Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
песмом — површни описи и незлобиве игре речима — најчешће је неважно и крајње незанимљиво са становишта развоја нашег песничког језика.
се намножили у овој од критике недовољно надзираваној области многе је навело на презрив однос према тој, нижој врсти песничког изражавања; малобројни бољи песници који су се дечјом песмом бавили гледани су с неодређеним симпатијама, као чудни и
за децу, колико год привлачни и љупки били, нису могли да утичу на поразно негативан закључак о целини Змајевог песничког стваралаштва.
Паунд, Т. С. Елиот) просечном читаоцу недоступни. Учена поезија само је наглашенији случај удаљавања песничког текста од непосредног чулног искуства, његове тежње да се утемељи на високом, што вишем нивоу.
слутити; остало је лирска пројекција, самозачаравање, замах уобразиље од некада, дакле једна врста давно оствареног песничког чина.
ПОЕЗИЈИ Драган Лукић (1928) је једини наш дечји песник који никад није ни покушавао да пише за одрасле; овај ниво песничког израза он, дакле, није доживео као редукцију и ограничавање, већ као пуну меру и једини циљ свог стваралачког напора.
Латини су сматрали да је доколица (отиум) предуслов песничког стварања; дечји песници је, ето, изједначавају са песмом самом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његова поезија са чисто уметничког гледишта нема вредности. Везилић нема песничког надахнућа, версификација му је слаба и неразвијена, језик тежак, нечист, често несигуран.
за себе писао да је »готово сав чувство«, он је у основу био сув и хладан човек, без маште, без осећања и правог песничког талента.
да игра улогу генија и да зачуђава читаоце, он је у корову своје разуздане фантазије угушио оно мало цветова свога песничког талента. ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ ЖИВОТ. — Јован Ст. Поповић родио се у Вршцу, у Банату, 1. јануара 1806.
у Загребу, у два издања осамдесетих година у Панчеву, и 1902. у Београду. ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ. — Круна песничког стварања Његошева, главно дело његово, то је Горски вијенац.
Горски вијенац је синтеза Његошева духа и ранијег песничког рада; ту песник националист иде заједно са песником мислиоцем, и цело дело је складна мешавина између народне
Ненадовић је био образован човек, пун лепих идеја и добрих намера, али хладан, без осећања и без песничког талента. Све то могло је занимати полукњижевну публику, код које је он кроз цео свој живот остао врло популаран, али
Смелошћу и бујношћу своје природе, снагом и оригиналношћу свога великог песничког талента, он је учинио онај одсудан скок од раније објективне и дидактичне поезије ка субјективној и лирској поезији на
Али у тим простим и једноликим стиховима које је лако писао није било песничког талента. Као Јоксим Новић он је показао да подражавање народне поезије без личног песничког талента вреди колико и
Као Јоксим Новић он је показао да подражавање народне поезије без личног песничког талента вреди колико и ранија подражавања Хорација и Шилера, и да патриотизам није једини атрибут једнога песника.
Певанија је изишла у Новом Саду 1882; остатак његовог песничког рада издала је Српска књижевна задруга под насловом Друга Певанија, у две књиге (Београд, 1895—1896).
И за све време песничког рада за њега је био »српски језик — рајски језик«, како је певао у старости. Народна песма на њега је утицала много
Он је злато свог великог песничког талента расковао у ситан новац и раздао га свом народу. Он је за српску књижевност био оно што је, по речима Ернеста
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- Значајна расправа! Ја сам је прелистао. Шест комада папироса! Неписмено, управо неукусно написана, без стила и песничког полета“.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али оне код Дучића нису остале само део песничког декора везаног за одређени књижевни стил, него су постале отвор на том декору, који води све до тренутка кад су се у
И заиста се у „Вуку ИИ“ појављује свети брак. Само што је он изразито лирски и долази из блиског додира песничког субјекта (у вучјем облику) с небеским сводом, где обитава божанство.
и несвесне садржаје, све до изласка у подручје непојмљивога), онако како их он види полазећи од свога непосредног песничког искуства, али и од песничког програма: „Касање. Касање је реч.
до изласка у подручје непојмљивога), онако како их он види полазећи од свога непосредног песничког искуства, али и од песничког програма: „Касање. Касање је реч.
„модерниста“ и „реалиста“, доследно и храбро, али и разложно и суверено тумачио нови језик српскога песничког „модернизма“.
текстова, од првог до последњег текста у књигама Реч и време И и ИИ78, као и у довољно исцрпноме избору Критика песничког искуства79, који је сам аутор сачинио као последњу своју књигу и неку врсту свога завештања.
Није, наиме, проблем једино у понављању које, поред знатнога временског размака, није на висини свога песничког узора из истога језика и књижевности: под знаком питања је стављена искреност, непосредност, спонтаност у лирици, сама
тако да нам се каткад чини да пред собом имамо речима представљен сновидован лук: „Традиција је она линија духовног и песничког опредељења, не одвећ популарна и не увек спасоносна, често погибељна, у сваком случају неканонска, каткад понорна,
је путем кренуо Васко Попа, а тим је путем кренуо и Зоран Мишић: предано и надахнуто, разгртао је слојеве затеченога песничког наслеђа које сеже до средине ХИX века да би указао на ону „линију духовног и песничког опредељења“ која из затурене
разгртао је слојеве затеченога песничког наслеђа које сеже до средине ХИX века да би указао на ону „линију духовног и песничког опредељења“ која из затурене меморије народних умотворина, сликарских виђења по нашим манастирима и још недовољно
Као, уосталом, свака истинска уметничка вредност. Објашњавати ту линију духовног и песничког опредељења, стално бити заокупљен мишљу о измени и преусмерењу различитих и супротних токова у једноме националноме
доба авангардних превратника, доказујући, подробном анализом – а не декларацијама, да је поетички рез и искорак овога песничког усамљеника у односу на претходну епоху Дучића и Ракића – радикалнији него код већине његових вршњака, оглашених
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Најједноставније је поћи од придева, који, чим се почну понављати, теже да преузму својства песничког епитета. Нека нам као први пример послужи одређивање боје очију.
Језик песничког жанра представља један и јединствен птоломејевски свет, изван кога ништа не постоји, нити је шта нужно”. 274 Као што
И, разуме се, са свим тим ваља довести у везу то што јунаци Сеоба имају тренутке дубоке визуелне слутње, односно песничког вазнесења или епифаније, тј.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
са много основаног разлога, ставља веома позно, у годину појаве Бранка Радичевића, читав ранији, њиме заклоњени период песничког развоја код Срба, а који је трајао безмало такође читаво једно столеће, јесте оно време када се зачела и у правим
и првенствено као уметничку насладу и радост, јер такав пример и подстрек, и да овакав приказ непрекинутог песничког развоја уоквири у целину једне слике, колико је то са нашим мршавим данашњим знањем о њему уопште могуће; не допушта
песама за ову Антологију, морао сам водити рачуна о томе да се овде ради о почецима наше поезије, о тешкоћама стварања песничког језика уопште, у нашим посебним приликама посебно тешким.
бр. Данице илирске од 20. јуна 1840, стр. 97аб, написана као врста песничког одговора, у оно доба тако омиљеног, на песму Андрије Немчића Света одлука, штампану у Даници 17. августа 1839, стр.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Лирика чини сразмерно мањи део Змајева песничког опуса. Његова продукција у области ангажоване поезије била је огромна. Као родољубиви песник Змај не достиже друге
Али истовремено она је дала велики допринос развоју српског песничког израза и стиха и вршила сталан утицај на поезију свог времена.
Раичковићева транспозиција песничког доживљаја у природу и пејзаж изгледа нам стара колико и сама лирика. Али је он ипак модеран песник, који у сасвим
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Блискост песничког поступка постаје очигледна из следећег одломка: „Ево капут добар, јевтин,/ од те робе бољу што ћеш?/ За лето је он
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Неке стајаће речи су особина песничког језика: господар (м. муж), бабо (м. отац), љуба (м. жена), чедо (м. дете), двори или кула (м. кућа), дојка (м.
(поред онога о чему је у уводу било речи) и апострофа, персонификација и хипербола, али то нису особине само народног песничког језика. Ипак, треба истаћи то да их у народном има више него иначе.