу и накашља се мало. — Чујмо!

Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић. Седео би тако, па би само писао књиге, продавао би их и текао паре.

Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати. Можда му је пала на памет та фатална околност што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав

Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом. Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине.

Чекају само сина. Мајка, узнемирена као квочка, не зна шта да ради, чуди се што га нема. И прво што јој паде на памет, као свакој мајци, то је да се није дете отишло купати!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Итд. до 10—12 реди; потом иде даље, но пре нег што дође друговима, да се опрости, падну му на памет учитељи. Певач после другога, узимајући све скупа моли4 за опроштај: Опросте, ако дикоји ред Ја вами сам нанесо

“ — „Јест' истина, а Бога ми, брато, Он узима Силићево злато.“ Дотле јадан јоште не верова, Ал' ми памет уби речца ова.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Е, мој Никола, мој Никола, затрке се на кобиле скаче, а плуг и брана траже друкчију памет. Ако стриц отпутује у Банат, да прими наполицу са своје добровољачке „парцеле“, или ако га спапоњају у „ћузу“ због

дивећи се божјој премудрости: — Ето ти је види, основато-непоткато, ни кука ни струка, али јој драги бог дао памет. Вјере ми, ко је узме, биће срећан ко један по један. Не мора се бојати хајдука, ни за мираз бринути.

Остадоше му само чељадеће ноге, да се други људи сјетују и узму у памет. Старица одједном живну, усвијетли очима и побједнички гракну: — Аха, нек ми сад кажу да га нема. — Кога то, бако?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Много крви, много мртвих и рањених. Па су ми успут пале на памет и разне сплетке беговске. Хасанага о томе ћути, а ја га не питам.

Видиш ли, ефендијо, ни моје лудило није највеће. Изгубила дете, па изгубила памет! А зашто су они памет изгубили? Шта сам ја њима? Ђуле, којим један у другог пуцају? Ни то, ситна сам ја.

Видиш ли, ефендијо, ни моје лудило није највеће. Изгубила дете, па изгубила памет! А зашто су они памет изгубили? Шта сам ја њима? Ђуле, којим један у другог пуцају? Ни то, ситна сам ја.

ЈУСУФ: Предочио сам ти шта би могао бег. ХАСАНАГА: Зâ њга ја имам адут у рукаву! Да га адутирам како ми падне на памет! ЈУСУФ: А шта мислиш, ако он теби адутира? Не би он презао ни да мртваца из гроба подигне, само да теби науди!

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Седи да чујеш. Има да се изненадиш. Никад ти не би пало на памет! ХАСАНАГИНИЦА: Ко долази? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Имотски кадија! ХАСАНАГИНИЦА: Шта кажеш?

ХАСАНАГА: Да се опрости с дететом? Ма није ваљда? Нисам ни ја мутан и наиван. То Хасанагиници на памет није пало! Много је њој до детета! То је смислио бег, нико други, то је лично његова политика.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Упила ми се беше ти у памет. Твоја једра, пуна, раскошна снага срце ми је кидала. Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.

још је више то потресе, испуни страхом и слатким сећањем. Памет, насупрот вољи, крштењу, молитвама, поче јој силно стварати и износити све што беше: ...

Слушала је, стрепила, а ништа није могла да ради. Мисао о своме греху, што је о томе, њему, Стојану, мислила, памет јој обузе и сву испуни неописаном тугом и страхом.

Станоја уђе, а врата за њим осташе отворена. — Станојо! — чу се отуда изнемогао стринин слаб глас. — Скупљај памет, Станојо, мене неће бити више. Скупљај памет, јер ти немаш нигде никога. Сâм си. Немој да пијеш. Збогом и — опрости ми!

— Станојо! — чу се отуда изнемогао стринин слаб глас. — Скупљај памет, Станојо, мене неће бити више. Скупљај памет, јер ти немаш нигде никога. Сâм си. Немој да пијеш. Збогом и — опрости ми!

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

По много хиљада година српска ће јуност нас помињати и наша ће памет последњим родовом мила и драга бити. Нека само окренемо један поглед на народе просвештене целе Европе; у садашњем

Он је љубио свој род. Вечна му памет.» В прочем, ти ми здрав буди, љубезни Хорваћанине. Поздрави ми с «Христос воскресе» господаре Војновиће, Ризниће и

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Опрости моје грешне залуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте. Две се у мени побише циле, мозак и срце, памет и сласт. Дуго су бојак страховит биле, к'о бесни олуј и стари храст: Напокон силе сусташе миле, Вијугав мозак одржа

храст: Напокон силе сусташе миле, Вијугав мозак одржа власт, разлог и запон памети худе, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте. Памет ме стегну, ја срце стисну', утекох мудро од среће, луд, утекох од ње — а она свисну.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Коме би пало на памет да пореди и важе песме Ђуре Јакшића и приповетке Лазе Лазаревића? Свако од тих дела има своју посебну вредност,

Кад то види, препадне се, па скочи да тражи кобилу. Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку и протре је, а лисица уједанпут те преда њ.

Кад то види, препадне се, па скочи да тражи кобилу; али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме курјачју длаку и протре је, а курјак уједанпут те преда њ: — Шта је,

Од седамдесете до осамдесете, руке се тресу, ноге клецају, очи не виде, уши не чују, памет изанђа, човјек се обично подјетињи, и тада одиста врло често личи на онога у чијих се десет година, најпослије, бијаше

Дуго се мислио и премишљао па најпослије пане му на памет да нешто слаже, па једа тијем какогод до пара дође. Отален ти он одмах скочи, узме чибук и дуванкесу у руку, па управо

Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: — Ћа, шароња, ћа! И ти имаш памет, а Еро је нема. У том Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: — Јаог мене до бога

А Еро онда скочи, па преко ћуприје: — Еј, Турчине, гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле, он тебе прејаха двапут преко ћуприје.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

своју слабост, и он иде, да га већма гњечи; али како станеш куражно, и окренеш му бајонете, да видиш, како се одма у памет узме. Добијеш ли пак прву битку, онда остале лако иду. Дакле: непријатељ се приближује, аларм!

) Снао, непријатељ ретерира; чувај добро позиције, победа је наша. Збогом, Максо, и желим ти бољу памет, (Одлази.) МАКСИМ: Лепо си почела. СОФИЈА: Немој тако, Максо, та ти знаш, да ја свом душом идем да ти угодим.

) Кукавци, како су се забунили! Али није ни чудо кад слуге траже газдину памет. ПОЗОРИЈЕ 4. (ИСАЈЛО И МАНОЈЛО, ВРАТЕ СЕ И ПРЕЂАШЊИ) МАНОЈЛО: Еј наопако! ИСАЈЛО: Еј тешко мени!

Чест и поштење свакоме, био откуд му драго, поштеном и чесног срца човеку, а нечесном и неваљалом, боже дај бољу памет и поштеније срце. ПОЗОРИЈЕ 2. (ШАЉИВАЦ И ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Добар дан, господин доктор.

ШАЉИВАЦ: А зашто не би човеку помогли кад вас тако лепо моли? ДОКТОР: Никако, нека се узме сваки у памет. ШАЉИВАЦ: Знате ли, кад сте пали у клопку, како вам је мило било кад сте нашли ко ће вас бранити.

ИСАЈЛО: Ја му више не смем излазити на очи. ШАЉИВАЦ: Моја децо, и треба да се узмете у памет. Разум вашег господина прогутао је један магарац! ИСАЈЛО: Јао, куку!

СТАНИЈА: Да те је био, а не само псово. Како би се ти здрава. читава градила луда? Побогу, имаш ли памет? Еј, Београде, оћеш да поцрниш, какве се џгадије улегоше у тебе. (Опет удара сат.) Колико то изби?

ЉУБА: Па то је ништа. СТАНИЈА: Куку, ништа? Девојку испрошену да гледа свет. Имаш ли ти памет, кјерко? ЉУБА: То је изишло из обичаја. СТАНИЈА: И то је изишло из обичаја, и све ће изићи. Леле си га мене!

Хе, хе! ко не би такој персони учинио ако је само могуће. Хм! Qуод еѕт пунцтум еѕѕентіале? Сад ми све не пада на памет, а акта преврћати јест врло трудно, не бисте ми онако бревітер, накратко, о овом процесу известије дати могли?

Зато, бедни сине, ако се твој волшебник јошт једанпут смилује, узми се у памет, а сад уздиши, кад видиш како се други с печењем части, а ти мораш плеву да грискаш. (Отиде.) МАРКО: Ха, ха, ха!

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПРЕДГОВОР Оном који је с немачком литературом мало више познат, пашће може бити на памет да је оваково што и у књигама славног Вајсе читао, ал ће одма и то примјетити, да између мојег и Вајсиног дјела

ПЕРСИДА: Зар ти ниси отишао, Стеване? СТЕВАН (крстећи се једнако): Овде човеку мора памет да стане. Најпре по три служитеља не могу да јој угоде, а сад ми каже, нека, Стево брате, требаћеш може бити,

ТРИФИЋ: Ох, ох, сунце моје, како ми је жао! (На страни.) Бог те живио, Срето! СРЕТА: Како ми ђаво обрну памет, те је нисам познао! (Лупа се по челу.) О, Срето, луди Срето! СУЛТАНА: Немој се печалити, ја ти од срца праштам.

Ово нека се и са мном збуде! Срета нек остане у нашој кући, и ја како га усмотрим таки ће ми на памет пасти његов кратак каиш, и с отим ћу се задржати да нигда таково што не учиним које би негодованије код други подигло.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Мора да је ту сентенцу однекуд здипила, иначе, како би јој уопште такав обрт пао на памет? Ето зашто не волим интервјуе: и онај који пита и онај који одговара труде се из петних жила да испадну што

Јалта -Јалта, фифти-фифти и ти фазони. Те луде осамдесете године Анине бакуте. Понекад ми пада на памет суманута идеја да напишем мемоаре! Зашто да не? Књижаре су пуне мемоара славних личности. Најчешће их пишу генерали.

Опа, баћо! И још му се не допада серијска израда, него наручио специјалну — у мозаику! Да вам памет стане, чисто излуђивање! А за то време — систем „Паметнији попушта“! И шта?

Не пада ми на памет! Ко може да ми забрани да стигнем последња у тој суманутој трци? Ето, угануо ми се чланак и не могу брже да трчим!

за совисање и, могу вам рећи, па ви веровали или не, баш ме брига — у том тренутку ватање ми уопште није падало на памет, мада је било сасвим неизбежно да се додирујемо коленима и свачим, пошто је врећа, као и свака друга врећа, била

“ Пада ми тако свашта на памет, само кад их видим како имитирају фотографије из страних часописа, наравно, не и текст испод њих, јер и не читају

Он, наиме, уопште не примећује да то није његов лавабо, мислим, не пада му то уопште на памет, јер се свугде осећа као код своје куће. Чекајући да се врати, размишљала сам о томе јесам ли фригос или нисам?

Једанпут је, наиме, Мишелину пала на памет суманута идеја да нападнемо са друштвом те шеширњаке. Ма нисмо још честито ни сели, приђе нам један келнерски геније,

— како то извести? Ту њему падне на памет феноменална идеја! На тромеђи између Аустрије, Италије и нас — Старих Словена, одржавала се сваке године традиционална

— Зашто сте викали? — Ја, викала? Боже, докторе, шта вам пада на памет? — Мислим да је за данас доста... — промуца. — Наставићемо сутра.

Наравно, никоме не пада на памет да нам је врати, јер је матори у силном милионарском ентузијазму пола рачуна погубио, а на пола лежерно одмахнуо

Свратићемо онда са друштвом око поноћи на пиће! Не пада им на памет да бих исто тако и ја могла да им мало свратим око поноћи, а не само они мени -— и зашто да ми свраћају, шта су ми

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Распршујем пухор-трину: окитим се детелином и прометнем у летину. Глог раздражен месечином у цветању губи памет: дивљајући по обзору, глогослови, плаши авет и смејањем крши гору. Да смех тај ме мимоиђе, Љубовиђо Љубовиђе.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Тек Жући мудрост на памет пала: „Продавали смо уз поток зјала!“ Другари стари млину се журе, тамо где деда спаваше тврдо, кад, ево чуда, на

И во ће да ти дође и мукне сваки дан: — Господин баштован, буди ми поштован, памет су теби дали мудри говеђи богови, нека ти чело красе од пола метра рогови, види се, ниси спавȏ, мудра купусна главо.

“ Ускоро ево вола, не збори баш ни речи, очурде само бечи, а затим слику лизну и мукну: „Памет јака, наоко — прави купус, на језик — комад џака! Пази ђавољег ђака!

Видио сам на Венери мајмун репом памет мери, на мудре се главе цери. Тамо глупи и тупасти уживају све почасти, док је неки буздован за владара изабран.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Они су ме сви уништили. Нарочито ме је отац уништио. Да ме је убио не би ништа горе учинио. Паде ми на памет: — Али живот наш не зависи само од нас и наших породица. Сваки дан га може потпуно изменити.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

шакала чешљеви силазе низ пашњаке гвоздене дрљаче у заветрини са мало отрова и свраба крећу да подрљају сваку памет ако заштрчи на ћувику или је месар суши у димњаку а жена (код жене смо стали) свлачи се иза вајата и чека на

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Њега ниси могла упамтити. Али откуд данас да ме питаш о тим стварима? ДАНИЦА: Тако, пало ми на памет. Малопре је један од наследника говорио са мном о нашем стану, па мени пала на памет она кућица.

ДАНИЦА: Тако, пало ми на памет. Малопре је један од наследника говорио са мном о нашем стану, па мени пала на памет она кућица. ТЕТКА: Остави, дете, ту бригу; имамо доста других на врату. Него, узми тај служавник па 'ајде.

Гледам ону столицу на којој је седео, па тањир, па нож, виљушку, па ме све гуши туга; па погледам сланик па ми паде на памет: боже мој, покојник је, колико јуче, умакао у тај сланик... (Заплаче се.

(Сети се.) Јест, бога ми, сад ми паде на памет да је породица кад се уселила у кућу угасила кандило. 'Ајде, пођи, Симка, па упали оно кандило у соби где је умро

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Где бих на друго место, него овде. — Погледасмо се, па ми наједном паде на памет: — Да ниси ти случајно намигнуо својим земљацима?

се уреди, штала очисти, топови орибају, коњи отимаре, и сто других наређења, да сам се чудио откуда му све то паде на памет. — А ти, дроњо један — обрати се Таси — само ми изиђи сутра пред команданта такав!

Колико ли њих лежи још по јаругама и њивама. И изненада ми паде на памет, шта ли је било са оном патролом. Мучила ме је стрепња да не наиђем на кога од њих, јер су ми њихови ликови остали у

— Али ја, поднаредниче, реко тек онако... — Ајд марш!... Што ти не дође на памет да падне међу нас чабар воде. Када Траило помену воду, сви осетисмо жеђ, али страховиту жеђ.

Али ако отворе паљбу? — паде ми на памет и задрхтах, гледајући где бих се заклонио. Онда потрчах до оне ограде, прескочих је, труло прошће запуцкара, и ја се

— Е, браћо, хвала вам и до виђења! — Куда? — Куда?... Опет бацамо бомбе вечерас... Ето, тако, падне на памет онима из позадине, и дохвате телефон: „Ало, ало, вечерас да се узнемирава непријатељ.

То раније нисам запажао... Иза мојих леђа припуцаше пушке и тада ми падоше на памет речи онога пешака: „Батали, знамо за шалу.“ Пред штабом одреда стоји ордонанс, а командант се умива напољу.

је досад злоупотребљавала артиљерију и тражила да се отвори ватра чак и онда кад то последњем каплару ћорне на памет. Јеси ли разумео? — Разумем! — Шта си разумео?

— И тражи отварање ватре, када то последњем каплару ћорне на памет... Ову последњу реченицу понављао сам заједно са њим, наглашавајући реч по реч.

А кад једном потпоручнику падне на памет да се мало провесели, онда сви скачу. Уосталом, баш ме брига!... Ја даље од жице не могу!

А данас треба бранити пешадију, те се распињемо на све стране. И изненада ми падоше на памет речи Александрове: „Заглавићемо данас будак“.

Он је... Софији грунуше сузе. Плакале су и моја мајка и сестра. Паде ми изненада на памет да би оне исто овако плакале да се и мени нешто десило.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Ехе... па онај криви. Ваш нови учитељ... — Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао памет, а неком, место памети, зализану главу...

И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни ?... Она се загледа у даљину и стаде у мислима

му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.

Све је одвратно, страшно, неприродно... Чуди се шта јој би, куд оде памет. Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана...

шта ми би!... На цео век, до смрти... И све тако бежи од њега, гнушај се !... О, ту се мора изгубити памет! И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...

а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно... Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води... Та она је тако срећна, тако срећна!...

Одједном стаде гледати свесније... Погледа по соби, као да се нечему досећа... Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре... Ха, сетио се!...

Али се он отима, напреже се... Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...

И шта му сад недостаје?... Сам вели да је потпуно задовољан. Шта ће више!... А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«..

А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку... Чудно зацело : ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу... За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај ?...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

А поготову на жену! Ако је ико оличење нежности, то је он! ВАСИЛИЈЕ: Да л ви то плачете? СИМКА: Шта вам пада на памет, зашто бих плакала!... Али нешто ми се, откад сте дошли, врти по глави. ВАСИЛИЈЕ: Кажите шта. СИМКА: Па ето то...

ЈЕЛИСАВЕТА: Треба да скинете црнину, госпођо Симка! СИМКА: Шта вам пада на памет, ја сам у жалости! ЈЕЛИСАВЕТА: Баш зато и кажем што сте у жалости! Обуците нешто бело! Што пре!

ДАРА: Да Дропцу поверавају да некога уходи, не верујем! То би било превише компликовано за његову памет! ТОМАНИЈА: Зашто се онда шуња овуда? ДАРА: То се и ја питам! ГИНА: Мени је лакше кад знам да је овде!

ЈЕЛИСАВЕТА: Је ли то могуће? СОФИЈА: Али зашто баш Електра да му падне на памет? ВАСИЛИЈЕ: Све што се дешавало личило је на сцене из Електре! Тај начелник је убијен док је клао јуне, као и Егист!

ЈЕЛИСАВЕТА: Мислим на маску лудог глумца! СОФИЈА: Још нешто ми је пало на памет... Можда се Филип жртвовао да спасе тога Секулу? ВАСИЛИЈЕ: Због чега да га спасе? Шта је њему Сакула?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У Министарству војном (Мин. Во.), у Београду, међутим, неком је пало на памет да можда није)баш сасвим добро што су толики бивши аустријски официри одбијени кад су хтели да уђу у војску.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

се уклањао гдегод у закутак и тамо плакао што се господар љути, уздисао и молио се Богу да газду ублажи, да му измени памет и ћуд и изведе на пут честитог живота. Једног дана газди липше магарац.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Саопштише збору срећан успех, додајући како тек сад виде каква велика памет лежи у том човеку. — Није се ни макао с места, нити главе подиже бар да види ко му говори.

Само ћути и мисли; на све наше говоре и захвалности свега је две речи проговорио. — Прави мудрац!... Ретка памет!... — повикаше весело са свију страна, тврдећи како га је сам Бог као анђела с неба послао да их спасе.

То је памет, Само ћути, речи још није проговорио! — рећи ће један, па погледа са страхопоштовањем и поносом у вођу. Шта има да

грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање, памет, заједно с логиком. Чл. 17. Ко уједини Српство, да се сместа, у знак народног признања и љубави, ухапси!

Песме?... Као да га не знам колико је тежак! вели један. — Како га није срамота?! — вели други. — Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло... Такве... море, какве такве песме?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу. Где ли им је памет?... Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.

Господин Мојсило оде у С., добије податке који су му били потребни, али изгуби памет... заљуби се. Зорка учитељка није му излазила из памети. Он се врати у своју резиденцију, али други човек.

Паде му на памет, да се баш на онај прозор од кубета, који је према њему, меће барјак о народним празницима. »Како ли се попне онде?

!... Јутарња хладовина све више стеже, и он поче да се здрхтава. Али му ипак то није падало на памет. Небо побелело, звезде се једва опажају, почиње да пирка јутарњи поветарац, опажа се јасно и магла на реци, — јутро

— рече ми старац — заслужио си много; даћу ти штогод затражиш. Не знам зашто, али тог тренутка паде ми на памет она прича о једном лудом и двојици паметне браће, па и не мислећи одговорих старцу: — Да ми је штогод онако...

Једног радног дана, пре подне, тетици паде на памет да прошета по парку. Сестра је пусти с Косом. Беше јако узбуђена... — Маченце... кад дођемо у парк...

и да је благосиљају; па ето сад и онај враг код Перића, ти га знаш — Васица, од Нове Године отвара сам радњу, вредан и памет ан, а мудар, па сачувао богме леп новац, еспап је већ сортирао горе.

— Ју, Бог с тобом, нано, шта говориш, зар ти можеш свету запушити уста; свет кô свет, што му падне на памет то и говори, далеко смо ми од тога, моја нано.

ти се снаша Јула разгоропади и отвори она своју библију, па кад она њему стаде читати о капетанству, е лепо му, брате, памет стаде! Помирише се, па седоше за хладну печеницу.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Па она сад каже: досадило јој, и отишла од мене, као да ће негде наћи боље. Него тако, женска памет! Па отишла право у адвоката, те твој господин тужи мене за тешку повреду и сад ме гони као вука по планини.

ЈЕВРЕМ: Ама, откуд ти, бре брате, коже падоше на памет! Откад коже биле па битисале! Него ти увек тако: обилазиш девет сокака док стигнеш у кућу у коју си пошао.

ЈЕВРЕМ: Ама кој' изишао с фарбом на среду? ПАВКА: Па, госпа Марина. ЈЕВРЕМ: О, господе, откуд јој сад пало на памет да изиђе с фарбом на среду? Зар не видиш да сам у највећој бризи? ПАВКА: Треба да јој одговорим!

СПИРА: Па зини, брате, али кад зинеш, а ти бар кажи нешто паметно. СПИРИНИЦА: А теби већ памет цури кроз капу! Ма'ни се... (Пљује га.) П... пп... п... п... п... да ми те не урекну! СПИРА: Е, Мицо, ти опет тражиш?

И бар да су ми раније јавили? Откуд човеку може овако напречац да падне што паметно на памет? О, људи божји, шта ме је снашло? Па онај ми још помиње шпиритус! Шпиритус, ја! Нека дође да види шта је шпиритус!...

Нећу више ни да ми га помињеш, разумеш ли? Моли бога што је већ затворена капија па ми је тамо памет. (Павки и Спириници.) Водите је, водите одавде. ПАВКА И СПИРИНИЦА: 'Ајдемо. (Одлазе све три.

Зовите их нека упале свеће на прозоре! (Одјуре и Спира и Младен.) И откуд сад да ми падне наједанпут на памет говор? Нисам ја државни апарат, па да ми тако наједанпут макар шта падне на памет!

Нисам ја државни апарат, па да ми тако наједанпут макар шта падне на памет! XИX ЈЕВРЕМ, ПАВКА ПАВКА (носи две миликерц-свеће): Какве свеће, бога ти, тражиш?

ПАВКА: Ми смо изабрани. ЈЕВРЕМ: И сад ће доћи народ, ево већ иде народ. (Наједанпут му падне на памет и лупи се по челу.) Народ, говор! Ето, ћаскам са вама па заборавио на говор. Ама, ћутите кад вам кажем...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а

Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити! И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље:

Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.

Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у

! Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. Ђаво од човека! Свако му ђаволство падне на памет.

млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где. Почеше већ и подуже паузе. Зац је задремао иза келнераја.

је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет. Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске. Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.

Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га

Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. — Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет! Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!

Обична памет није ту довољна! То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај

Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом

— рече Сретен молећим гласом. — Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

, Сву снагу и сву памет унела, Докле га, у расвит, мало повише Звечана, у кафани не уловише! Под туђим именом је тамо становао...

Ах, да само није изнутра сапет, Показао би им, бар донекле! Тучом се у главу угони памет, Батине јесу из раја потекле!

Увек у средишту светских токова, Надалеко ти се памет прочула — Посредујеш између војних блокова, Догурао си до конзула!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Ја сам једном приликом извршио овакав оглед: пало ми је на памет да снимим сцену која би представљала гњурца који тоне у тај живи песак; гњурац би у последњем тренутку имао бити

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Не требује царство нељудима, нâко да се пред свијетом руже. Дивљу памет а ћуд отровану дивљи вепар има, а не човјек. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјеством.

Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже; отада смо виши пријатељи, у главу ми памет ућерасте“. СВРШИ ПИСМО И ЧИТА ГА НАГЛАС ПРЕД СВИЈЕМА (ЦРНОГОРЦИМА И ТУРЦИМА) КНЕЗ РОГАН Ето писмо, па сад пут за

КНЕЗ ЈАНКО Не ђетињи, кукала ти мајка! Збиља ти је памет сву попила. ВУК МАНДУШИЋ Ал' је ђаво, али су мађије, али нешто теже од обоје?

ВУК МИЋУНОВИЋ Куни, сердаре Вукота, ти, е најбоље умијеш, а ми ћемо сви викати: Амин! СЕРДАР ВУКОТА У памет се добро, Црногорци! А ко чиња бити ће најбољи; а ко изда онога те почне, свака му се сатвар скаменила!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио. Прво што му паде на памет, то је да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста дугом и дубоком,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Помамили смо се сви!“ викну конте, окренув се живо и пришавши к својима. „Та гдје нам је памет, није ли им данас Бадњи дан!?

Бог не дарива у вјечно нашљедство ни једно своје добро; ни јунаштво, ни памет, ни богаство, ни љепота не остаје за вазда у једноме дому, но прелазе с једнога на други!“ „Тако је, валај!

Он се томе не стављаше, јер му памет не бјеше дома; турио капу на затиок, чибук загризао, па одбија димове као облаке.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Обилази као мачак око вруће каше. Огуглао као во на јарам. Окупили као ’рти зеца. Пало му на памет као псу рамати. Подмеће као кукавица јаје. Понио се као да је добио бијеле пчеле.

По свили уводи, а по трњу изводи. Просејан и на ситу и на решету. Расте му перје. Сва му је памет на језику — (ко говори шта му на уста дође). Сермија јој памет, а друг зрцало. Скинуо би с матере божје покров.

Расте му перје. Сва му је памет на језику — (ко говори шта му на уста дође). Сермија јој памет, а друг зрцало. Скинуо би с матере божје покров. Тај уме и из воде сув изићи.

— Боље је омјерити, па кројити. — Сто пута мјери, а једанпут стрижи. — Мери и важи, пак онда кажи. — Лака памет — брзе ноге. — Нек’ ти уши чују, што ти уста говоре. — Реч се мери, а не броји. — Не ваља од језика лопату чинити.

О УМУ — Цар царује, ум богује. — Ум царује, а снага кладе ваља. — Што снага (јакос’) не може, памет учини. — У мудре главе, сто руку. — Глава је старија од књиге. — Залуд књига гдје памети нема.

— У мудре главе, сто руку. — Глава је старија од књиге. — Залуд књига гдје памети нема. — Онај добру памет имаде који својој памети много не верује. — Мудром јунак коња води. — Добра памет готово господство.

— Онај добру памет имаде који својој памети много не верује. — Мудром јунак коња води. — Добра памет готово господство. — Људи се по одјелу сретају, а по памети прате. — Клони се луда као и света.

— Клони се луда као и света. — Више луд мисли, него што гора листа има. — Зао ум, готов суд. — Луда памет, готова погибија. — Будалу ће и пас на ланцу ујести. — Да будала зна да је будала, двије би памети имао.

— Кад би се све памети изнеле на пазар, свак би се своје машио. — Људи се не мере пеђу но памећу. — Памет је старија од књиге. — Памет — сермије. — Није памет у годинама, него у глави. — Ко нема у глави, има у ногама.

— Људи се не мере пеђу но памећу. — Памет је старија од књиге. — Памет — сермије. — Није памет у годинама, него у глави. — Ко нема у глави, има у ногама.

— Људи се не мере пеђу но памећу. — Памет је старија од књиге. — Памет — сермије. — Није памет у годинама, него у глави. — Ко нема у глави, има у ногама. — Празан клас се у вис диже, а пун к земљи савија.

— Боље слеп очима, него слеп памећу. — Тешко томе ко за туђом памети иде. — С киме се памет не роди, с њиме не умире. — Нема већег зла од зле памети. — Црна памет — готова погибија.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

203 8. ЉЕНИВИ СЛИЈЕПАЦ. 204 9. ЗЕТ У ПУНИЦАМА. 205 10. СЕЉАНИН И ГОСПОДАР. 206 11. СЕЉАНИ КУПУЈУ ПАМЕТ. 207 12. КРЕПАО КОТАО. 208 13. ВИНА МИЈЕХ И ЊЕГОВА ПЈЕСМА. 209 14. ЦИГАНИН И ВЛАСТЕЛИН. 210 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО.

Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: „Ћа шароња, ћа! и ти имаш памет, а Еро је нема.“ У том Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: „Јаог мене до Бога

гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле он тебе прејаа двапут преко ћуприје.“ ВИИИ. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ.

свети Аранђел на земљу, а он се удружи с ђаволским царем; али се ђаволски цар осјети, шта он оће, па се добро узме у памет. Одајући тако по земљи њи двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу.

Кад то види препадне се па скочи да тражи кобилу. Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку, и протре је, а лисица у један пут те предањ: „Шта

Кад то види, | препадне се па скочи да тражи кобилу; али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме курјачју длаку, и протре је, а курјак у један пут те предањ: „Шта је

свети Аранђел на земљу, а он се | удружи с ђаволским царем; али се ђаволски цар осјети шта он хоће, па се добро узме у памет. Ходајући тако по земљи њих двојица заједно дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу.

би ли какогод оца склонили да га јопет к себи прими, и да му други брод направи, обећавајући се да ће унапријед бољу памет имати.

да га опет к себи прими, обећавајући му се они, да више не ће бити онаков каков и до сад, већ да га је невоља на бољу памет научила. Већ на све дуге јаде отац му се опет склони, прими га к себи и даде му брод још виши и још љепши од првијех.

“ 11. СЕЉАНИ КУПУЈУ ПАМЕТ. Састану се један дан на обично мјесто старјешине и главар од једнога мјеста који је на мору шкољ, и стану се корити

“ Они пристану, а он од некуда добави једнога миша, те жива затвори у једној шкатуљици, и рече им: „Ево вам памет овђе, него одмах бјежите дома, и не отворајте, приђе но дома дођете.

весели у исти брод, с којим су и дошли, па кад дођу близу својега мјеста, рече један од њих: „Ваистину није право да памет подијелимо свакоме једнако, него узмимо ми тројица половицу а половица нека свему селу.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Не знам због чега добро! СТАВРА: Лакше је кад се зна да постоји и нека друкчија памет! ЦМИЉА: Ја кад на то помислим, сва се најежим! (Враћа се за шанк) МИЛЕ: Овај друг Вилотијевић, са говорнице!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Почињем мало-помало одисати; избављајући се младости како многоволнујемога и свирепога мора. Сад ми долази на памет божествени совет премудрога Питагора — да се к себи вратим да у себе дођем, и да размислим откуд сам на ови свет

Он би ми рекао да евангелије што учи, добро учи, но да моја детињска памет и глава није јошт кадра разумети шта [х]оће евангелије чрез те речи и да је мени потреба чекати савршена возраста и

” Свак ласно може познати какав је ови савет био, како га и сам сад познајем; но онда ко ће луду дати памет? Моја глава, напуњена будући пустињами непроходимими и пештерами, ништа друго | није могла у себе примати.

да се чува као од живе ватре, и да бежи од ње док је год жив, без сваког обзира; име ни [х]аљина женска да му никад на памет не дође.

„То је доста“, одговорио ми је, „три грошића хлеба доста ће нам бити за два дни.” Дође ми на памет Маленичин разговор, пак рекнем, смијући се, „да и та три грошића нејма, у калуђере идемо, мора нас вилајет [х]ранити.

Дам се мало помало у мисли; једна идеја и мисал почне разбуђивати, подстрекавати и на памет доводити друге. Колико сам обладан био мојом будаластом светињом; но, овде натура предузме све своје правице и силу,

Дође ми на памет мати моја и мила сестрица моја Јулијанка. Сузе проливајући, начнем говорити: „Остај ми збогом, о предраго село, место

а неки би ме жалио, казујући ми да је и сам у младости тако прелаштен и обезумљен био као ја, но, друге године друга памет у глави. Испочетка сам мислио да они све то из зависти раде; не будући свети, не би ради ни да се ко други посвети.

Из овога, зар, узрока и мени дођу на памет неки лепи латински стихови, но нипошто не памтим ни гди сам и[х] читао, нити ко је њихов списатељ; доста — они мене

о(т)чинити очуждавати се — отуђивати се пагубан — погубан, штетан паки — опет, још памет — успомена, спомен паметозлопствовати — злопамтити паметствовати — памтити, сећати се папа — отац парадигматичан —

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Свијећа се угаси, те Кушмељ рече: — Запали је јопет, враг је однија! — Однија ти памет, бештијо мушка! — рече тихо Осињача. — Зар се канделорица придаје врагу? — Право кажеш, невисто!

Стрико Балеган намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“ Послије вечере Наћвар зовну Балегана: — А, Грго, а ди је оно моје дите? Вире ми, ја га и заборавија бија.

— Сад оданимо најприје! — рече Лис кад бијаху на тратини према новој мађупници! — А ти, Бакоња, у памет се. Ми смо, јево овако чинили прије смрти Шкоранчине, кадгод рика нарасте, те нема у млину приковођана...

) Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу. Дакле, у памет се!... Не велим да би ти мога изневерити нас, али, ка бојим се да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.

“ — сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима... Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са

Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!... Срце је то, памет је то, лукавство је то, убија га бог. Није могуће описати „карабулину“ која завладаше ушљед тога открића.

само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше да му се памет помјерила. Штавише, кад га једном Вртиреп запита: — Шта је, оче Брне? Да није... онако шта...

Да није... онако шта... да није какав црвић у памети? — Брне мирно одговори: — Моја је памет, фала богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!

Даклен, Иве, у памет се! Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро

Они баш говораху о Брни. Ђакон се обрати Бакоњи. — Мени се чини да сам начисто што је с њим. Његова је памет кâ и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит. — И ја садак то мислим! — вели Бујас.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

странци се није чуо, иако му је толико пута рекао да ће му глупаци и лакташи заузети место и да му ништа неће вредети памет и школа у Паризу, ни што му је отац Аћим Катић.

Сит сам ја свега тога! Србији су потребни памет и знање, а не странке! Србији треба да гледа Европу, а не турски тур! — Вукашин се загрцну и умуче.

„Ти си сељачки син. Срамота је да носиш швапске крпе. Нису оне ни здраве. И срце и памет се покваре у њима“, рекао је отад убеђено и претећи.

Покажи, мајку им белосветску, да ми нисмо само с јатаганима вешти. Нек знају да смо исто тако и с књигама умешни. Памет им покажи, а дукате не жали. Троши као да си кнез, нек виде да ми, Срби, сваки ред знамо.

Оно што је помислила да би оне ноћи, кад је Ђорђе први пут тукао, и после, кад јој је још неколико пута дошло у памет, то је глас нечастивог, који се ове зиме уселио у њихову кућу. Како би она с другим?

Добро је што га нисам опсовао. Уста су му била пуна воска. Фала богу, послужила ме памет. „Да разбијемо Левића кафану!“ ја сам викнуо. Што игда могу, викнуо сам. Сви су чули. Гледали су зачуђено.

Увек је касно легао, а рано устајао. „Човек је створен да најмање спава“, То је могла да смисли само учитељска памет. Сваког јутра и сваке вечери доносио му је са чесме по две тестије воде. доносио и односио писанке.

челу, опет се насмеја, али краће но први пут, мање радосно, а можда из ината или што и сама не верује, па јој се памет мрачи, надничари ћуте и, журећи, настављају вечеру, да после у гомили уроне у мрак, и тек кад се распу преровским

Нисам, има право, све бих дао кад не би било истина.. Како то не знаш, слепице? — ...А пијан човек изгуби памет, па прича онако. Свашта. — Ништа нисам чула. Рекла бих Ти. Сад бар могу све да ти кажем. — Све можеш, је ли?

Ристић, тај намесник што је гледао на луде као на опанке, он лично скидао му је шешир на педесет корака и памет му признавао. Лако је теби кад си имао деду који је кројио законе и мењао уставе Србији.

дај, велим, да пробам и То. За чиновника ти велика памет никад и није била потребна. Слушаш само што ти претпостављени каже и понекад му деци купиш фишек шећера.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али још није био задовољан. Чинило му се да му број бродова споро расте, све док му не паде на памет: »Гле, за један потонули стари брод могао бих добити два нова!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Било је тога и после Васине погибије, нарочито кад је први устанак пропао и кад бакљаде ником нису падале на памет. Године 1814, за Хаџи-Проданове буне, кажу, стално су освитале нове главе.

У својим размирицама, паметни Србљи као да су били сасвим изгубили памет, и то у часу који је био, можда, најпогубнији.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Сада му тек паде на памет да, забављен својим опитима, није ни мислио на своју пријатељицу: њено лице, невиђено недељама, избледело је у његовом

Она набра чело и напрегну сву своју памет. „У току наредних 26 хиљада година ...“ „Хиљада!“ узвикну она изненађена. „Јесте.

Спремам се да пођем, но тада ми још нешто паде у памет: „А како је са честитим Масело-ом?“ „Врло добро! Живи задовољно на малом пољском имању које сам купила и поклонила му.

Паде ми на памет и један окамењени амонит, толико огроман да сам га једва подигао рукама. Носио је назив „Амонитес Метернихи“, а у

У оно доба било би такво мишљење право мртворођенче“. Уплашен овим упоређењем које му изненадно паде на памет, Дарвин се трже, но затим се насмеши.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тај ће проћи као и он. Добар пљачкаш, је л' зврндове?... А ви, војници, видели сте добро како пролазе неваљалци. Па у памет се...

Кад она: „Немој“, каже, „болан да квариш ручак. А ја ти подвикнем: „Шта, жена да ми соли памет? Ко је газда у овој кућу?“ Па си ућутим, и месец дана, нећеш ми верујеш, не говорим с њом.

Браћо моја, игра се природа заиста, то могу да утврдим. Некоме да велике уши, као у магарца, но ретку памет. Али не можемо бити сви једнаки, као клинци из фабрике. — Не можемо заиста — слаже се народ.

„Ти,“ вели, „Ђорђе, пази ти добро како пред судом говориш и шта говориш, и да се у памет узмеш, јер ја имам власт да те на лицу места казним, и казну ову одмах да извршим.

То ми је тек сад пало на памет. Међутим рочиште се приближавало. Требало се озбиљно спремити за пледирање и ја сам отпочео да радим.

Неко, коме је и у овом тренутку пао на памет чича Илија, викну гласно гледајући у проту: — Што се не мрда, Бога јој њојнога! Није нам било до смеха.

Једнога тренутка паде му па памет, како је ово, збиља, историјски моменат у његовом животу: прве власти у Урошевцу поставља он, без ичије помоћи без

је потребно лично побринути, и добавити им и у руке дати и саме карте друге класе до Београда, који је, понова рече, памет и смисао сасвим изгубио.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Оштро ми се засијецала у памет развезена врпца на дну дугих гаћа једнога, тачно сам знао број дугмета на прслуку другога.

Да ја пишем књиге, у тим се књигама не би догађало ама баш ништа. Причао бих и причао што ми год на милу памет падне, повјеравао читаоцу, из ретка у редак, све што ми прође мишљу и душом. Ћаскао бих с њим.

Она ми је најпластичнија илустрација те истине. А ако каткад помислим да сам ту памет прекасно стекао, смјеста ту мисао сустигне друга: то јест, да то није било ни прерано ни прекасно, јер, ма кад је

Одједном ми је пало на памет: Цонцерт цхампêтре — и двије-три сузице скотрљале су се саме од себе. Остао сам у мјесту два дана.

Силазећи мраморним стубиштем с брончаним апликама преслишавао сам се настојећи да што тачније дозовем у памет адвокатове ријечи. Али никако да се присјетим свих „кључних момената” ништовне жаобе.

” ... — Хм! Свашта ли и теби пада на памет! — Богами, свашта, право велиш! Путем је шутио. Што увијек брбљаш, спочитавао сам себи.

— Богами, свашта, право велиш! Путем је шутио. Што увијек брбљаш, спочитавао сам себи. Изланеш све што ти на памет падне! Ето, очевидно си га повриједио! Сад упрем да га удобровољим.

Можда сам индискретан. Извини ако сам задро у једну сферу у којој ми нема мјеста. — Шалиш се? Што ти пада на памет!...

И на том голом господству без садржаја он људима завиди. — Превише комплицирано за моју памет! Превише закучасто! — Па и није толико колико ти се чини.

Али не! Што ми само пада на памет!... Одакле и зашто да тек тако, одједном, без икаква плаузибилна разлога... Не, ни говора!

Међу четири зида једне затворене собе никад ми ништа вриједно није пало на памет. Ако је то била вожња на погреб или на жаловање, морао сам силом затомљивати плиму мог расположења.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.

И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.

Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа. Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.

— Шта велиш за ово? — А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. — Ако ли се они још више наљуте за то ? — Не смију, богме! Свакому је танак врат.

куд год се окренем, сви ми о глави раде... Еј, кукавац! Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет... Али доцкан! ... А ја се радовао што дођох овамо!... Не знађах шта ме овде чека«...

Шта се чуда починило за то време... Наживело се, настраховало се, намучило се...« И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље

Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет. Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете? Ова је готово старија од њега«.

Само нека га Јула добро узме у руке! — За њу ти не брини... — Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба

Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт. Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ 336 ДОБРА ХВАЛА 337 ЦИГАНСКА ПИТА 338 ОТАЦ ТУРЧИН, А МАЈКА ХРИШЋАНКА 339 АКО СТЕЧЕ ПАМЕТ, НЕЋЕ СЕ ОЖЕНИТИ 340 ЂЕВОЈКА, МАГАРЕ И БАБА 341 НЕМА БОЛЕЋЕГА 342 ЈУНАЧКО СРЦЕ 343 ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА 344 БАБА И

Давно се рекло: у жене дуга коса а кратка памет, те ти и она повјерова баби, па излеће брже-боље к њему у одају. По његовој несрећи он бијаше заспао, те му она

Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу. Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку и протре је, а лисица уједанпут те преда њ: — Шта

Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу; али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме курјачју длаку и протре је, а курјак уједанпут те преда њ: — Шта је,

— онај још не разуми. — Та тако липо! Ето, човик има памети да види како му липо жито ђика и дите расте, ал̓ има памет и да види да ће умрити. — Е па добро, ал̓ шта ћемо онда радити? — сад се опет поплашио отац.

Од седамдесете до осамдесете руке се тресу, ноге клецају, очи не виде, уши не чују, памет изанђа; човјек се обично подјетињи, и тада одиста врло често личи на онога у чијих се десет година најпослије бијаше

дуња, као што сам био наумио, ти би мене јутрос убио; али ми жена не даде, бог јој свакога добра дао, као што јој је и памет мимо икаква исана! ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ Пожали се Херу синчић како га је један дебели бег испребијао чибуком бигаир хак.

Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: — Ћа, шароња, ћа! И ти имаш памет, а Еро је нема. Утом Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: — Јаог мене до бога

А Еро онда скочи па преко ћуприје: — Еј, Турчине, гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле, он тебе прејаха двапут преко ћуприје!

Ево ти најпотље попа ришћанскога те све народе укори говорећи: — Ма шта ће вам више од једне, црна вам памет! Да ли не знате да сретњему чојеку умиру жене, а несретњему кобиле липшу?

АКО СТЕЧЕ ПАМЕТ, НЕЋЕ СЕ ОЖЕНИТИ Један отац хтио да ожени сина врло млада, но је хтио да чује савјет од једнога свог најмилијег

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Идеја о конструисању аутомата који би поткрепио моју теорију давно ми је пала на памет, али сам на њој почео активно да радим тек 1893. године када сам почео истраживања у радиотехници.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Када је већ ностало јасно да је тражење посла безнадежно, пала ми је на памет једна нова идеја. Уместо да се крећем мање-више без циља, да бих се угрејао и изближе упознао са приликама у великом

Испод мене била је једна ливада и гледајући је, пали су ми на памет стихови песника Његоша! ”Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу свијетлога сунца Што у

Никоме није падало на памет да све почиње изнова, па је било предложено да се питање победе реши рвачким мечом: два најбоља момка ће се рвати

Ове успомене буде у мени мисли које су ми тада падале на памет. Необичне особине Шкота: оригиналност, особењаштво и робусност тешко ће странац прихватити не само када се са њима

” Често ми данас ове речи долазе на памет, и чврсто верујем да милиони људи у Европи виде Америку као Нови свет у њиховом духовном земљопису.

Једног дана, кад сам се пео на Фурка превој, пало ми је на памет да и кретање електрицитета кроз жицу наилази на исте отпорне силе као оне на које наилазе материјални елементи на

Када чујемо реч индуктивност, прва ствар која нам нада на памет је калем са гвозденим језгром намотан жицом. Према томе, ако индуктивност повећава ефикасност преноса телефонских

- Пошто су? - упитао је поново Грин. Рекао сам му цифру која ми је пала на памет, а онда је он, без трунке оклевања, упитао да ли бих узео половину суме у новцу а половину у деоницама.

Ћипико, Иво - Приповетке

Свеједно се смири: мислила је да ће се и с тим лако превести. Али, чим се некако утеши, паде јој на памет болесни човек, деца..... Како ће без ичега кући?

Понешто и разговарају, понајвише раде и ћуте, као да мисли сабирају. Па им пану на памет дани радње, урезују у памети приштедњу, и у тој мисли чисто живље раде и веселе се послу.

Наједном му паде на памет да се жени, па бијаше писао господару да му пошаље неколико фотографија од нашких дјевојака да себи изабере једну,

И толико пута њих двоје дошло би јој на памет кад би гледала у трачак свјетлости што је избивао из оне мрачне рупе у дну дворишта.

Па онда хоће силом да се брани од мисли што на њу налијетају, али залуду: дође јој на памет онај мрки морнар из Леванта — куд је сада он, и је ли се оженио?

Паде јој на памет оно нејачи које је предала жени старога рибара, а са ,зебњом и страховањем сјећа се дјетета од сисе што је у кући у

Њен цио живот гледам пред собом, и учини ми се тако једноставан и природан да ми ништа пријекорно не паде на памет. И мислим: она се подала животу на вољу, па је он вјерно носио кроз цио вијек; она и не зна што је трагика у живљењу,

У путу падне му на памет да пође ка Букалу. Нађе га гдје обједује, држи плитицу на коленима и залаже се. —Спиро сједи! — вели му.

Дође ми на памет њен удовачки живот... Иза мужевље смрти бјеше јој остао на бризи тај син. Да њега и себе прехрани, одлучи се да служи

Обући ће се у покајничку црну тунику и навући на главу кукуљицу да закрили своје гријешничко лице. И долазе му на памет божје ријечи проповједаоца Италијанца, језуите, што сваке вечери ове Страсне седмице проповједа у цркви, и, дирнут

— Исусе мој, милосрђе! — оте се и њему из кржљавих груди, панувши му на памет гријешна мисао на Морачу, мада је се клони и неће да је ни у цркви види, јер је тврдо одлучио да ове Страсне недјеље

Жена не одговори, већ као вјетар побјеже испред њега. „Шта јој је?” помисли, и падну му на памет проповједникове ријечи љубави и мира. „Зашто се срди на ме? С чега ме криви?

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ова неколика општа става можемо проверити/илустровати на врло једноставан начин. Нама, узмимо, не пада на памет да кажемо како неко језички лаже, јер се природни језик једноставно подразумева, он претходи истини и лажи, а

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Ја ништа више не тражим него то да ме госпођа министарка не заборави. ЖИВКА: Него, видиш, сад ми баш паде на памет! Ви знате мога зета? ПЕРА: Како га не бих знао, познајем га врло добро.

ДАРА: Боже, Чедо, шта говориш којешта! ЧЕДА: Ама, може, брате, све је она кадра! Видиш да је сасвим изгубила памет откако је министарка. ДАРА: Не може она ништа кад ја нећу. ЧЕДА: А ти си сигурна за себе, је ли?

РИСТА (устумара се): Где да се сакријем? ЧЕДА: Не знам...Чекај, сад ми паде на памет. (Звони.) РИСТА: Где? ЧЕДА: Ћути и не питај, јер немамо времена за разговор. XВИИИ АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА: Молим!

ПЕРА: И ја сам распитивао, па не може. ВАСА: Пало ми је на памет, ако може некако, што каже онај наш нови рођак, да се дозна преко женске линије. ЖИВКА: Како мислиш?

ВАСА: Ама, смири се, тако ти бога... Откуд ја да пишем, ни на памет ми није пало! Зар ја због неписмености отпуштен из државне службе, па да пишем чланак, и то још алузије...

ЖИВКА (гледа по соби): Ју, ју, ју, и где ћу да је примим у овом вашару? Скрхала врат дабогда и кад јој је пало на памет да дође. XИИ НАТА, ЖИВКА, ВАСА НАТА (долази): Добар дан, добар дан желим, госпаЖивка.

ЧЕДА: То сте се, видите, врло добро сетили. Мени никад не би тако нешто пало на памет. То вам је необично духовито. КАЛЕНИЋ: Је л' те? ЧЕДА: Баш ми је мило што имам тако духовитог рођака.

НАТА: Молим вас, дозволите ми да то писмо помиришем. ЖИВКА: Ју, госпа-Нато, шта вам пада на памет; откуд па сад туђе писмо да помиришете? НАТА: Дозволите ми, молим вас.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Није речено како је и зашто изгубио памет, и вероватно није зато што је већ сам књижевни склоп приче изискивао да његова судбина служи као помоћна, да је

сав тај призор толико смућује да јој из сећања, из „прича и песама” које је ваљда у детињству слушала, долазе на памет они зли људи што харају и грабе, па су тобоже и њу сада ево уграбили: „[. . .

чим се осети да су побуде инцестуозне, ето то је, укратко, унутарњи конфликт од кога је Јовча на крају изгубио здраву памет. При томе је упропастио и судбину своје ћерке. Он није кажњен, него је, више од тога, проклет.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

А камо га? Зар да чекамо до Бога и до вијека? Нијесам ја луд, жено!.. Пођем у људе или на сабор. Све изгубило памет. И кнез и прото и онај мртви Неђељко Шкипац што иде у манастирску писанију. Све: Србија, Србија; Косово, Лазар.

На страшну вест и она је до Бога јаукнула, али видевши како је из куће све избезумљено потрчало, њој паде на памет да су доле око њена мртва сина Арнаути, којима ће можда бити драго да је виде сломљену и необучену, па да се после

То је за свакога чудо, па и за њега. Знао је он ту ствар врло добро. За турска времена неком Колашинцу падне на памет, готово тек онако, да сели у Србију.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Кад сви жмуре, и ти жмури; Кад сви везу, вези и ти; Кад им памет није слана Ти је немој посолити. Кад сви скачу као јарци, Немој ни ти бити јање: А кад видиш да се смеју, Удри и

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ми, салва вениа, жене критизирати, нећете се знати ни ви, ни ваша књига; јер ми ако и на бал одлазимо, опет зато памет не губимо.

ФЕМА: Кувај макар кремења, кад си таква дроља! АНЧА (у поласку): (Међер је моја мајсторица сасвим изгубила памет!) (Отидне.) ФЕМА: Уредћу ја другојаче моју кућу, неће се мени такав сауерај правити. Иди ми зови Јована! (Евица отиде.

Није он снио нумере него ја. ЕВИЦА: Стани мало, Васо, мени нешто на памет паде. Он је мене и тако просио, да се учиним у њега заљубљена, ваљда ћу му лакше моћи изварати.

МИТАР: Аа, сад ми пада на памет колико сам је пути видио кад сам покојном графу чизме правио. Ту је она била куварица.

Петровић, Растко - АФРИКА

али сам се тако осећао, и ништа ми није сметало да видим своју руку белу, данима, све док ми изненада не би пало на памет: „Гле, моја је рука бела“ Кад сам се после четрнаест година таквог живота оженио изненада из љубави, ја сам са својом

Тако је њему дошло на памет да оствари оно о чему сам ја толико сањао... Био је сасвим мрак кад смо ушли у двориште неке фантастичне куће на

Никоме неће пасти на памет да дете није правога мужа, чак ни томе младићу. По схватању примитивца, преноћавање са женом је исто тако један детаљ

“ „Протестант! Откуд знате?“ — „Ни по чему. Сасвим случајно, тако, пало ми је на памет да можете бити само протестант.

Па ипак никада није пало на памет црнцима око Банфоре да би и они могли ткати или куповати тканине. Они су дакле на врло ниском ступњу, најнижем што се

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Јоште пиј!... Та нагни боље, де, Те скупи памет што преостаде, Јер, ено, иде Главаш Станоје, А пред њим, богме, немој бунцати.

ГЛАВАШ: Маћеха!... СТАНА: Грозан си! ГЛАВАШ: Од грознице си много грознија! Или те стара памет издаде, Те се не сећаш своје удаје, Своје младости, своје радости — Та гозбе славне, сватова дивних?...

А онако, ево ђе га гладни хртови облијећу!... ПРВИ ТУРЧИН: Бива, све је тако као што рекосте; ’ма никако ми у памет не иђе како да се, код нас оволикијех, оно несрећно робље провуче!... Ко их проведе? Ко ли им кључеве издаде?...

Или порицат мислиш истину? Та, ено, пена крви његове По уст’ма ти се лепи поганим! СУЛЕЈМАН: У памет, бабо! Или се смејеш власти пашиној?

Не дам је паши, чу ли, Турчине!... ИСАК (Ћериму): Добро би било да прибележиш! Јер тупа памет мозга лабавог Једва ће пету за дан тубити, А за два дана... оде уветар!... Шаку ћеш магле паши носити!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

л' те, молим вас, јесте ли ви где год читали о томе, како се хватају харинге; јутрос сам их знате јео, па ми паде на памет. Ја се опомињем да сам негде читао да оне под јесен у великим јатима...

Тада ми дође у памет како сам једном гледао између Штајнбруха и Пеште такав један смрвљени влак. Гвоздене осовине, дебеле као нога у

Мудријаши сједе код куће крај пепелишта. Ама по ђе-што мудрија је наша лудост но сва њина памет. — Али ти ето и на једно око не видиш од превеза, па како ћеш тако? Црногорчево лице опет доби благ, осменут израз.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Мислио сам тада, а и данас ми то пада на памет, како наши људи имају чудну моћ да се снађу под разним околностима. Ваљда што су одрасли у природи и поваздан зуре у

Дакле, наљутио се Бог на земљу, повукао сву небеску полицију и рекао: нека се туку, не би ли им најзад дошла памет!... Уграбе ту прилику Срби, и кидну са Крфа.

Било ми га је тада жао. Принео сам руку земљи и он хитро пође. Тада ми паде на памет, шта би радили Бугари да ухвате мене. Убили би ме сигурно.

Гледам из очног угла... Још трепери... Сенке постају све веће. Мрак. У неко доба паде ми на памет да пратим једнога у правцу реке да види има ли чега тамо. Аја! — присети се Влајко.

Сада стрепим да се не поврате. А и ови са реке ме муче. Паде ми тада изненада на памет: шта ли раде у позадини они који наређују. Спавају, сигурно.

— Овако се више не може... Тим балавцима треба сатерати памет у главу — чујемо да су тако говорили пуковници реуматичари управнику болнице. — Па добро... шта да радим!

Паде ми на памет Груја. Тај се, вала, ослободио мука. Војник застаде. — Одавде можете комотно. Ево је саобраћајница.

— У данашњем времену наша је прва дужност... — Јесте ли чули? Махнуо сам главом. „Нов свет“ — паде ми на памет. — Хајде донеси вечеру! — окрете се командир посилном. Ми се подигосмо да војник размести судове.

Вечерали смо неки охладнели паприкаш, коме се на површини ухватио лој. Паде ми тада на памет како би ове порције код Луке летеле низ падину... Али команир и Драган јели су мирно.

Или је то ваљда страх од смртне опасности. Падоше ми на памет речи командира Стојановића: „Никоме није мило да погине“. Те и њима. Али су већ стекли навику, и лакше подносе...

У коју ли категорију ја долазим... — паде ми на памет. Али моје су мисли сада немирне и никако да се приберем. У даљини трешти митраљез. Ватра се осипа целом дужином фронта.

— Ено их! — показа ми војник у једноме правцу. Земља се пода мном мало обурва, и тада ми одједном паде на памет, како је у истом ставу, пројектујући се према звезданом небу, погинуо потпоручник, водник.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Богослов, јуриста у тим и оседи, Нема кад, сиромах, на нас да погледи. Ономе по небу дурма памет ходи, Овај у процесу цео живот проводи. Дакле, која полза, раде смо ми знати, Што ћемо се с људма такима венчати?

Падне им на памет штогод: „Пали свећу!“ Читају сву драгу ноћ и књиге премећу А ми кано дувне тако да лежимо и вечну невољну греду да

ваше долетати стране: Вас врлити невидимо, и чету осталу, Сушту љупкост стиха мога, пјесан мојих хвалу; Да, док буде памет ваша у роду серпскоме, Конца није њу претећем ни пјенију моме. Идем даље!

Гледамо тако, мекшега чувства сви, На воћку в јесен, плодов си лишену; На гране већ безлисне, суве: На памет долазе сенка, плоди.

Стари се не хвата миш том мишоловком, децо! Добро! Трчите кад имате и вољу и ноге. Младе ноге могу млада куд зовне памет. Ја ћу да седнем ту и чекам докле не дође Амо по мене која, па ма и омрк’о ту. Рекнем, седнем.

Руку и ја пружим, и витког стаса коснем се, Ал’ на зло ти моје послуша рука памет. Гледну ме мрко, па скочи к’о срна, и утече к друштву, Ама бар један поглед да ми бежећи даде.

Ал’ ко у поље неће да трави име разбира, Ко л’ на асталу памет дома не оставља млад, Нек не иде у Пратер да врелу душу расхлади, Јербо ће тамо на труд искра да падне нова.

Мајка ваша сад вас моли Више себе које воли: Памет вашу наоштрите, Срца ваша оружајте, Главом срцу помоћ дајте Ак’ желите да видите Свету гору дивне моћи, Из ње

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Је л’ бар упола Од првенчета душе болане? КАП. ЂУРАШКО: Лепа, и није — већ како ком, (У себи.) Ал’ мени памет зане несрећном! БОШКО: Да — ал’ ен’ и Вује! Вујо зацело не зна лагати, А лаже л’ песма, он ће казати. Вујо!

ЈЕЛИСАВЕТА: Е, сан је, сан! Ал’ слушај памет што ти говори: Смишљајућ давно неверник сед С престола како да те обори, Знао је глупост српског народа Својој

Боже, опрости, ал’ није у њој све начисто... морâ је и њу нечастиви репом у памет чарнути, хајд’! хајд’! (Гунђајући излази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И ти си господар?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

вели, не гине ти оку двије ракије попити, па онда кô каква швапска гереналина међу Мајданце, те чини, каже, како те памет твоја учи! А само, вели, дами није браде, ја би' ишô, ама не мерем с брадом.

Видим ја, вели да ће То доћи и до самог цара.“ — „Ама, жено, оклен ти толика памет, крст ти твој љубим?!“ — чудим се ја, главати господине. „Па како ћеш одати чест царској господи?

“ Таки је данас ред, и тако се царским службеницима одаје чест.“ „Ама, жено, оклен ти толика памет и наука, постове ти твоје љубим!“ — запањио се ја од чуда. Судац: Бога ми, Давиде, баш ти је учевна жена.

Кад почне некакве царске палиграпе набрајати, мени стане памет. Али љута је, да Бог милостиви сачува! Судац: Што се не потужиш пароху, па нек је изгрди?

Давид: Шта?! Зар се у вас и памет на гради мјери? Зато сте ви тако и паметни! Доктор (шапће): Ћетередесет... Давид: Зар ја четрдесет гради будаласт?!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ово је велика и важна ствар, од нас зависи спас државе, те се морамо озбиљно узети у памет. Јесу ли сви чиновници овде на окупу? ВИЋА: Сви су, само је г. Жика „отишао у срез”.

Заокупио ту: докуменат, закон, истрага, а оно ено шта испаде! Ама, чим теби паде на памет закон, господине Вићо, знао сам ја да ће ту нешто наопако изаћи.

КАПЕТАН: Ама, и да знам, не пада ми сад ништа на памет. Него говори, ако знаш. ЖИКА: Па мислим Ђоку да пустите да побегне, а господину министру да телеграфирате: „Поред

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго,

Баба га теши. — Биће, биће, Стеване. Него још млад, доћи ће и он у ред. — Аја! Како млад, каква памет да му дође? Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?

— Аја! Како млад, каква памет да му дође? Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође? Него, откако умре покојник, а он још онако мали, па све сам у дућану.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Према раширеном веровању, ко од ње окуси, губи памет (Вук, Посл., 2468: »Као да се бунике најео. Као да је полуђео, јер кажу да чоек полуди од бунике«).

који није три пута обнесен око леске [да би дошао у додир са њеном спасоносном, памет дајућом снагом]. У старој српској школи деца која не знају лекцију била би шибана л.

У старој српској школи деца која не знају лекцију била би шибана л. прућем, свакако зато да би им се утерала памет у главу (в. мој рад у СЕЗ, 31, 54. Упор.

у башти, па га пробије дружицом (већим вретеном) и кроз ту рупу гледа момка с којим жели да се здружи и да му окрене памет (етимолошка магија, СЕЗ, 58, 1948, 254, Гружа).

Митско биље. »Митских дрвета и биљака има много. Коме одмах не би пале на памет са букве јабуке, или јаворове, или јовове, или златне јабуке, које у неприступачној шуми чува змија или аждаја, или

Ћипико, Иво - Пауци

Пред сами сутон паде му на памет да би могао кукуруз продати истоме своме господару, а зашто не? И, тетурајући, уђе у дућан и довуче се у писарницу.

Колико талијера могло би у њу стати? Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.

Увјек лети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијела и пуна траве ова планина,

А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се. И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с

— и обујми је око паса. —Де, ти! —Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане. Не знам ради чега брани нам закон и поп оно што нам је најмилије?

—Двије хиљаде талијера... и то је даровано . . —Чудо! — рече Илија и сневесели се. И паде му у исти час на памет да је газда сва три дизела купио за триста талијера, а ваљада и за мање. —Чудо је! — повика као за се.

—Данас бих био и ја жео, — вели Војкан, —— вријеме је... — И, изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре! Што ћемо на суду?

Будала! Као да је мени Маша памет однијела као њему... Нека му буде податнија, нека се, ако, је воља, поведе за њим: могла би, поводљива је од нарави.

Доктор погледа по друштву и поче да говори: — Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.

” Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако као да му је онај час на памет пало: — Колико сам оној будали Ради говорио да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни бог!

— Дакако да хоће, — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина Бесједа, па му паде на памет колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне, а ради ли он то из доброте срца или за коју

Бијаше му пало на памет да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Знам неке које је већ захватила малодушност од дугог загледања, такви већ одустају, и можда им само понекад дође на памет да повире према старцу, после чега мрзовољно одмахну руком као да кажу: нема од тога ништа, тај неће.

Сада ми пада на памет Прохор, обешен, каквим сам га видео у зору онога јутра. Мантија му је била одсечена до пупка. Доле је био го, и ја сам

Дадара Да, знам, била је то моја грешка. Допустио сам да ме Брзан изненади. Да будем искрен: никад ми није пало на памет да би он могао напасти ноћу, поготово не по таквом мраку.

Сео сам крај ње. Желео сам да нађем неку утешну приповест, али ми ништа није падало на памет. Ћутао сам, главом су ми промицале неке речи које сам могао изговорити, али ништа од свега тога ми се није учинило

Била је то, веле, једна ужасна збрка и безглаво јурцање по магли, једно сулудо тумарање и кркљанац, да ту никаква памет ништа није знала. Брзана нису ухватили. Стари лисац се изгубио чим је видео да је ствар пропала.

Све су то ипак биле празне приче, ствари врло нејасне и несагледиве, предвиђања будућности у којима се људска памет никада није ваљано сналазила. Време је тражило нешто друго: да се зло излечи — да се Анка одвоји од мене.

на Њега отишао би на неку ледину, рецимо на неко голо брдо, ја ово размишљам онако узгред, причам што ми прво падне на памет, хоћу да кажем како би ваљда било мудрије да је отишао на неко приступачно место где би лакше био уочен.

Нема те будалаштине која Никанору може пасти на памет да намах не би била прихваћена од ових лаковерних луди. Следе га као да су омађијани. Онда чује његов прозукли глас.

Матија Сабориште! Откуда је само грбавом копилану пало на памет да помене Сабориште крај свих других згодних места на овом земаљском шару?!

Расте рупа, но расте и гомила ситног камења и камене прашине што остаје после клесања. Пада ми на памет да бих тај издрбљени камен могао корисно употребити ако њиме наспем стазе према потоку и извору питке воде који је

Све је то било у реду. Дотле је све ишло како ваља. А онда ми је пала на памет једна будалаштина која је смањила учинак мога лова.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

се чуду чуди, А нејасна жеља распиње му груди; Па га гони, креће, где и она слеће, На уснице моми - на мирисно цвеће! Памет му се мути, срце бије јако, И пастир се креће језеру полако...

Ја одговор одмах желим, Ил' ће с тобом бити јад; Шта ја, оче, мислим сад?“ „О Господи, сило јака! Откуд мени памет така? Дај ми, царе, рока ти, За недеље само три!“ „Три недеље?

Најпосле укрсти очи, Кад вредна кметица поче да хладну ракију точи. И сасвим изгуби памет. „Кметице!“ рече јој смешно, „Како се, онако, имаш?“ И онда подмигну грешно.

Онда му на памет паде Сва брука што јуче беше, и онда хукати стаде. Огрну чохани ћурак и на двор лагано дође, Па тако, у мисли занет,

Ватра га обузе тада, Јер њено неверство подло паде му на памет сада. При том се још нешто деси, што преврат у њему створи Он рог краварев зачу, звук му се по тами хори!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

“, говорио је у себи Ератостен, и размишљао како би се то могло извести. Тада му паде на памет да јужно од Александрије, скоро у истом меридијану, у горњем Египту, а у варошици Сијени, има један дубок бунар, о

једну исправу те врсте, шетао сам се, размишљајући, цело доподне по моме врту док ми, напослетку, не паде ово на памет.

“ Замишљен, прелиставао је ове записнике дању и ноћу. Напослетку паде му ово на памет. Од свих небеских тела, посматраних са ураниенборшке звездаре, била су кретања планете Марса најпомније и најбоље

Кад срце закуца, онда памет откаже послушност! Али ћу се ипак одазвати Вашем позиву и доћи Вам у посету у Берлин - у мислима.

Јер искрена је молитва - не она која се учи на памет - у ствари, мисао, а нашим мислима можемо се винути и изнад лепог салцбуршког неба.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И (црвенећи) немој да ме кориш, немој на мене да се љутиш. Синоћ, кад заклаше јагањце, дође ми на памет: како смо некада ја и ти крали од џигерице и бубрега, пекли их и кришом јели.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Уза сав свој много лични живот, није био себичан. Имао је лепу праву памет, прозирао људе и ствари, па и себе, знао је своје мане.

Кад се родило дете, Станојла још боље упери у своју околину и својих пет чула и сву своју храбру памет. Снажна девојка, стуб куће, умна далеко нада своју околину, она одједаред узе особита права, заузе став, и поче некако

Чу ли, на погребу капетанову, оног вашег ђаволског господин Јоксима? Језик му змија, али памет му ваљаста, што ми кажемо.

Ех, Боже! мислим што не мислим. Нисам то ја. Али је истина да сам изгубила стрпљење, а то је као да човек и памет изгуби. За све треба стрпљења. Ваљда ће ми опет и доћи.

Оно трзање уста се поправља и губи; добро је казао онај мој доктор, ваља му памет. Али ето, школу, није волела, а и домаћи посао не ради с радошћу. Нешто је распиње. Не воли сад ни друштво.

Спавају сад ту, код мене, али ко зна... Хоће ли бити срећни? А баш и све да буде добро, и памет, и лепота, и здравље, опет, када год их погледам, мислим у себи: човек је као роса, можеш за њим заплакати кад хоћеш.

Нехарни мој зет мора да је много Бора расрдио кад му се тако памет преврнула... Тамо код нас, под планином, био луд човек; по шуми ходио, с травама разговарао, к'о неки светац.

— На госпа Нолином лицу светли резигнација: памет њена, пуна доброте и увиђавности и жртвовања. — Ти дакле остајеш у туђем свету? — Младић се смеши.

прискакао у помоћ у оним трагичним или трагикомичним моментима кад људи губе главу, кад се деси нешто што људма збуни памет и отвара срце и кесу: неочекивана болест, туча, запаљен шпиритус или бензин, бесна мачка, утекла слушкиња, обијена

” Зар није, браћо, златан наш господин Јоксим! Сушта правда и памет! Сваком оцену какву је заслужио, и сваком репић, да се не би у добру много понео.

— Чија је то памет, питам те! — сева и грми Влаовић. И ако не пошљете дете на школе, кућу ћу вам запалити, теби и твојој Рози!

Жене, мени је памет стала! — Кажу, Павле се решио на то да не би оставио матер. Болешљива је, кажу, њега једног има, обожава она њега, и

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Нисте јошт? Ништа зато, ја могу и другу лулу испушити. Али ах! Сад ми пада на памет; моје галантерије и воспитаније моје, господична Јелице, нигди нема. Љубезна фрајлице!

метне руку (ја управо, госпоже, не знам гди) да га пробуди, које би и учинила да јој није у исто магновеније старац на памет пао, који, као што је њојзи достовјерно познато, овакове састанке колцем развађа.

реченог роба к себи примити, нити немилосердно на тешке послове њега осудити жели, будући да би му опет могло пасти на памет рат против њи подићи, и он без стида исповеда да рат тако исто као Санхо Панза на две миље далеко обилази, био он са

љубезника како спава, и представљаше себи слатко оно време како ће с капом визите правити, кад јој наједанпут дође на памет да мора са својим љубезним побећи ако мисли намеру у дејству видити, будући да јој не би отац ни под којим начином

ОД 20.000 душа што овде обитавају, није ниједном на памет пало теби помоћи, осим мене, но треба да знаш да ти други и не може тако помоћи као ја, јер сам ја агина кћи, и само

Најпосле му падне житије Тезеја на памет, који је такође своју благодетелницу напустио. Истина, он се својој драгој заверио, али колико има начина да се тога

држе, зашто не би он као философ то исто право имао, особито што од стотину младића деведесет и девет мисле да брада и памет равномерно расту. — У руци је имао штап подобан мотовилу, КОЈИ му место штаке служаше.

Пак ћеду у животу човеческом ређе чувене бити оне речи: Еј, моје луде главе; гди ми је онда ова памет. Протрчидер још једанпут, зече, — и проче, и проче. Куда, возрази сад Роман, ком је и трбу нешто досађивати почео.

— Овде ми на памет пада наш покојни отац, који би ми увек кад му се моји поступци не би допадали, говорио: »Еј, мој синко, доћи ће памет,

памет пада наш покојни отац, који би ми увек кад му се моји поступци не би допадали, говорио: »Еј, мој синко, доћи ће памет, али неће наћи главу.« Читатељи, добро упамтите ово изреченије.

« Читатељи, добро упамтите ово изреченије. Колико је њи било којима је дошла памет, али доцне, јер није нашла главу. Романа је горње размишленије тако опечалило и погрузило, он таково незадовољство о

— Овде ми на памет пада наш покојни отац, који би ми увек кад му се моји поступци не би допадали, говорио: »Еј, мој синко, доћи ће памет,

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Кад год сам о тој околности из моје биографије размишљао, увек ми је падало на памет како то одиста мора бити добра шала умрети под туђим именом.

Кад год ми, грешници, падну на памет, а ја им се судбини пакосно насмејем, као онај Циганин у причи о Митад-пашином правосуђу.

Да би се ствар још више комплицирала, мени паде на памет најлуђа мисао на свету: како ли би се та реч мењала по другој деклинацаји?

А кад? — Сутра после подне. — Е, сутра после подне имамо школе, — присети се она. — То јесте, — паде и мени на памет.

Најзад, паде ми сретна мисао на памет. — Знаш шта, пошто смо већ отровани, 'ајде прекрсти се! Она се прекрсти, а то исто учиних и ја.

Лупао сам главу. неколико дана како ли бих дошао до љубавних речи и најзад ми паде на памет једна књига коју моја тетка чита свако вече и при читању уздише и плаче, а кад сврши читање, ставља књигу под јастук.

— наставља он. — Па да, мало чудно изгледа да ја као муж, али... Мени у том тренутку паде на памет да ме је овај нарочито завео на усамљене стазе, да хоће да изазове моју исповест и да ми скреше у груди пет

“ Беше тако у Врање, у старо време, неки Миле Сојтарија; није му бог дао много памет, а гола сиротиња, па кад ко умре, њему дарују за душу покојникове хаљине.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Доста, знам!... Зови ми вође одељења... Осетих жмарце низ леђа. Покајах се што сам остао. Али наједном ми паде на памет да ме Немци могу срести на путу и кад сам сâм. Ипак... — Нико да није реч проговорио!... Разбићу му зубе!

Паде ми тада на памет слика коју сам некада видео у једној галерији слика у Русији. Батерији је исто овако пресечен пут.

3апитах га шта је после било. — Било је то двадесет четвртог октобра... А збиља, сада ми то паде на памет... Овај је датум за пету батерију фаталан.

А и коме би падало на памет сада, у овом јаду... Имало их је који су већ клонули од умора, и тужног погледа зуре негде у даљину као неко коме је

А и куће су биле као птичја гнезда. Некоме паде на памет да затражимо хлеба, јер ако и имају, таман могу да потхране нас једанаесторицу.

Уосталом, сви гладни имају сличан изглед. „Да ли има мајку?“ — паде ми изненада на памет. Наљутих се на самога себе што туђу бригу водим, кад ни мени није лако.

— Вала, да су прешли Албанију, то им не би пало на памет. — Бесни су и сити... Застадосмо пред једном посластичарницом.

Случајно звецнух мамузама, па ми наједном паде на памет како сам ја жив док свуда около мене као да гамижу мртваци. Хучи море и пада киша. А живот је тако мио...

— Хајд што рекосте да је шакал као коњ. То је још и могао да прогута. Али, мајку му, где вам пада на памет да шакал вуче кола, па још и топове! — Море, прогутао би он и то, да се овај амза није смејао вели готово љутито Лука.

— Ња... Хоће човек у Солун... Женске... — Не пада ми то на памет, очију ми. Него, господин поручник, како дођосмо овде, и видо оне планине, е, нешто ме стеже овденак — он показа на

Истина, наша скорашња прошлост је толико болна и мучна да нам више и не пада на памет да ћемо под борбом улазити у своју земљу.

Остао сам сâм, па ме, људи, спопаде неки бес. Сав сам цептао. Погледах на кревет, а тада ми паде на памет, да покушам некако сам да скинем чизме.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

мислим, нити мислим на то, шта природа хоће од мене, већ је задовољавам много, и тиме своје потребе; а ако ми падне на памет да размишљам - и то размишљање је једно задовољење - смислим да и потребе те саме нису искочиле из небуха и да ће већ

Али пошто ми некако падне на памет да то чега се ја бојим, баш тај и тај дан, стварно - па ма шта се на свету догодило - мора наићи (изгледа да сам се

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Ово је пакао, људи! — рече један од сељака, а некоме паде на памет како би најбоље било да звоно затрпају у земљу: благословена је земља — упиће његов звук, ослободиће их.

— Шта све старцима неће пасти на памет! — рече и хитну котлић у канту за отпатке. — Тачно ту ти је и место! — подругну се столица без наслона, а каса се

Станковић, Борисав - КОШТАНА

И он то? И он као други! »Младост-лудост!« А зар ја не бех млад? Бех ваљда слеп, сакат, те ме ни једна не погледа и памет ми не помери. Зар ја не?... Откад ожењен, хаџија већ, па не смем у механу да уђем.

Проси је толико пута! ТОМА Па што ти, бре, то не?... Каква си ти власт, кад не можеш? Море, и теби је она памет завртела. АРСА Ама, брате, не могу све сам, разуми! Треба то сви; не могу ја сам.

Али да ме не гледаш, јер много мука ће ми падне. Она, Реџеповица, ће ми се упије у памет и ће се разболим. Боловаћу. Недељу дана мртав болан ће да биднем за њума... Не ли ме издадоше, потказаше?

Од њега никад Божја, блага реч, само вика. (Стиска се за главу): Од страха ми, синко, већ памет изиђе. Издалека граја, свирка и песма се разбира. СТОЈАН (показујући руком одакле долази песма): Она, мајко, она!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Опомиње ли ме, или се срди на ме? Ипак из њеног ока жар слатки греје, Што ми сву памет и целе трза груди, И док ме она гледаше строго и чудно, Но ипак тако љупко, ја се пробуди'.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

порука, као страшна опомена, растао и гранао се и најзад био изливен у гвоздене, уништавајуће Његошеве речи: У памет се добро, Црногорци! А ко чиња бити ће најбољи, а ко изда онога те почне, свака му се сатвар скаменила!

Петар Добрњац има неустрашиво срце, мудру памет и несаломљиву вољу великог војсковође. Његова војска је тешко изгинула, његовим војницима је „лице потамнело од

За нас није вика ни скакање, већ је за нас вино и ракија, и господство, да господујемо, мудра памет, да паметујемо; у мен' има и млађи војвода, који би се ради поиграти, своме краљу образ осветлати“.

На очи јој златали-мараме, — ријетке су, те кроз њих виђаше; ја кад виђе коња и јунака, превари се, занесе је памет, те устури златали-мараме, а открива очи обадвије, а пружа му руке обадвије.

“ Све дахије на ноге скочише, Мемед-аги сви се поклонише: „Фала, јолдаш, Фочић-Мемед-ага, твоја памет пашовати може! Ми ћемо те пашом учинити, тебе ћемо свагђе послушати“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

плаката Па и лепша на моменте Имала је очи плаве Оригинал морска плавет Носаше их посред главе Тако да ти стане памет Имала је лепа Ката Уз лепоту сто дуката Па је била татамата За све момке из Баната ОД СЕЛА ДО СЕЛА ПУТЕЉАК Од

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Е, сад се најзад смири, стара, глупа и празна боцо! — повика пољар. — Твоја памет сад се преселила у наше мудре главе.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И сад, одовуд напред гозбу вам по реду износити започињем, а ви теке приправни будите ко томе. Умље вам избистрите, памет раширите, уши отворите, свест к овом прегните, на ноге се оприте, који но хоћете и ради сте ову словесну част себи

За ту заборавну памет о Богу и спомен му погибе, разиђе се у холуј! Бојим се с разумом да не омахнитим, зашто не ктедох се освестити да

и високи бор Богу се узвисиваше својом мишљу; не тако се у вис дижу летуште птице, колико је високо у небо летила њена памет; нити су онолико јелени женили планинскога извора воденога, колико је њено срдце желило к Богу, источнику живу; ни

АДАМ Месо од земље, кости из камена, очи од воде, крв од росе, пара и одихивање од ветра, разум, памет од облака, умље с анђелске брзине... Кад умре, у то му се тело опет и разиђе.

Ни то може бити да се хамбар жита саспе у један џак и однесе се. Тако ни памет све учене књиге уједанпут не може сместити у мозак свој, ако не по мало докле се све сручи.

Ама кроз очи и поглед се онесвести и обезнани се. а после тога таки дође му памет, раскаја се: виде, жена од њега затрудни, а господар јој давно на војски. Срам га велик преузе.

Није ли њина право свест, без промене човечији судија? Често им мутећи памет и срдце смућајући те од њих продати исподмукла им седећи суђаше.

На то већ хоће Господ да је улови. »Иди, рече, дозови овде и свога ти мужа којино бољу памет од жене има и већма се у свачему може осетити.« А она одрече како је удовица и нејма свога мужа.

Зовући злочестнике и неваљаоце с вером и са законом, скори су на парбу и на одговор, многим од нас невештим и памет смућају одводећи за собом. Не сми се много ни надговарати ш њима.

Те и зарад тога, како се је то било згодило напре октомврија 26, на памет светога великога мученика Димитрија, те шњиме учинише Царограђани да се од год до год има спомен држати оне божије

Одох натраг сама, притуљих се уз један буџак, стадох онде, једва ми нешто кан да таче у памет, те се сетих у себи штарад мени то брани животворешти крст Христов доћи к себи.

какав је и научи се од њих апостолском учењу, спажању очима, језику здржање; тело преволи на метанисање, чист разум, памет склониту; женско пипољење стреси са себе; гарез, срђење за леђа баци, зло заборави, обеђен не тужи, у сиромаштву

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у памет: „А рипчики! Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој“.

Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...“ А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш

се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође нешто жал’, па си зборим у памет: „Е, црна Доке, пусти твој к’смет!...

Еснафска жена, па каква си је!... Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш! Тој ли је зборење? Неје те ни срам оди овој чупе?

Доне, мори, Доне! Ела, испеци ни две кафе!... А газда Таче седе и поче: — Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет и присети’ се да ти кажем... Њекња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.

Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе! Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку како је адет у њега.

Ама после ми дође нешто у памет за чекмеџе. Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање! један дан убаво запанти’ дек сам

— „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’: Море, неје без ништо!...

А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе. Хаџи Замфир није дао да се даље школује.

— Ешексене! Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!... Откуд ви па тај адет и тај памет?... Што? Што, бре?...

Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним

Да ме младу дава за наше комшијче! А Мане и Калина су комшије!... То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена! И Зони постаде нешто тешко и досадно.