Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— говори гласно, лице му је изобличено, чини му се да се кожа одране свиње разапета на зиду грчи и савија патрљке ногу да скочи и јурне кроз оџак, напоље, у мрак, јер и Анђа виче, очајнички: — Јури, јури, јури вепар...