Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Кошава дува Дунаву уз нос, и његове му таласе, његову пену, заједно с његовим рибама, баца у лице! Шамара га рибљим реповима! Хоће да га одува у Немачку!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
оптимизам, доброту њиве, радозналост вода, душу затворену, душу што се лако ода, страсти стараца, љубави младе пену, свачију убогост, свачију величину, оне што за друге живе, оне што за друге гину, дело без вредности, дело где
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Обрисао је пивску пену с бркова и загледао се у Нину, као да је тек спазио; —Одакле си? —Из Београда … —Сви сте ви из Београда! — зарежа.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Бежао Мирко Шарчевим трком, пред чика-Вуком са дугим брком, сав се претвори у зној и пену, док се, напокон, у задњем трену, скоро укебан — иза сна прену. Пробудио се, ал и то знај, ту причи не би крај.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Кренућу у облак, усијан ко сач, да набодем змаја на дрвени мач! Донећу из облака, у сенку и пену, девојку дрвеним мачем освојену! Ношен јауцима, кукњавом и плачем, у пожаре летим са дрвеним мачем!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Покуњени, стајали су сатима пред вратима И пиљили у пену безгласно, безгласно... Сви су они били вични многим занатима, Ал то им је и до данас остало нејасно.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О — ја срамно падам у шарени песак Туробан и таман а — играчка света. Куд ћу: ево лежем док ми вали Нуде шупљу пену место правих речи. Питао сам јуче (као да сам мали) Једно дрво: где се ова глава лечи? Ћуте дрво и море.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
смрти; а кад су се чланови породице поделили између куће и гробнице, неминовност смрти, сама смрт заузимала је пену пажњу више него живот.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али моје трагање је било узалудно. Прикупио сам нове податке о Вилијем Пену и Бенџамину Франклину, видео сам многе зграде чија је историја била повезана са ова два велика имена, и питао сам се
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Свет нестаје. А ми верујемо свом жестином у мисао коју још не мисли нико, у празно место, у пену када с празнином помеша се море и огласи риком.
Краков, Станислав - КРИЛА
Крај њега је неко кркљао у ропцу. Видео је само крваву пену на уснама тога лица крај себе које беше црно као неког давно погребеног. Склопио је очи. — Дај тога са ногом.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: (чита): „И кунем ти се мојим пророком Да хоћу крвљу твога народа, Пучине морске пену бојити...“ Гле безбожника! Крвника! Турчина! Куда га води смелост свирепа? „Крвљу бојити?...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Шкрипе трошне кости и уди што вену. Модре, црне нокте у песак зарива. Из уста просипа крв и жуч и пену. Отворила уста, умире и снива Бесни танац, раскош Иродова дома. Бели осмех модрим лицем се разлива.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Чујемо топот коња. Убрзо затим пројури поред нас један коњаник, он мамуза свог коња, обливеног у пену, као у трци на живот и смрт. И Ви сте, јел’ те, на његовом изнуреном лицу приметили да је на ивици своје снаге.
Њу саму претставља бисерчић дебео две трећине милиметра. Таквим сте бисером Ви извезли, у Вашем везу, пену мора, а из такве пене родила се Афродита, како нам то прича поетична грчка митологија.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Новине се ујутро разграбе: ништа. „Неће их никада ни наћи.” — „Мора их вода избацити”. „Шта има да избаци — пену — мала деца.” Па се опет прекине празан разговор.