Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијић јој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто. Госпођа Макра изиђе напоље да потражи Паулину. Нађе је у кујни уплакану. — Шта је теби, Паулина? — Е, шта ми је, да знате шта ми је! — Та говори, шта ти је?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А човек имућан. Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину. Син је склон. Питају Паулину би ли за Шамику пошла. Паулина се смеши, иште промишљења.
А човек имућан. Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину. Син је склон. Питају Паулину би ли за Шамику пошла. Паулина се смеши, иште промишљења. После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику.
— Не знам. — Погодите. — Ваља би вам требала каква мустра из Пеште? — Не. Питам вас, би л’ ви узели моју Паулину? — Ви се шалите, — смеје се Шамика. — Не шалим се; питам, хоћете ли узети моју Паулину?
— Ви се шалите, — смеје се Шамика. — Не шалим се; питам, хоћете ли узети моју Паулину? — Та не видите да сам сав ћелав и прогрушан. — Колико година вам је? — Педесет.
Очина кућа јака. После посете договара се гост са Шамиком. Пита га о свим околностима. Шамика хвали кућу, хвали Паулину. Странац отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем.