Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Па гледај да ми што лепо отпеваш. Нек’ знају — вели — и ови наши Кељови да данас Раци светкују!... — Ја сам певала. А сад?...“ И она опет тужно зајеца. Тако су ми пролазили дани и године, у вечитој тузи, вечитој самоћи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Паде му на памет она жетва... Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели... Она је певала ону песму: Момче наже тридес̓т и три стопа, А девојке тридес̓т и четири.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А када је умрла, нечујно и спокојно, као што су поумирале њезине кризантеме, дуго су са катедрале певала стара звона. Гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тога дана чинила је све што сам је молио. Певала ми је песме које иначе за бога неће да пева, јер иду до г, а њој је глас чист само до еіѕ.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Меланија је била мало сањалица и сентиментална; а Јула онако, не знаш ни сам како да кажеш, онако обична. — Јула је певала најрадије: »Ничи, ничи, крине бели«, а Меланија од српских: »Ко је срце у те дирн’о«, а од немачких све неке у којима
И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала, — све је то показивало да је Јули тежак живот, да јој нема живота, и да јој је смрт била
А Јула пева ону красну бачку романсу, која се некад радо и много певала, а која је сад давно већ заборављена у нас, као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као
— Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!... Еј, пусто, што нисам ја на твоме месту, та певала би’ и да пустосват жели — а камол’ кад стари сват тражи! — вели јој једна.
И ту хтеде да заврши Јула, јер док је певала, сва је чисто горела од стида, а око носића и испод очију сва се ознојила.
Његова садашња жена је ту песму певала к’о девојка у једном друштву; она је имала диван глас, а песма била нова, дотле непевана и нечувена у друштву,6 па је
И одјек сродни’ груди Још прима: Срећан пут! Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала. Док је певала, гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим
И одјек сродни’ груди Још прима: Срећан пут! Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала. Док је певала, гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама, и купила са
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сад сви моле Љубу да и он пева. Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако чудне погледе на Ружичића бацала.
— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је ова на њега гледала кад је певала? То ме највише мучи! — Мени се чини да Ружичић Јулку воли. — И мени се чини; само она њега да не воли!
Мораш свирати! — Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала. — Па тако исто и сад ради. — Ах, мутер, сад слушкињу да овамо зовемо да акомпањира!
— Нећу да ови чују. Чика-Гавра је све то шапћући говорио. Његова компанија је међутим пила и певала. — Дакле, да вам кажем? — Можете. — Ја сам дошао да вас просим. — То је лепо. — Дакле, хоћете ли поћи за мене?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, увече, уз песму и вино, та жена је постајала нежна и љупка и певала је, меко, уз харфу. „Море, имао сам цара Давида, за проводаџију!“ говорио је њен муж и уживао у женином гласу.
Мали нос, који је штрчао ружичасто, мала уста, у којима се језик, кад би певала, ваљао. Осмех весео. Али су се нарочито њене очи памтиле, дуго.
То се памтило. Ћерка капамаџије Гроздина радо је, као и Ана, певала, а радо је и играла. Ђурђе је имао обичај да каже да оног, коме пева, затим, хоће да прогута.
Отпутовали су у његов гарнизон. После туче, обично се јако воле. Исакович онда није питао даље. У његовом срцу певала је сад мала тица: Росија! Росија! Тих дана, свет у ком сад живимо, био је почео тек да се ствара.
У то доба, у Неоплатенси – краљевској слободној вароши, однедавна – омладина је певала песму, у којој се каже да је драга магнет, за швалера. За Исаковича, магнет је била, на том путу, та тамница.
се привукао, ближе, стражари, могао је да чује, јасно, и песму, неке жене, која је, негде, иза неког прозора, гласно, певала.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
С банатске стране допирао је лавеж паса и тупи звук бућкала за сомове, а Бароница је чучала на скели и певала. Била је то песма на француском и ја нисам разумео све речи. Нисам успео да чујем крај.
- одмахну главом споро и сањиво док јој је коса као светли обруч клизила низ образе. Бароница је певала песму о бродићу који није никада, никада запловио. Била је то дечја песма и била је лепа.
Она узе јежа и стави га поред себе. На другом крају скеле Бароница је певала, а сетерка, остатком њуха осетивши јежа, лајала као раштимовани џез-оркестар.
Онда сам је видео како отвара и затвара уста. Певала је опет песме о бродићу, а мени су струкови поигравали на води. Риба је као луда налетала на мамац.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Тако је певала, као славуј при крају лета. Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало као кад
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мада јој није било до песме, и мада беше уплакана, пила је и певала. Скривала се са мужем и љубила му врат, груди, уста, уши.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тако се испостави да је месна библиотекарка рођена кафанска певачица (певала је госту на уво »Шано, душо, Шано, мори...«), док ју је управник школе пратио на виолини.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али после тих песама, у којима се љубав певала као једно опште осећање, он је у времену од 1856—1858. испевао известан број љубавних песама, где је отворено и
Талас песимизма плавио је готово целу српску књижевност, и никада се гробља нису толико певала, и никада нирвана није изгледала такав идеал као у тим суморним и жалосним временима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Хајде. Почни! И почну. Запевају песму која се тада најрадије певала. Гласови им чисти и дрхте од радости. Руке им лете на рад, а околином се разлежу речи песме: Ветар душе, ветар душе,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Па и глас је леп, није: ,,уа, уа!“ ка ваше. ЉУБА: Нама су опет ваше ружне. СТАНИЈА: Што? Ружне? Што је твоја мајка певала, то је ружно? Еј, леле Стано! ЉУБА: Кажи ми, мајка, зашто сте и ви певале љубовне песме?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Моја Марија, ти си се дала у талијанске песме: „Ах љубови паклена, — слатка туго срца мога.“ Боље да си певала ону стару песму: „Друге моје, не будите луде!“ Тако ја мислим. А совет мога пријатеља?... Е, њему је место овде.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
) Ама, шта то би, побогу, људи? АГАТОН: Звонила си, Сарка; ето то је било, звонила си. СИМКА: И певала си. САРКА (крсти се). Нека је далеко од нас, ал' биће да су то неки духови.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
мана: Лазар сестру нема, Трећа мана: Лазар мајку нема; Брата нема с ким би у род пошла, Сестру нема с којом би певала, Мајку нема, разговара нема!“ 153.
“Да умрем, би л’ ме жалила?“ “Да умреш, би те жалила, До гроба би те плакала, Од гроба песме певала, Другога драгог бирала!“ 170.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Једна песма, која се певала на рачун надменог, самоувереног бугарског генерала Ратка Димитријева, још ми зуји у ушима, али не може да се штампа.
Стојим уштогљено. А у ушима ми и сад још, кад се тога сетим, зуји она песма коју је наша сиротиња певала кад је Аустрија била напала Србију: Аустријо, нека, нека, тебе гора судба чека.
Из оне наше лепе песме: Тавна поћи, коју је, тако, певала моја мати. Ја и данас мислим да сам имао право. А да акценти, као што Вук каже, не треба да се штампају за читаоца.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала. Али то није смела.
од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је купајући се певала и бацала тас. Бесно грлећи, дирала је: — Миту, Миту овој пуштајте!
И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала када се ко од њих удавао и женио: Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава, Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
’леба желио; сва ти стока куса била, само ти им’о реп; све ти кукало, поп ти по кући пев’о; све ти хукало, а бурета певала; губио другаре, добивао шамаре; образ ти био црн, а салаш светао; жена те миловала прутом, пси те нападали путом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А када је умрла, нечујно и спокојно као што су поумирале њезине кризантеме, дуго су са катедрале певала стара звона, а гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника. Ј.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Куцали смо се чашама, испијали, клицали, певали. Пијанство младости достизало је свој врхунац кад нам је она певала. Па су настале здравице. Поп је држао читаве проповеди и говорио гласно као да га слуша цела парохија.
барјак, а доцније, као грађанин сваке године пратио, у првим редовима најугледнијих људи, поворку радосне деце што су певала црквене песме... Међу њима био је и он, његова нада, његов јединац. Како је само уживао у њему...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
На божићне празнике некада се по Косову певала песма у којој се црква узајамно пресликава с природом, црква је дрво јеловито и дрво јеловито је црква, при томе су
Све то налазимо као завршену, целовито сложену слику у песми која се о ускршњем празнику певала у колу на саборима испред косовских манастира, па и испред саме Грачанице: Ој горо, горо зелена!
Краков, Станислав - КРИЛА
После је опет грмело, секире су опет ударале, а лишће као сузе падало по земљи. На небу су злокобно певала два аероплана.
"Гоод бyе Пицаділліѕ Фаре—wелИ Леіцеѕтер—Сqуаре"... певала је Ивета и показивала гола колена партеру пуном гојазних официра. Овде су биле куће мале и прљаве.
Са туђег рова је пукла пушка. Потом друга и онда је неколико запраштало. Зрна су певала парајући хладан ваздух. — Сиђите, сиђите. Душко је стајао на рову, клатио се и смешио задовољно. — Сиђите.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Гле, мајку му!... — Ипак „на крају баладе“ затекла ме је живог... Певала је сјајно, заносно, пратећи себе на клавиру. Иако расејан, пришао сам јој и пољубио руку.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У Темишвару се тада певала песма која хвали Саву Вуковића, кандидата банатског: ...Брат-Мађари, Наши парничари, Нек' га чују И нека
Брат-Мађари, Наши парничари, Нек' га чују И нека признаду Како Србљи По мађарски знаду. Истовремено, по Бачкој се певала друга, у славу Стевана Заке, кандидата Бачке: ...Када пише, Добога уздише, Кад говори, Педесет умори.
Тако је онда у песмарице и зборнике могао доспети и Плач: није се певала свака песма преписана и сачувана у њима. (У томе правцу Тих.
цео или у одломцима, као ни друштвену атмосферу у којој би се он певао, славна Орфелинова песма ипак се и несумњиво певала.
међу студентима већ давно популарну мелодију по којој се Хорацијева ода, а можда и нека друга песма, у тим круговима певала (а по извесним знацима судећи пева још и данас), или је било и ранијих других композиција Недостаје слика са нотама
Како се вероватно певала Орфелинова песма може читалац видети из следећих нота: ГОРЕСТНИ ПЛАЧ — Захарија Орфелина — Ф. Ф.
Није ли уосталом Павле Поповић нашао да се у Дубровнику XВИ века певала и Јеђупка? (В. О певању Јеђупка у Дубровнику. Зборнік и ѕлаву Ватроѕлава Јагића, Берлін 1908, 2б2—6). П.
Зборнік и ѕлаву Ватроѕлава Јагића, Берлін 1908, 2б2—6). П. Поповић се оправдано питао „да ли се цела Јеђупка певала”, јер, заиста, „сувише је дуга”. „Можда су се” — надовезује П. Поповић — „само извесни делови певали, на пр.
Та примедба можда и не мора значити да се песма певала по мелодији неке тада познате немачке песме, него можда и само толико да је писана по њеноме метру; да ју је пак имала
’”; да ли то у исти мах значи да се песма и певала, тешко је са извесношћу тврдити, али ће пре бити да ипак јесте. — један савременик ево шта казује о познатој иришкој
О. Караџића, Бгд 1854, 219. Она се певала. — Колико је морала бити раширена и далеко ван свога првобитнога круга најбоље сведочи околност да се, са испретураним
Песма се налази и по многим рукописним песмарицама из прве половине XИX века; била је веома позната и певала се: тако се налази и у Забавној песмарици Јер. О. Караџића, Бгд 1854, 30—1, без имена писца, наравно.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
). Он је нарочито неопходан као чувар мушке деце. »Да зна мајка што ј̓ одољен трава, Не би никад укопала синка«, певала је вила загоркиња берући по гори лековите траве (ЖСС, 295; упор.
в. боб. Међутим, у једној старинској песми, која се певала на бабинама (Вук, Пјесме, 1, 679), боб не служи за гатање, него је симбол семена из кога се дете зачело: »Ој, на делу,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Она је певала песме у ведре, звездане ноћи, Болно-слађане песме. С румених усана њени' Трепташе чаробни припев: „Ја љубим у самоћи, П
А она, у раку зору, Певаше, кô никад дотле, радећи по своме двору. И то га болело здраво. Хајд што је певала, тешто! Ал' та веселост беше овај пут сумњива нешто, После онаквих снова.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Занимљива Јеврејчица је госпођа Стела. Има образовања, лепо свира у виолину, доста лепо пева. Певала је неке тужне енглеске, па још тужније јеврејске песме. Прилично зна немачки, и можемо да поразговарамо.
Девојчица је волела своју браћу, носала их, певала им да заспе, забављала их кад су досадни; али су та деца, наследно зар, или по примеру, узимала неки нарочит став
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Без сунца не би било ни плавоцвета, ни иванчица, ни белих рада, ни булки! — певала су углас шарена ливадска деца, одбијајући да слушају гунђање сусетке репе, која је с гнушањем посматрала бескорисне
— рече риба када се дечак успуза на њу, па полете као галеб. Је ли му то ветар звиждао крај ушију или је риба певала? Није могао да одреди. Бежале су у бескрај кресте таласа: како је танка, како је далека била обала!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Али не знаш је ти. Стара је то песма. У моје доба, кад ја бех млад, тад се она много певала. Твоја мајка, Салче, певала ми је. (Салчету): А, Салче? САЛЧЕ (задовољна): Коју, газда?
Али не знаш је ти. Стара је то песма. У моје доба, кад ја бех млад, тад се она много певала. Твоја мајка, Салче, певала ми је. (Салчету): А, Салче? САЛЧЕ (задовољна): Коју, газда?
) Улази Хаџи Тома, загрљен са Коштаном, и са осталим. ТОМА (Коштани): моју кућу кад се улазило, певала се песма: »Море, врћај коња, Абдул-Ћерим аго, Туго, врћај коња, пишман ће да биднеш«, — »Море, не врћам га, џанум,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
је песму чуо ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма исувише добро позната била. Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио
Укратко рећи, та се песма најрадије певала у оно доба кад и ова наша приповетка почиње. Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо,
Запевала он песму коју је већ толико пута певала Зони кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију. — Ела, Васке, запој!...
песму „Кад ја имам“, песму коју је дилбер-дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на ну мислио и гледао кад се та песма певала.
најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на ну мислио и гледао кад се та песма певала.