Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Пиљио сам суха ока у те налијепљене, инертне бркове и за покој његове душе у себи бројио до стотину. Коси паралелограм поподневног сунца плазио је по тепиху примичући се једним оштрим кутом врху моје ципеле.