Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Не ваља му ништа говорити: нека се пече и молви, нек узди|ше и јечи, и колико год већма зна и може, пуштај нека себе обеспокојава! Ово је у јестеству вешти.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У то време чује се да ће ћесар Јосиф доћи у Срем, у манастир Фенек, да види где се профунта пече. Наскоро после тога поручи мени из Бољеваца неки Арса Андрејевић, мој стари познаник (он је рођен у Ваљеву, па убио
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Није могао више мрднути... Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно...
И овлада њиме неко чудно нерасположење. Он осети равнодушност према свему... Није га се ништа тицало... И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... Онда дође малодушност. Пут му се учини врло дугачак.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” *** Људи! Истина је да се и небо неких пута чисто осмешкује и радује. Двоножац га гледа, шири руке, те му звезда пече под леву сису и душа се као невидљив тамјан пење и везује за небеско кубе. — Јес', богами! На Нову годину 1881.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
за образ, него је, шта више, често грдила и називала је леном девојчуром што дању поваздан дрема, а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде, —
не треба да се плашиш, Ћиро, кад знаш да си у резону, него треба да им кажеш све што ти је на срцу, што те једе и пече. Ћиро, кад мрзиш, мрзи! И бркове му немој опростити, све доле, све! Све!... — Али, Персида... — ...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Могу се до дна душе узмутити и узрујати. Огрешити се, то је најтеже и најдубље осећање, које више пече душу но што је ма каква радост може развеселити; нема испаштања које не би поднели да олакшају души.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Потеци, народе, брашно се пече, ракија се меље! Састављен за столом, чита се на зиду крчме. Ожалошћен: ЧИЧА ТРИШО, а помаже му: КРЧМАР ВИНКО.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Поквасих кошуљу и ставих је преко груди и стомака. У почетку осетих олакшање, а онда кожа поче још лудачкије да ме пече. Сада сам знао да имам кожу и могао да схватим Станикину причу о желуцу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
кога од њих, чим га додирнеш, бићеш мање сам — твоја срамота и твоја осамљеност, болест твога сиромаштва мање ће да те пече, поделићеш је са другима...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
'Ајд'мо, ајд'мо!' стари рече, Кајгана се богме пече.' И унутра улегоше — Но да видиш среће лоше! Обоје се скаменише А од чуда што спазише, Од стра им се коса диже —
празна црква света, Нуто једне моме згодне Де у цркву право шета; Оде клупи, туна клече, Прекрсти се, шта л' је пече? 8.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена. — Да шта сам него бена. Код Бабића се пече ракија, а ја овде код тебе џаба тупим зубе — искрено признаје Сава и диже се да пође.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Знао сам ја све то, па ипак... Да, ниси ти била богата, из знане куће и ниси била виша од мене. Пече ме! Боли! Али и ја нисам свему томе био крив.
Сва се беше предала послу. На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице. Била си само у јелеку и шалварама.
Воденице које не раде, већ се у њима пече ракија. Опет куће. Час нове, све по плану, час старе, турске, и ради шора пресечене, те стоје као неке трупине.
И тако из дубине, тупо, оштро, поче целу песму: како је, кад је заклао Јована, оца његова нагнао да га пече. Отац га пекао и плакао: Јоване сине, Јоване! Ти си ми, синко, првенац! И мајка плакала: Јоване сине, Јоване!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Такови хлеб умеси жена и сад за госта и метне га под црепњу да се пече, пак стану разговарати госта. Кад после они огледају је ли им тај хлеб печен, а то под црепњом прави хлеб, нарастао,
се све изамеље, и ћосо све брашно закува, па онда умијеси једну велику погачу, па разгрну ватру те је запрећу да се пече. Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: — Знаш, синко шта је?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
док ниси замакла за ћошак, а да су те пре тога: покривали по ноћи, прали ти гузу и посипали је беби-прашком да те не пече кад се упишкиш, да су прислањали уво на твоје малецке груди, ове исте што у њих зија и војска и цивили, и слушали
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Још котрљ чујем, мученице жута, а здела наша негде труне, хлапи, док јесен капље. - Бескућница зјапи и горко пече она прљут љута низ коју бурић дао се у Дрину... А тек је сјао шљивик у рубину. Још котрљ чујем, мученице жута.
У срцу здробљен светлуца кристал. Цијуче душа, капља с извора. Захује живци уз дробни лишај и пече зумбул, зумбул отрова. С ивањским цвећем, ливадо, истрај! У смерној тузи ромори гора.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Мајмунче за њим рече: Африка, топли крај, гдје врело сунце пече нама је завичај! Африка зове нас, нама је тамо спас, другови, сви у кас!
Вири одозго и злобно рече: „Попни се, Жућо, риба се пече.“ Пред млином стоји дедица Триша: „Остадох опет сȃм. Савеза јака у два лудака! Како их није срам?!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
који радо противречи и пева мимо уобичајеног лицемерја све је у хлебу истина овог века коју хвалим хлеб који се пече преко целог дана хлеб који се простире преко државне границе његова кора је сласт и благост безмерна по хлебу се
кора је сласт и благост безмерна по хлебу се човек разликује од звери хлеб је стављен преко планина да се на сунцу пече да покаже своје смеђе чело очима што вире из висина да виде на брзину какво је стање ствари и кажу у касно
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Проклета коприва! ДРОБАЦ: Није ти коприва крива што идеш боса! СОФИЈА: Баш гадно пече, проклетиња! ДРОБАЦ: Што вређаш травку? Није она крива што те ожарила. Треба да знадеш да је и коприва лек.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А ви, господо, од шапке и ниског обода Не можете ни видети да насвету постоји слобода,” Пече Генерал, висок ко елеватор, И упути се, истовремено, на Арктик и на Екватор.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ОБРАД Да ви причам што ми се приснило. Народа се бјеше много дигло, као некуд да крсте носимо; сунце пече да очи искоче, и тврђа је кудијен идемо.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
од заразна муља Живота нашег, испод тропског сјаја Сунца што буди на покрет и наду, Животом блешти, и греје, и пече. Ту бих, под старим дрветом, у хладу, Дочек’о мирно и дубоко вече, Заборавио прошли живот кужан.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
(или како се амо говори гдје коротују) на Бадњу вече прилажу се бадњаци и остали се обреди свршавају, али се пециво не пече, нити се поје; а кад се то почне, знак да је кајање престало. „Не треба, сердаре, ми смо се за то побринули!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Кућни праг) 350 — Шта по ноћи цвати, а по дану вене? (Свећа) 351 — Шта се водом пали? (Креч) 352 — Шта се пече, а не може се испећи? (Црепуља) 353 — Шта стоји у цркви на глави?
(Лан) 5 413 — Кад је вода тврда? (Кад се смрзне) 414 — Ко иде на таван без лестава? (Дим) 415 — Која ватра не пече? (Угашена) 416 — Које је море најшире и најплиће? (Роса) 417 — Ко кроз затворен прозор уђе у собу?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
се све изамеље, и ћосо све брашно закува, па онда умијеси једну велику погачу, па разгрну ватру, те је запрећу да се пече. Кад се погача испече и изваде је из ватре, па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: „Знаш, синко! што је?
Како ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаа: држи море коња, па вичи Влаињу, нека мијеси погачу и кува цицвару и пече кокош; па онда отидем у кућу. У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа! ни Влаа ни Влаиње; нит се шта пече ни вари.
У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа! ни Влаа ни Влаиње; нит се шта пече ни вари. Онда ја скочим, па изиђем на поље, а то мој коњ стоји, ђе сам га и сјао, а Вла једнако теше и ђеља држалицу.
Такови хлеб умеси жена и сад за госта и метне га под црепњу да се пече. Пак стану разговарати госта. Кад после они огледају јели им тај хлеб печен, а то под црепњом прави хлеб, нарастао,
је претљи да га закоље и испече, и напипље попа претљега, спопане га и убије, наврти на ражањ и метне крај огња да се пече. Кад ђак то види, досјети се и своме јаду, али утећи из пећине није могао никако.
се све изамеље, и ћосо све брашно закува, па онда умијеси једну велику погачу, па разгрну ватру те је запрећу да се пече. Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: „Знаш, синко, шта је?
Како ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаха: држи море коња, па вичи Влахињу, нека мијеси погачу, и кува цицвару и пече кокош; па онда отидем у кућу. У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа! ни Влаха ни Влахиње; нит' се шта пече ни вари.
У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа! ни Влаха ни Влахиње; нит' се шта пече ни вари. Онда ја скочим, па изиђем на поље, а то мој коњ стоји, ђе сам га и сјао, а Влах једнако теше и ђеља држалицу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Важно је да се не мисли на затвор, ни на себе, него како Ужицу пада киша, како неко пече питу од трешања! Важно је да знаш да није све у томе што ти седиш у затвору! Разумеш? ИКОНИЈА: Причам ти причу!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
га у стомаку, стеже једњак, и њише му се у глави, глава се њише од таванице до пода, вала се по нагнутом келнерају, пече се на фуруни обешеној о лампу, столови — изврнуте бубашвабе, копрцају се са шест, осам сувих ножица и хоће да уштину
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак. Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи. Ти га мораш задржавати од тога.
А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... Где си, лисната зелена горо ! Камо те, врело и топло сунце!
« »Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено... Сви спавају...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
се све изамеље, и ћосо све брашно закува; па онда умијеси једну велику погачу, па разгрну ватру те је запрећу да се пече. Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: — Знаш, синко, шта је?
цимина — клица, пера, прво лишће у биљке цревље — ципеле црепња — „округао поклопац од печене земље под којим се пече хлеб” црносапац, црносапчина — нож са црном дршком цукор — шећер чакар-бакар — бакар и слично чактараш — који носи
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Падај, животе, с јауцима мојим. Цепај се, време. Нек ветар и вече Покупе боле и дух што ме пече, Нек носе до ње, до плавога неба: Она је тамо, ангели је дворе, Она је дивна, око ње су наде, И плаве мисли, и све
Шта ли радиш сада, је ли, небо моје? Да ли ми се надаш, да л' те слутња пече? Куда око гледи из одаје твоје Кад дан мртав падне на радосно вече? О, не тугуј за мном. Лили, о не брини.
Празна и страшна јави му се соба. Самоћа поче да га пече, дражи. Он је остави. Као дух из гроба Спусти се у мрак да мелема тражи.
Ћипико, Иво - Приповетке
А послије, кад сунце јаче упали и голо чобанче тако прожиже да му кожу на леђима пече, заклонили би се међу хриди, уживајући у благоме хладу на влажноме жалу,успружени ногама у море, а мокре главе им се
Марко са женама уграби место испод врела, у прошарици; ни бриге га што сунце пече. Наручио печене овновине с ражња и скленицу вина — вина што кад га окуси, помисли: „Горило би да га се у ватру баци”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ковач кује, тикач снује, Доктор тражи лека, Месар сече, пекар пече — Ецетера грека. Осим неких дембела Што с’ не боје глади, Сви остали мучимо се, Свак’ мора да ради.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
скоро укинут Што спушта своју меку главицу У врелој руци мâзне невесте, Заклонио је сјајне зенице, Да га не пече љубав пламена Што га из сунца зраком удара... СУЛЕЈМАН: И опет кажем: Та бледа глава није сина твог!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Из саме итике и Свете библије Разговори јесу госпође Марије; Нит се она пече о овоме свету, Нов сваки час чита божствену трисвету. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
тело; Заслужило да га љуте змије пију и да се као лоза око њега вију; Заслужило да га грозна ватра пали, да га пече тјашко, ал' да га не спали; Заслужило тело да сад зјело пати кад није умело језик сачувати.
Зло је мучно садашње поднети, Зло нас бивше пече у памети, Будуће већ једе пас. Дневне туге рађају сне худне, А сни ноћни растуже нас будне. Јесмо л’ без зла који час?
која онда беда”, Цар Лазар тако Југ Богдану рече, „Јер срце кад је ладније од леда, Не чувствује што опште добро пече, Већ само своју подлу корист гледа, К’о кртина кад испод земље рије, Да сваки не зна куда траг свој крије.
Веза киту од цвећа и даде, намењену мени, На очи моје другој, само да мене пече. И кад ова цвеће у шали мени уступи, Цвеће од мене узме, искида, изгази све.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
муслимане) башибоз(л)ук — нередовна, недисциплинована турска војска башица — „прва ракија из казана кад се пече, прве нац“ башуна — јагњећа глава; главурда бели — заиста, одиста белћим — можда, ваљда бендати — уважавати,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
моје усне за уснама жедне, А измрвљен мозак тражи смрт у блуди: Дршћући те грлим руком што сва пече, Пропињу се теби испуцале усне, Душа хоће вечност пољупцем да рече, А крв у кап једну стопи се и згусне.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало. НАГРАДА 1 Пече та рана. Њоме, и само њоме, све дубље жив.
Стена ми је вечни Бог, И луг цветни мој врт, И свежи ми смокве хлад Кад подневни пече жар. Вечни Бог ми тихи кут Кад затресе небо гром, Вечни пријатељ мој благ. Ја славим те и волим, Вечни, вечни мој!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Од његова мириса беже змије (СЕЗ, 40, 238). Б. л. пече се уз божићне хлебове, »ради здравља« (ібід., 81). О Бадњем вечеру једе се б. л.
: у околини Дервенте првим ивером замеси се чесница, која се на б. и пече, а две главње (на Божић ујутру) носе се пред кошару и, пошто се преко њих претера стока, остављају се на шљиву или
Ћипико, Иво - Пауци
—Убиј ме! —Кажи што је? —Стид ме, а друкчије све ми једно... Али кад сам код тебе, пече ме.... —Кажи! —Безмало те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама... Мало што му се не пустих . . — Па?
—Зар је брзо свануће? — упита Иво. —Лако ти сад сване!... Исток порумени, цикне сунце и одмах пече. Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. —До виђења!
Бијаше му додијала врућина. Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши. Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
толико да то и најглупљи међу нама примети како Кирча све ово чини с напором, како се претвара и нешто дубоко у себи пече. Досећали смо се дакле ми где је његова невоља, али до Јање нам је било неупоредиво више стало него до Кирче. Јања!
Богдан Најзад сам дочекао да видим како се наша госпа пече на тихој ватри. На жалост, био сам ту само посматрач и није ми се дала прилика да мало проџарам и притурим сувовине с
После изађем, извалим се на песак и пустим да ме сунце пече. Макарије Лауш је уморан и безвољан. Кесице испод очију су му још модрије него оног дана увече, после битке.
Кад се уверим да никога нема положим теме на песак и овлаш затворим очи, толико да ми сунчева светлост не пече зенице али и да угледам једну јаркоцрвену таму, ако је то уопште тама, нешто као чиста светлост без обриса ствари и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту се прже слатке кесеге, витке кечиге, пече широки шаран, спрема свежи ајвар, и хлади смедеревско вино. Онамо ми ваља поћи!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дошло ми да му се и ја јавим за пациента: у грудима, овде, нешто ме много гуши и пече. Али би сигурно почео да плаче кад бих се ја потужила, ја, његова Нена. Сва деца ме зову Нана, а он прекрстио у Нена...
Ништа горе, господо, него кад у човеку, може, наравно, и у жени, кад проради подземни врућац: ем пече, ем напоље не може.
Али добро је спавала после буре, и тек сутрадан се опет сетила шамара, и осећала да је цео догађај пече. Но и то је нестало кад је чула да отац тога јутра опет има температуру.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Од светлости ме лице боли, И рану ко гвожђем да ми пече; Али из мене То страшно моли Да и сам дах свој изрече! Толико заноса и прекора; Очи толико беху слепе; трепере сад од
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад, гле, шта га то љуто гризе, као ватрица пече? — Ко сте ви? — пита мајушна црна створења. — Мрави! — кажу му. — Зар не видиш?
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
рече Јужна Морава узводно тече Ма шта ми рече На сваком дрвету кликери звече Ма шта ми рече У Штипу мече уштипке пече Ма шта ми рече У брзом возу шишали козу Ма шта ми рече И као треће 3емља се вечерас не окреће Нити шта ради
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
То ни издалека није личило на онај кромпир који се код куће кува и пече. Ово је било јело које се спрема у слободној дивљини, у шуми, једе се кад хоћеш и колико хоћеш, нико те на то не гони.
У-ух како пече, као жива ватра. Приђе и Јованче, узе Стрица за руку и неодлучно рече: — Канда је жив. Још је врућ.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
да, ако н блудним синовом, на наш прст прстен и обућу нам на ноге, ако и нисмо подносили прекодна тегобе и од сунца пече! КАНО ГРОБ ОТВОРИХ МОЈЕ ГРЛО Ти си небесни хлебац, — живи нас! Рекао си: рашири ти уста, и напунићу ти их!
И ви ћете се наспорити и узрасти по навише. БОГ СЕОБУ СРЕЋНУ ОБРИЧЕ Заслањаће те облак од сунчане пече и пустиња ће ти провидна, мирна бити. Море ће се пред тобом раздвојити и фараон-ђаво у њему ће утонути.