Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па ви се баш окућили? — Окућили, богами! — рече Зека. — Ко ово овако лепо погради? — Војко и Петроније!... А... они тај посао знају!... — Алал им вера! Настаде веселе. Јело се и пило до миле воље.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ликови Џона Питлфокса), личности од папира и текстила (Аћим, и други лутани из серије На слово, на слово), људи-риме (Петроније и члан Београдске филхармоније), нацртана чудовишта (страшан лав).
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Поређења су често у употреби и као пословице (Промеће се као оџа кроз поњаву, Прошао као Петроније на Брајићима итд.). Зато је потребно правити разлику између поређења која су само то — и оних поређења која поред тога
Оправио посао као Петроније на Браићима. — Игуман у некакоме манастиру, наређујући увече млађе шта ће који сјутрадан радити, рече некакоме
— Игуман у некакоме манастиру, наређујући увече млађе шта ће који сјутрадан радити, рече некакоме Петронију: „Ти ћеш, Петроније, сјутра ићи на Браиће“.
Кад ујутру сване, Петроније, не чекајући да му игуман каже зашто ће ићи иза Браиће, узме пушку на раме па управо у Браиће; и проведавши онамо
Кад га игуман, који га је ујутру тражио да му каже шта ће чинити на Браићима, запита: „Ђе си ти данас, Петроније?“ — он му одговори: „Ишао сам на Браиће као што си ми ти синоћ рекао“. Слово „иже“, али сирца ниже.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Али није у томе ствар. Него ствар је у томе зашто је све оно било, какав је оно узрок и зашто су ме...“ И Петроније Свилар, неспособан да повеже мисли и да њима управља по својој вољи, притисну лепљивим прстима врело и знојаво чело и
— Тај ту, опасан зликовац! — Еј, чуј ти, Петроније Свилару! Помодреле и крваве усне његове лако су задрхтале, лице се згрчило у болном изразу, безумне очи молиле за
— Петроније Свилару, размисли се добро; сви су, ето, твоји другови признали. и дебели, обријани цивилни полицајац приђе му ближе.
то је сваког могло снаћи. А по подацима све ће се узети у обзир и све само од тебе зависи. А кад Петроније Свилар оста непомичан и нем и после свих наговарања, она обријана, дебела и главата људина побесни.
— На посао! — зачуо се отуд његов претећи глас. „Смрт“, севнула је кратка, ужасна мисао и Петроније Свилар, кога су тукли по глави, грудима, трбуху и коленима нечим страшним, тупим, онда обема песницама једновремено са
Сломљен, са коленима уз вилице, у грозничавом цвокотању Петроније Свилар, коме се са свешћу повратило и сећање, проживе у једној секунди сав ужасан доживљај који никако није разумевао.
Па је, најзад, подигао главу и жмирећи запиљио се у мутне, блудеће очи оптуженога. — Је ли, дакле, молим те, ти си Петроније Свилар? — Јест, тако је моје име. — Фабрички си радник? — У ливници гвожђа.
— Четири пута, на седам места. — Неожењен? — Јесам ожењен, троје имам деце. — Е, ту си нас слагао, Петроније. Ти ниси ожењен, ми то сигурно знамо. На рђавом си путу, али траг нећеш заварати.
И Петроније Свилар осети истог тренутка како и њега нешто грозно оштро, онако исто као она кружна жица, сече, стеже, гуши и дави му
Али нико није приметио зашто се стропоштао Петроније Свилар и само је брада иследникова наједанпут задрхтала, па је, избезумљен у изневереном очекивању, бесно поскочио са
— Мајчина ти, иди горе и лажи макар шта! — Е па дед’, Петроније Свилару, то си требао још давно учинити. Тако га је некако благо, меко и људски (четвртог дана) ословио исти онај
дана био негде око парламента скривен и очекивао резултат те да, у случају промашеног атентата, сам, баш он лично, Петроније Свилар, члан „тројке“, баци бомбу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пет некадањих професора Велике школе: Живојин Ђорђевић, Никола Вулић, Бранислав Петроније. вић, Александар Белић и Станоје Станојевић, морадоше се на новом Универзитету, пошто су места редовних професора била