Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је ошамућен патњом, кад је у Табан био стигао, као сужњи, који са вешала утекну. Све је радио и говорио као у сну.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И добра газдарица из ничега створи све. Патњом поучена, својим трудом лебац заслужује, а Пера, тим постиђен, као старац ради.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
до пре пола сата веровала да ће скапати од туге као кучка за изгубљеним господаром, она што је живела хранећи се само патњом; натерана његовим лукавством и нежно хитрим прстима који су је служили са префињеношћу познаваоца — она је јела!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора ; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Прохтело ми се да живим, да накнадим оно што је изгубљено дугом патњом. Па... није ни чудо, што ми у почетку није срце много пријањало за рад...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила И живот им осигурала...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
можда долазила и од радости свемира а приказивала се само онима који су за собом већ оставили већа искушавања патњом.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Ова духовна активност, првобитно махинално подстакнута болешћу и патњом, полако је постала моја друга природа и довела ме коначно до сазнања да сам ја само један аутомат, лишен слободне воље
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Како су најхрабрији, тамо, попадали? Како си, Јонатане, могао да подлегнеш? Срце моје, Јонатане, горком је патњом пуно. Био си моја срећа, пријатељу, брате мој. И ти си ме волео, Јонатане, више но своју душу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
То беше мој пријатељ који жуђаше да ме види; Погођен мојом патњом, седе и плакаше, Он, који негда рече да ми на срећи завиди, Тешком, студеном водом тихо ме сад умиваше: Некад смо се,