Употреба речи писмо у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Једнога дана ступио он много озбиљнији него обично у моју радионицу. У руци је држао јоште отворено писмо. Ћутећи је сео на обично своје место.

Не! И никад га више видети нећу!“ — Ево, па читај! И он ми пружи својом сувом руком лист беле хартије. То је било писмо, женском руком написано: „Поштовани господине, О мојој тузи не смем вам говорити: она је голема, неизмерна...

Марта Станојевића“. Док сам ја полугласно читао писмо сироте удовице, мој отац је тужно гледао преда се и, покаткад тужно уздахнувши, пуштао би дим из мирисаве цигаре.

— Хм! Хм! — Да! Да! После таких знакова разиђоше се господа стари пензионари и добри трговци. 1871. МОЈА ЉУБАВ ПИСМО ПОКОЈНОЈ ЦЕНЗУРИ Гробље је немо, а мртви не читају...

Сад, госпо, збогом, почивајте мирно; моје вас писмо више неће узнемиривати... А и шта ћу ја с мртвима?... Не бих вас ни данас потезао кад не бих знао да је врло лако

А ти, учо, иди у школу, узми два-три пера — општина ће ти платити — па напиши господину капетану једно писмо, велико писмо, на читавом табаку!

А ти, учо, иди у школу, узми два-три пера — општина ће ти платити — па напиши господину капетану једно писмо, велико писмо, на читавом табаку!

— Он нек иде капетаници да избере шта јој треба... А ти, ћато, напиши му писмо да може торбарити по целом срезу. — Добро, господине... — вели капетанова сенка. — Други нико није пред вратима?...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Зато и Свето писмо, ако гди виче на богатство и сласти и прочаја, то ваља разумевати за зло, неправедно и неваљало употребљеније вешти;

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кад оде поп Лука Лазаревић, дозове мој отац мене да пишем писмо везиру. Он диктира а ја напишем писмо, уколико се опомињем о томе, како су у Шапцу остала прикривена два зликовца

Кад оде поп Лука Лазаревић, дозове мој отац мене да пишем писмо везиру. Он диктира а ја напишем писмо, уколико се опомињем о томе, како су у Шапцу остала прикривена два зликовца (јаничарина), који су Ранка кнеза шабачког

Он пошље то писмо Хаџи-Мустафа-паши у Београд. После неког времена дође један пашин каваз у Бранковину нашој кући на конак, и све се

Но кад ви тако хоћете, то је за мене лакше. Ја ћу моме брату, видинскоме везиру Пазманџи-оглу, једно писмо писати и с њим се помирити, моје војске умалити, а само царски град чувати, и онда баш по хатишерифу царском ниједну

Најпре даде Фочић на српски једно писмо пред свима прочитати, које гласи овако: „Поздравље теби, господине мајору Митезеру у Земуну, од мене кнеза Алексе и од

— — —” О том писму које су Турци у̓ватили, на другом месту казаћу пространије. Кад се то писмо прочита, рекне Фочић скупљеном народу: „Ето, ова писма сече Алексу, који с Немцима се договара, и код нашег цара нас

То сам писмо послао у Сребрницу, и Хаџи-бег све поверује и пошље нам барута и кремења. (Неки погрешно пишу да је то слао неки бег

— Ја рекнем: „Господине, та ја не знам ни једном попу написати писмо, а то ли ја да напишем митрополиту и принцу Карлу!

Одем у Забрежје, и кажем да ћу чекати Живковића, и сутра ћу опет на чардак прећи. Ону ноћ дође мени писмо од Грбовића, и од наши̓ буљубаша, да су Турци ону ноћ, кад сам ја отишао, побегли из Ваљева; тако ми исто и стриц

Он каже: „Како се чуло, Црни Ђорђе и ви да купите војске, одма сам ја дошао на кордон, и знао би̓ да је каквогоде писмо у ову страну на когагоде прешло, но није никакво”.

Ја онда рекнем: „Кад ме ви, господине, тако советујете и слободите, и кад није ниједно досад прешло писмо од Црнога Ђорђа, ја би̓ написао како било да било, но ја немам овде ни дивита, ни пера, ни ̓артије”.

Сад не памтим сво писмо како гласи, но толико упамтио сам, да генерал-команда по вишој заповести јавља нам, да је аустријски двор са

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Тек беше капетан ушао у канцеларију и сео за свој сто, а пандур унесе једно писмо. Капетан отвори, прочита и полугласно рече: — Е, сиромах Симица — ништа од његовог мркова!

— Пусти га. Отвори пандур врата и уђе плашљиво нови званичник с писмом у руци. Капетан узе писмо и прочитав стаде мерити новог званичника од главе до пете. — Јеси, море, још где био у служби?

Таман се Живан спрема да иде на ручак, кад ето ти бирова из Неменикућа, донесе му писмо од кмета. Прочита Живан кметово писмо и замисли се. Шта ће сад да ради?

Прочита Живан кметово писмо и замисли се. Шта ће сад да ради? Да је каква ситнија и обичнија ствар — ласно би; али ето кмет јавља да су људи

Нађоше неку сандучину од еспапа, стрпаше ово живинче и заковаше. Живан написа писмо начелнику. Каза му: како је ухваћен у његовом домашају један редак звер; како нико не памти да је таквих зверова било

Кад написа писмо, одреди два сељака с колима и једног пандура да одмах иду у Београд и да сандук и писмо предају на челнику лично.

Кад написа писмо, одреди два сељака с колима и једног пандура да одмах иду у Београд и да сандук и писмо предају на челнику лично. Енглези су некако настрани људи. Многе приче причају се о њима.

Тек беше окружни начелник дошао у канцеларију, а ето ти му донеше писмо од среског ћате из Космаја. Он прочита ћатино писмо и забезекну се. — Богами, биће каква лудорија!

Он прочита ћатино писмо и забезекну се. — Богами, биће каква лудорија! — рече секретару, па изиђе у авлију да види шта је.

— А, избрусићу ја њега добро! — рече начелник, попрети прстом, па седе и поче писати писмо ћати Живану, заступнику капетановом. Мора да је нешто врло оштро писао, јер се све мргодио и махао главом.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Могу! — Да га нађеш, па где био да био? — Да га нађем! — Добро! Онда причекај! И Стојан седе и написа писмо Молеру. Војводе су ћутале. Кад би готов, пружи писмо Ногићу. — Ево, носи!

— Да га нађем! — Добро! Онда причекај! И Стојан седе и написа писмо Молеру. Војводе су ћутале. Кад би готов, пружи писмо Ногићу. — Ево, носи! Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. — Добро, Стојане.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Смешна имена тамо. Ево писма! У две борбе — у две... Он извади сасвим масно и изгужвано писмо из ћурчета и предаде га капетану који га понесе у руци да га прочита спрам свеће у механи.

Капетан седе на дугачку клупу крај прозора и поче читати врло замрљано писмо. Благоје склони најпре ону столицу, псујући „што ће ово чудо овде”, седе после према капетану, загрну рукав од ћурчета

И попа она одмењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо, и таке ствари. А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове као и он.

Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба. Поп не може од цркве, а и од старости.

Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и са Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао. Причао је како у тој кући има много

Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се

преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу, и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде. Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно.

Наново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо у коме вели: „Слатни бабо! Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.

Покуњисмо се, па ћутасмо. Претурисмо још годину дана преко главе. Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа код које је Мара у Беч, па хоће и њу да поведе.

Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досетки о мољцима и лави. И ПИСМО „. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ИИ ПИСМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Неко куца на моја врата. Ана ме зове на вечеру. Твој побратим ИИИ ПИСМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!

Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу. Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо, на прилику сину који је у солдатима, или тако коме другоме.

За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо. Коме треба, тај се само потруди и нађе га, дозове га

За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо. Коме треба, тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило

А они му само кажу: »Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску«; па се онда онај што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: »Пишите, — вели, —: Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у

Тако је негда диктирано и писано писмо. Аћа Шлајбер прими два сексера за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти које ће ради Прокине боље

за писање, испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо, а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.

испразни бокал, напуни главу, узме пет форинти које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо, а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.

А ди би и био друкчији немешки син!« — А онај задовољан доноси још један бокал. И њега испразни Аћа, па оде да метне писмо на пошту; а домаћин остаје и задовољан размишља у себи како нема ништа лепше од учена човека, и како све иде као

Ето ономадне је тáта једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља. Чује тáта где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види да се није пацов ухватио у

па пошао да види да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи, — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.

Та није да се згрануо тáта кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене) па за њом, а она беж’ у комшилук!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Отац Савкин био је свештеник у селу Ж. Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише: Почитајеми господине! Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би' је, ако је могуће, за

Баш су сами били. — Јесте л', господине, добили од мене писмо? — Јесам. — Па нисте ми досад ништа на њега одговорили. — Нисам био у ствари начисто.

Редић се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи стоје, па Чекмеџијићу следеће писмо напише: Љубезни господар Чекмеџијић! Хитам да вам одговор дам.

Остајем са почитанијем Сима Редић Кад је Љуба сво писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунцутарија. Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако

Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио. Сад му више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо.

Сад му више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо. Почитајеми господар Редић!

Остајем са почитанијем Љуба Чекмеџијић Кад је Редић ово писмо прочитао, радовао се што се беде курталисао. Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући

Но, како? Као год што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати. Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га. Поштенородни господару! Опростите што вам са овим писмом досађивати морам.

Поштенородни господару! Опростите што вам са овим писмом досађивати морам. Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у ваздуху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о целој ствари мислим.

И врло је паметно учинио Љуба што је то писмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем прошао, и до две недеља Анка је удата.

Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова. Пише Јулки писмо, да зна на чему је: Дражајша фрајлице Јулка!

не смем да испишем — ваш на неки Љуба Чекмеџијић После неколико дана добије, опет, Љуба ово писмо: Почитајеми господар Чекмеџијић! Ја вам благодарим за ваше чувство према мени.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

ултиматуму, доле у његовом ђачком стану на Дунаву, прекинула баш у оном тренутку, кад је завршавао своје топло и лепо писмо вереници, шаљући јој на хиљаде пољубаца, после чега је мислио да ревносно продужи читање за последње, одавно, управо

Завршујући оно своје писмо са фаталном вешћу која је мало час узбунила сву престоницу, Јуришић је устао са стола па је некако механички отворио

Друго, приватно писмо, било је од Јуришића, где му он, онако по његовски, брутално и без околишења јавља: да га неки војници — очевици из

Истога оног вечера кад је примио оно злосрећно писмо из батерије, Христић за својим писаћим столом, зловољан и расејан, не знајући шта ће и куда ће а осећајући само да

Сутра дан, седим ја и плачем, кад погледам: неко убацио њено писмо; погледам ја на патосу, између кревета и ормана, стоји писмо... жут коверт.

дан, седим ја и плачем, кад погледам: неко убацио њено писмо; погледам ја на патосу, између кревета и ормана, стоји писмо... жут коверт. Отворим оно писмо, а слова само играју, трепере по оној артији.

жут коверт. Отворим оно писмо, а слова само играју, трепере по оној артији. Вели: „Драга моја Нато, ја без Душана не могу, и ми смо се здоговорили

говорила је вереница Јуришићу кад су остали сами и грлећи га нежно онога дана кад ми је мама рекла да је стигло твоје писмо, после толико времена, цео један сноп радосних зракова расуо се био по овој соби и сви су ови предмети овде постали

Ја сам била у другој соби и најпре сам застала да се приберем. Хтела сам најпре да замислим твоје писмо у свима његовим појединостима: његову величину, његову боју, његову форму, па ме је интересовало где оно лежи, на

Имала сам осећање да је оно твоје писмо једно живо биће с којим би ја хтела да говорим, да се мазим, да се грлим, да сањам и према коме сам осећала неизмерну

Његово писмо било је њихова амајлија, његова слика икона а њихов сусрет с њим највећа свечаност живота. Из малог цветног дворишта,

Ја га никад не остављам самог. Тако је Јуришићев командир одговорио оцу његовом истога дана кад је примио писмо у коме га овај моли за неколико речи о сину.

Африка

Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца.

Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо. Место у једанаест ја ћу у осам часова моћи поћи за Манконо.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА (узане): Сирома Јања, мора да пострада чрез неваљало свет! ПЕТАР: Господару, ево једно писмо на вас... ЈАЊА: Ко га шиљи? ПЕТАР: Таки. ЈАЊА (продере се): Гајдарос! Ко е посло ову писму?

ПЕТАР: А? ЈАЊА: У, што ми једиш, једили ти пси!... Ама графа ј’ од кир Дима, му познаим слово. (Гледи у писмо.) десет хиљада форинти, триа пер мезо, на четири месец, за едно право трго вац, и Рошилдова облигација у залог, пе,

ЈУЦА: И што је свеће потрошио за то, и што је једанпут с такови воском писмо, наравно, слабо запечативши, векслу једну изгубио!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Енгелсхофен је, у међувремену, био прочитао писмо па га је био испустио из руку. Старац остаде пресамићен, пребледео, и као да је дрхтао.

„Еин äуссерст унботмäссигес унд wилдс Елемент!” Грк је, међутим, отпутовао, без обзира на то Енгелсхофеново писмо. Није прошло, после тога, ни три дана, а по Темишвару се рашчу да је Павле побегао из дереглије на Бегеју, већ на

Све што Варвара каже, било је за жену Ђурђеву као свето писмо. Кћер капамаџије Гроздина није себе сматрала ни мало гором од тих сенаторских ћерки, па јој је тај женски савез

Све што би Павле рекао било је, неколико година, за Трифунову жену, као свето писмо. Кад би је Павле похвалио, у кући, при игранци, или на коњу, Трифунова би жена поцрвенела чудно, загледала се у њега,

У заоставштини тог официра, поред тестамента, нађено је и једно писмо почтенородног трговца будимског, Георгија Ракосавлевича, који је, у то доба, за те официре, који су се селили у

Текла се, неколико дана, чудила што се Исакович не јавља, па је и она ућутала. Писала је писмо госпожи Фемки, Трандафилович, и јављала, шта би. Ни госпожа Божич више није очекивала капетана.

Молио је да му се одреди дан за визиту. Уз писмо је послао и кутију слаткиша, према оновременом обичају, за госпожу и госпожицу, са којима је допутовао.

Ни сам није знао зашто, али претрну. Одлазећи из Енгелбирте, Исакович је, на брзу руку, нашкрабао и једно писмо, за фамилију. Хтео је да то писмо, преко Копше и Ракосавлевича, у Будиму, стигне, пре њега, у Темишвар.

Одлазећи из Енгелбирте, Исакович је, на брзу руку, нашкрабао и једно писмо, за фамилију. Хтео је да то писмо, преко Копше и Ракосавлевича, у Будиму, стигне, пре њега, у Темишвар. Исакович није био нарочито писмен.

Исакович, који је био – откад му је жена умрла – сметењак, поводљив у души, ушепртљао, јављао је, уз то писмо, и то, да је, за Ану, купио два лота сребрних, лепих, оландских чипака, а за Кумрију, два рифа, особито лепе,

Такви поклони, у то доба, у Срему, нису били чести, у фамилијама сербских официра, и трговинама, у Темишвару. То писмо је затим, посредством Копше и Ракосавлевича, путовало брзо, и стигло, пре Павла.

Ни какви су у њега папири. Па онда поче да предаје Енгелсхофену, и свој пашпорт росијски, и писмо грофа Кајзерлинга – свакому кога се буде тицало – где се црно на бело умољавају све команде, и све власти, да се

Теодосије - ЖИТИЈА

“ А војвода узе писмо и са благороднима отпуст измоли, па на силне коње уседоше, што је више могуће дан и ноћ гонише, и ништа не успевши

Предаде писмо ипарху и исприча жалост господина свога. Када је ипарх прочитао писмо, веома се ожалости због тога, јер је велику

Предаде писмо ипарху и исприча жалост господина свога. Када је ипарх прочитао писмо, веома се ожалости због тога, јер је велику љубав гајио према њему.

и пошто је војводу с благороднима љубазно почастио, одмах написа писмо проту Свете Горе, говорећи: „Пошто ствар није обична када се ово тражи, просим и топло молим твоју преподобност,

“ И тако отпусти војводу. А посла с њима људе који ће их уз почаст провести до Свете Горе, давши им написано писмо. Када су ушли у Свету Гору, распитиваху се о оном кога су тражили, да ли је овде дошао, описујући узраст младости и

А ово рекавши сврже са куле ризу своју и младићке чисте власи главе своје, а уз то написа и писмо родитељима, да их утеши, молећи: „Немојте ништа тужити за мном, нити ме оплакивати као погинула, рече, него боље да

А дадоше и писмо оцу, синовљевом руком написано. Када родитељи и браћа видеше ово, благородни и сви скупа, мач пробадаше душе њихове,

Богомудри Цава, примивши писмо написано од родитеља, читајући кропљаше га многим сузама и много је са благодарношћу молио Бога за њих.

Када је свети примио писмо написано од родитеља, радошћу великом због живота њихова испуни се, а уједно и сузама многим, благодаривши Бога, и

Када је све ово тако свршио, написа писмо родитељима и браћи овако: „Вашим милосрдним писмом, због жалости за мном, душу моју из мене вадите, јер и мене то

И одмах савивши писмо, даде га за оца посланима од оца. А када је писмо донесено, самодржац отац устаде са престола, и клањајући се љубави

И одмах савивши писмо, даде га за оца посланима од оца. А када је писмо донесено, самодржац отац устаде са престола, и клањајући се љубави сина као светима, И примивши ОВО целова га, и

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Новчано? АЉОША: А, не; има, има она. Али, је л' дозволите да вам прочитам писмо које сам јуче од ње добио? ПАВЛЕ: А одакле пише? АЉОША: Из Берлина. Он там има ангажман. ПАВЛЕ: А шта вам пише?

ПАВЛЕ: А одакле пише? АЉОША: Из Берлина. Он там има ангажман. ПАВЛЕ: А шта вам пише? АЉОША (развија писмо): Пише руски. ПАВЛЕ: Разумећу толико. АЉОША (чита): „Миљенки мој...” (Застиди се.) Опростите, то нежност...

ПАВЛЕ: Како мртав? АЛОША: Ја написал њој. ПАВЛЕ: Шта сте јој написали? АЛОША: Ја написал: Кад ово писмо примиш, мене ће покривати таласи Дунава и тада нећу више мислити на тебе.

ПАВЛЕ: Шта говорите, човече; какви таласи, какав Дунав? АЛОША: Ја так написал. ПАВЛЕ: Јесте ли ви такво писмо написали? АЛОША: Да, и зато сам дошао да се вама извиним, да се опростим, да вам благодарим.

ПАВЛЕ: Не смете бити тако слаби. АЛОША (хтео би да опонира). ПАВЛЕ (прекида га): Неће бити то: само то писмо. Аљоша, код вас се сабрало и много других мутних осећања, а четири месеца напорног рада на грађевини изморили су вам

Зашто не бих испио до дна чашу горчине која ми је намењена? (Отвара писмо и загледа потпис. Нов наступ узбуђења.) Јесте, он је! Слутио сам, слутио сам... ЉУБОМИР (прилази му): Умирите се!

Је ли, Спасоје? СПАСОЈЕ (који се зарио био у неко писмо, тргне се): Па да, разуме се! АГНИЈА: А на венчану хаљину треба за времена мислити.

И СПАСОЈЕ, СОФИЈА СПАСОЈЕ (стоји крај стола и отвара пошту). СОФИЈА (доноси једно писмо). СПАСОЈЕ (узимајући га): Од кога? СОФИЈА: Не знам, донео један дечко.

СОФИЈА (доноси једно писмо). СПАСОЈЕ (узимајући га): Од кога? СОФИЈА: Не знам, донео један дечко. СПАСОЈЕ (отвара писмо, чита у себи и мршти се. Чита поново и гунђа): Дабоме! Знао сам ја то! Дабоме да сам знао! (Софији.

) На, дај му одговор кад већ морам одговорити. СОФИЈА (прими писмо и одлази, али на вратима застаје): Један господин! СПАСОЈЕ: Који је то? СОФИЈА: Не знам, не познајем.

СОФИЈА (повлачи се и пропушта Мила). ИИ СПАСОЈЕ, МИЛЕ МИЛЕ (са кожном торбом под пазухом, клања се и пружа писмо). СПАСОЈЕ (отварајући писмо): Опет писмо. О, брате, шта су окупила та писма од јутрос? (Чита потпис.

ИИ СПАСОЈЕ, МИЛЕ МИЛЕ (са кожном торбом под пазухом, клања се и пружа писмо). СПАСОЈЕ (отварајући писмо): Опет писмо. О, брате, шта су окупила та писма од јутрос? (Чита потпис.) А, ово је од госпође Рине!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ти се не љутиш? - шапнула је. - Ја ништа нећу рећи Весни ни оној другој, ни било коме, а ти ћеш написати писмо Меланији! - загрлила ме је а надлактице су јој биле танушне и хладне. - Не мораш да ме грлиш, Рашида. Написаћу!

Он синоћ због тренирања двогодаца није имао времена да ми изнесе све детаље. - Ти си написао писмо, Бодо? - Какво писмо? - Ти, будало! - рече. - Зар ниси Рашиди обећао да ћеш написати писмо за Меланију?

Он синоћ због тренирања двогодаца није имао времена да ми изнесе све детаље. - Ти си написао писмо, Бодо? - Какво писмо? - Ти, будало! - рече. - Зар ниси Рашиди обећао да ћеш написати писмо за Меланију?

- Ти си написао писмо, Бодо? - Какво писмо? - Ти, будало! - рече. - Зар ниси Рашиди обећао да ћеш написати писмо за Меланију? Мита се слаже да би то требало да буде дугачко и онакво - Атаман олизну прсте - знаш већ какво писмо?

Мита се слаже да би то требало да буде дугачко и онакво - Атаман олизну прсте - знаш већ какво писмо? Мита јој свако јутро доноси новине и млеко па може да убаци писмо и понеки цветић, ти нећеш имати ништа с тим.

Мита јој свако јутро доноси новине и млеко па може да убаци писмо и понеки цветић, ти нећеш имати ништа с тим. Сада ми је било јасно.

- Не верујем да сам способан да напишем такво писмо! рекох, сетих се Рашиде и слегох раменима. - У реду, написаћу га. На часовима, затим, размишљао сам како да почнем.

Сутра ћу ти се јавити опет. Због тога ми сутра, а и убудуће само очима дај знак да си примила писмо. То је све што очекујем. Нешто друго могло би да буде опасно овде где се свакој мачки прати траг. Твој М.

У месту као што је Караново човек не може да очекује љубавно писмо с потписом. Покушавао сам да мислим о ономе што је Багрицки говорио, али су ми стално на памет падале мачке које сам

— рекла је и додала да јесам, али да то није оно што њу интересује у овом тренутку. — Јеси ли написао писмо, Слободане, или ниси?

Часак или два осећао сам своје тело некако нарочито, а онда рекох да сам написао то идиотско писмо. — Почиње са „једина моја”, а завршава се са „твој М” — говорио сам смејући се, а она је, склонивши руку са моје

Нисам даље морао да гледам. Знао сам: договарали су се за ново писмо. Посматрајући, затим, Меланију како у пролазу кроз ходник клима главом фискултурнику, а лице јој се расцветава,

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

руци, велики златан прстен, у средини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“.

, с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“. Враголан тај молер, намалао га да десни прст пружа на госпођу Соку, која је до њега, па

Е тако се сад води кућа и трговина господара Софре. Већ прођоше две недеље, а писмо од господара Софре не долази. Ваљда је гдегод забасало. Госпођи Соки то велику бригу задаје.

На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо. Он никад с пута не пише писмо кући. Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити.

На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо. Он никад с пута не пише писмо кући. Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити. Чамча зна где је пошта.

Сад опет не могу даље; морају га лечити. Ту опет остану три недеље. Кречар се помало опоравио. Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па мора

По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље. После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље. Но врло је слаб, и с њиме мора

Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо. И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити. Седне па пише писмо: „Љубезни оче!

И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити. Седне па пише писмо: „Љубезни оче! Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.

У Венецији, 1 априла 18... љубећи вам десницу покорни син Шамика” Окупа се и обуче. Кад оде, преда на пошту писмо. Тако Шамика проводи време, а женидба не пада му ни на ум.

Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли. Отвори писмо и чита: „Драги Шамика, Твоје писмо примио сам.

Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли. Отвори писмо и чита: „Драги Шамика, Твоје писмо примио сам. Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Носећи писмо патријарха Шакабенте у Двор, а радећи са графом Гаисруком на попису војничких села славонских, био је постао брижан и

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

, Основа за сабирање и проучавање грађе о народном животу, ЈАЗУ, Загреб 1897. ³ Ово „Писмо“ цитира сâм аутор у свом „Предговору“ за Народну педагогију, Београд 1914, с. В—ВИ. ⁴ Ђорђевић, Т. Р.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

14 ОДРИ, МОЈА ЉУБАВ 17 ГЛУВАРЕЊЕ 19 КАРТА ЗА ВАВИЛОН 20 УСПЕЛИ МОМЦИ 24 ШУГА 27 КИНОТЕКА У ТРИ 31 ЖУЖИ 34 ПИСМО 37 ТЕРАСА 39 БОИНГ, БОИНГ 44 ЈЕСЕН 48 СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ 49 ЧУДНОВАТИ ПРОЛАЗАК КРОЗ ГРАД САРАЈЕВО, БЕЗ

Шта је то: играти се шуге? Ваша одана Хелен К., Лондон, септембра 1974.« ...Примио сам ваше љубазно писмо баш оног јута када сам покушавао да сперем сапуницу са косе после бријања и када сам најзад схватио да је то прилично

У том погледу није остало ништа за случајног странца, коме си баш ушла у једну малу причу. ПИСМО Међу наплаћеним рачунима за књиге и позивницама за места на којима се губе осмеси и време, пронађох и ваше љубичасто

Међу наплаћеним рачунима за књиге и позивницама за места на којима се губе осмеси и време, пронађох и ваше љубичасто писмо. Имате тридесет и пет година и желели бисте да останете непознати. Хоћете да напишем нешто само за вас?

Ланац светог Антуна: »Кад добијете ово писмо, препишите га у дванаест примерака и пошаљите дванаесторици својих пријатеља.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Срећом, био сам у граничарском пуку, међу добрим момцима ваше крви, од којих научих ваш језик, а помало и писмо. Најзад, јутрос ми пође за руком да учиним на што сам се одавно спремао, умакох из града онога часа кад се отвори

Дотле је био с њима у преписци, а сад ће се то морати прекинути! Да им бар може јавити, е је жив и здрав, али писмо би било устављено у Котору!... Пошто је дуго размишљао о томе, опет наиђе зрачак надања, сину му једна мисао.

У Дубровнику је једна чешка чета тобџиска; неће, ваљада, бити тешко по њеком послати писмо на дубровачку пошту; наћи ће се, ваљада, и њеки од трговаца которских, какав пријатељ црногорски, на кога би могао

Онамо приме то за готово, те све владике руске саставе једно грдно писмо против нашега владике, и то писмо пошаљу по ђенералу Ивелићу.

Онамо приме то за готово, те све владике руске саставе једно грдно писмо против нашега владике, и то писмо пошаљу по ђенералу Ивелићу.

горе, већ остаде у Котору, па у друштву с Вучетићем стане призивати главаре црногорске и брдске и читати им оно грдно писмо, у коме се тражило да свргну владику, па да изаберу другог!

Добро би било да одговор пође из Прага и да се адреса напише туђом руком, најбоље је да писмо пође од какве трговине!...

Кад он стиже до стуба, уђе с поља њеко момче и предаде му писмо. Владика га прочита и рече: — Ово нам јавља гувернадур да је болестан, те жали што не може доћи!

Његово су писмо доиста већ примили и доиста су увјерени да га је шизматични владика превео у „источну шизму“, да је обред извршио са

— Ништа: прозебао сам, па се лијечим по нашки, као што видите. Ено вам ондје на столу све. Јанко нестрпљиво узе писмо и сједе. Руке му дрхтаху. Саво отпусти Бајицу и узе да чита новине, које бјеше онога часа примио.

Лудмила писаше као што у таквој прилици може писати онака сестра. Писмо је имало осам страна. У првој трећини бјеху ријечи какве само осјећање наноси: радост, страховање, надање, поуке,

— Зна све и одсад можете право њему слати писма за Чешку. Доста је да обавијете писмо другом хартијом и на њ упутите! — Он је трговац! — Јест, рукотворина и јестива. Јанко се опрости и врати се.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

ЈЕДНЕ ПРИНЦЕЗЕ 115 РИМЕ ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА 118 ЕРИЋЕВА ГРУЖА 123 РОБИНСОН 126 ОНО ШТО НИКАД ЗАБОРАВИТИ НЕЋУ 129 ПИСМО ОСНОВЦИМА 131 ПОСТСЦРИПТУМ 133 НАПОМЕНА 135 ЈЕДАН ВЕК ДЕЧЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ Уводно питање Када је, како, под којим

Узнемирих се: ко се то поиграва са мном, и са мојом опсесијом? Написах писмо уреднику. Какав је то начин, зашто ми подмећете оно што нисам написао?

Године 1949. Записао је стихове под насловима Био једном један лав, Писмо за ловца, Да ли ми верујете, и у том тренутку му се учинило да је нашао тон и меру.

Колико је јака веза између детињства и преосталог сјаја у очима, толико смо далеко од смрти... ПИСМО ОСНОВЦИМА Драги дечаци и девојчице, Прочитао сам хрпу ваших литерарних састава, заправо оно што су ваши наставници

Ви ово писмо нећете прочитати; понеко од ваших наставника хоће. Ако оно бар малчице пољуља неке њихове врло старе навике, ако унесе

ПОСТСЦРИПТУМ Моје Писмо основцима, објављено пре месец дана, изазвало је живе реакције код појединих читалаца, које иду од одушевљених похвала

Одмах по изласку из штампе књига је, због „неприхватљивих ставова” у записима Писмо основцима и Постсцриптум доживела јавну осуду па је, по одлуци партијске организације издавача, повучена из продаје.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Може ли што горе бити од овога? ЛЕПРШИЋ: Код нас може, јер и сами бунтовници добијају заштитно писмо, и добра која смо им као ребелима секвестрирали или продали, треба да се врате натраг. ЖУТИЛОВ: То не сме да буде!

ЖУТИЛОВ: Отимали или не отимали, ви сте касирати, па крај. 7. СКОРОТЕЧА (ступи и преда Жутилову писмо, потом излази. ЖУТИЛОВ чита у себи.) ШЕРБУЛИЋ.

(Гавриловићу) Но, како сад стојимо? ГАВРИЛОВИЋ: Мени је то мило; али ја сам онаково добио писмо. ЖУТИЛОВ: Ви све друге корешподенте имате, зашто сте против Српства.

ГАВРИЛОВИЋ: Кад тако лепо дишете за Српством, ево и вама једно писмо од вашег старог пријатеља Нађфалудија. (Пружи јој писмо.) СМРДИЋ: Шта је то? ГАВРИЛОВИЋ: Чисто родољубије.

(Пружи јој писмо.) СМРДИЋ: Шта је то? ГАВРИЛОВИЋ: Чисто родољубије. Госпоја Зеленићка или, по српски, Плавићка имала је одавно

НАНЧИКА: И ја се чудим. ГАВРИЛОВИЋ (Зеленићки): Зар је то благодарност што сам вам донио писмо од вашег старог пријатеља. ЗЕЛЕНИЋКА: Даље од нас! СМРДИЋ: Да се не усудите к нама приступити!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

у Аустрију неких петнаест година су лутали, бедни »сираци и пришелци« у туђој земљи, — »како Јудеји«, вели једно писмо из тога доба — без сталног станишта, живећи по земуницама, десетковани болестима и глађу, гањани од аустријских војних

1688. успе да се његов план у Бечу узме озбиљно и добије титулу графа римске империје. У исто доба добије писмо пећкога патријарха Арсенија ИИИ, у којем се признаје за потомка старих владара српских 1689.

Он доказује Србима да празнике није измислио Христос и да их не помиње Свето писмо, но да су се они намножили као плод »невјежества и сујеверија«, у доба када се хришћанство стало удаљавати од своје

игре Честитам и Школски надзорник; 1872: шаљиве игре Француско-пруски рат и Избирачица; 1873: шаљиву игру Љубавно писмо. Сви ти оригинални радови штампани су у Зборнику позоришних дела (Нови Сад, 1873.

Стил је уопште његова највећа особина, и то се види најбоље на његовој прози, на путописима (Писмо из Женеве, 1908; Писмо са Алпа, 1906; Писмо с Јонскога мора, 1911) и књижевним импресијама (о Војиславу Илићу, 1902; о

Стил је уопште његова највећа особина, и то се види најбоље на његовој прози, на путописима (Писмо из Женеве, 1908; Писмо са Алпа, 1906; Писмо с Јонскога мора, 1911) и књижевним импресијама (о Војиславу Илићу, 1902; о Борисаву Станковићу,

највећа особина, и то се види најбоље на његовој прози, на путописима (Писмо из Женеве, 1908; Писмо са Алпа, 1906; Писмо с Јонскога мора, 1911) и књижевним импресијама (о Војиславу Илићу, 1902; о Борисаву Станковићу, 1907; о Милораду Ј.

Милићевић, Вук - Беспуће

Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што ће у њему да прочита.

кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што ће у њему да прочита. Писмо дуго, згужвано, на оцијепљеном комаду хартије; немирно писано, са неједнаким и кривим редовима и пуно грешака;

га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало се озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо умријети него глупо живјети.

мјесеци, и извуче из џепа неки стари број новина у којима се тражила кућа и земљиште на продају, и написа једно писмо. И осјети како је нешто умрло у њему за увијек. Нико га није видио кад га је нестало из села.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

крштеници стајало за име оца: »невједом« — јер је мали Јоца дошао на свет онако — како да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

МЛИДИЈА УМРЕТИ 245 ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ 247 (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) 258 (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) 259 (ПИСМО У СТИХОВИМА) 261 ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ 262 КАЈГАНА 263 (РАДОСТ И ЖАЛОСТ) 268 (УКОР) 277 (ОЈ

“ Загрли је, пољуби је, Обрну, преврну: Од себека не пусти је До пред ноћцу црну. (10/11. 847) (ПИСМО У СТИХОВИМА) Ево тебе пребелога стада, Осамдесет има му комада, Узми, побро, на сајам га гони, Све распродај,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

ДРАГИ МОЈ ЗИЈО, Знам да пишем писмо које не може стићи свом адресанту, али се тјешим тиме да Ће га прочитати бар онај који воли нас обојицу.

— Де, ти, де, куд си попушио Свето писмо, туд и славу опорочаваш! — продундури Ђуја себи у њедра и оде да намири прасад.

гомилу писама и уздише: — Наочаре сам ти изгубио, мој ђедо, мораћемо причекати ова два врагодера да виде ком је данас писмо стигло. Ево, ово је све за наше село. Има ту и новина и радио-вијести ...

Има ту и новина и радио-вијести ... Командир не признаје пред старином да је неписмен, већ узима једно по једно писмо, одмиче га далеко од очију и прави се да чита: — О-бе-бе ...Ма не види се, закон му ћаћин ...

Ма не види се, закон му ћаћин ...Да није за ону Милевуру Декића? Неће бити, шта ће њој овако големо писмо ...А ово друго? Некакво је дебељушно и кратко, најприје би могло бити за Ђукана, млинара.

накитио — погађали су у селу већ од првих ријечи нечијег писма, и онда је, од руке до руке, од састанка до састанка, писмо кружило и читано, па је најзад и заборављено коме је, у ствари, упућено.

Коверта се обично губила, а писмо се претварало у партизански летак, у пјесму, намијењену сваком кога је срце везивало за посвећене ратнике.

— Добићеш ти по глави! — попријети Цар. — Хајде, ожежи! Дјечак разви писмо и поче: „Драги ђедо, друже Василије, буди здраво ти на двору своме, а ја одох Врбас-води ладној, Врбас пијем, а

Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .“ Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар Душан закренуо главу у ћошак, па му сузе капљу у лонац с охладњелим,

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ Љубезни Харалампије, Здравствуј! Христос воскресе.

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ Љубезни Харалампије, Здравствуј! Христос воскресе.

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ Љубезни Харалампије, Здравствуј! Христос воскресе.

Моја ће књига написана бити чисто српски какогод и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Црне Горе до Смедерева и до Баната.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Вама (које у глави, које написаних) неколико за примјер; пак ако Вам се допадну, ласно ћемо их и више добити« (Вуково писмо из Карловаца од 8/20 априла 1815).

већ савршено знам какових приповијетки народних Ви желите, и ја Вас увјеравам да их ми (Србљи) доста имамо« (Вуково писмо из Карловаца 16/28 јуна 1815). Тако се за српску књижевност зачедила народна приповетка.

Дуго се колебао шта да учини, док се напошљетку не ријеши те посла цару писмо, каза му све шта је и како је, и замоли га да му врати мараму. Али цар ни да чује.

Цар се насмија кад прочита писмо, не хтједе послати мараму, већ заповједи те једна чета оде у оно поље гдје је овај рекао.

Ханџија погледа хоџу чудним погледом, но ипак стаде писати: „Мојој вјерној жени Белили. Подај човјеку који ти ово писмо преда путникове дукате“. — Али, свети човјече, — проговори ханџија — како могу писати такве лажи?

Ханџија се накеси и поче писати даље како му хоџа казиваше. Дршћући потписа ханџија писмо и предаде га хоџи, а хоџа слузи, који одма одлети. Замало ето слуге и предаде хоџи кесу са дукатима.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

КУМ: Ћути, куме, сад ћемо дознати која је добра. Чули сте ваљда, како је стигло писмо на нашу власт од неког неименованог, и сто дуката, да се ово као награда даде оној у вароши нашој, за коју се осведочи

ШАЉИВАЦ: Нећу ни ја пропустити. (Отиду.) ДЈЕЈСТВО ДРУГО (СОБА КОД ДОКТОРА) ПОЗОРИЈЕ 1. ДОКТОР (сам, држи једно писмо у руци): Не могу му помоћи, јер би радио против моје славе.

ШАЉИВАЦ: То не разумем. ДОКТОР: Ево читајте. ШАЉИВАЦ (узме писмо и чита): „Покорњејши слуга Александре Гермаин војени министер“. Охо! ДОКТОР: Читајте само!

ДОКТОР: Нема му помоћи. Моју славу не дам ја тако лако из руку. ШАЉИВАЦ: Али, је л’ то писмо баш из Париза? ДОКТОР: Ко би о томе сумњао? ШАЉИВАЦ: Наравно, то ће и натпис посведочити.

„Вучко, трчи тамо; Вучко, пери судове; Вучко, дај једну Ватру; Вучко, пеци једну кафу; Вучко, носи ово писмо; зови шнајдера; иди у дућан“ — све Вучко; а да се одмори нема Вучко. (Узме Газдин чибук и пуни лулу.

МИЛАН: Како је ваша воља. ЉУБА (лагано): Данас ћу вам написати једно љубовно писмо. МИЛАН (опет шако): Ја ћу га на мом срцу држати. ЉУБА: Зна ли Велимир да ме просите?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Лалић ПИСМО „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Иван В. Лалић ПИСМО Садржај И 2 ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН 3 ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ 5 ЕЛПЕНОР 8 ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР 9 ОКТАВЕ О

ЈОВАНА ДАМАСКИНА 61 АВЕ МАРІЅ ЅТЕЛЛА 63 НИКАДА САМЉИ 65 РАВНОДНЕВИЦА 66 КАО МОЛИТВА 67 ПИЕТА 69 ПИСМО 70 СЛОВО О СЛОВУ 72 МОРЕ 74 ДОДАТАК 78 ДВА СОНЕТА О ЛОБАЊИ 79 ПИСМО И ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН Све тањи дани у брдима, Све

САМЉИ 65 РАВНОДНЕВИЦА 66 КАО МОЛИТВА 67 ПИЕТА 69 ПИСМО 70 СЛОВО О СЛОВУ 72 МОРЕ 74 ДОДАТАК 78 ДВА СОНЕТА О ЛОБАЊИ 79 ПИСМО И ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН Све тањи дани у брдима, Све ближе снегови прилазе; А шуме силазе, силазе у риђим и мрким крдима у

Положила сам обе уске шаке Под твоја плећа, придигла полако; И заувек смо скамењени тако. (19. ИИ 1992) ПИСМО Винчанско писмо, жиг у иловачи, Глинени голуб, мокри ветрокази — Ко тражи, нађе; свет траје јер значи, И обнавља се

(19. ИИ 1992) ПИСМО Винчанско писмо, жиг у иловачи, Глинени голуб, мокри ветрокази — Ко тражи, нађе; свет траје јер значи, И обнавља се у пламену,

Свет је писмо, древно, Непоуздано, али још на снази — И тако читамо га свакодневно, Ми, првог смисла потоњи читачи И гонетамо

— Понекад назреш у ваздуху, лети, Небеску ружу која милост зрачи — И то је знак, ал основа се сети: Винчанско писмо, жиг у иловачи. (2—3.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

(Пе-ха-зеу), јер јој нису објаснили како се отвара довод ваздуха, а она мислила да тако треба, и како је писала писмо председнику владе против неке госпође Ангелине, која јој је наводно отровала мачку, и како је редовно дочекивала све

(Пе-ха-зеу), јер јој нису објаснили како се отвара довод ваздуха, а она мислила да тако треба, и како је писала писмо председнику владе против неке госпође Ангелине, која јој је наводно отровала мачку, и како је редовно дочекивала све

“ Био је максималан, на часну реч! Опраштајући се од нас, рече да ипак неће написати писмо новинама, као што је намеравао, шта се све данас чини од одликовања људи који су пешачили за ову земљу од Ђаковице до

Ко каже да ми млади нисмо пуни племенитих амбиција и идеала, друже уредниче, разувериће се када прочита ово моје писмо.

Док је друг Топ везао свој монолог, нисам могла одолети да не бацим поглед на свеже откуцано писмо на писаћем столу. Пошто знам да сте и ви болеснорадознали, прилажем вам садржај, откуцан по мом феноменалном сећању:

таванице, сви они секретари што су им окретали листове да потпишу, сви они што су плазили језик да они залепе марку на писмо, сви они интервјуи, шофери, вртлари и дадиље, колекције слика; што им вреде њихове приватне плаже: остали су без њих

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

) да се речи чамом не учаме, перунико, грани с балдахина! Сентандреја, Іріѕ флорентина. Као писмо прашно, непослато, жути време по клонулој цвасти, делујући пусто, распродато...

словом се крсте дрхтаве власи, врбовог шибља иконостаси. Проспе се књигом светлост с Јордана, па тече писмо, рачанске школе подгајен жарак, а шум тополе у жут ћилибар михољских дана тиховно своди са фрушких звона светао

Суварак ја сам, крцкав прасак сушке из тмушних шума крстом горе Фрушке. Тек листак жут сам међу иноцима. Кривуда писмо: рука ми је брена а иницијал сенина је сена, без јечмен-класја присећања трина. У псалтир-ткању слово иже свело.

Невид-жицу кроз мршење ја уводим у сећање. Злато ми је сјај у слами, а у пређи жубор-нити, сврачје писмо, дијаграми. Хоћеш ли ми уранити пре него ми сенка приђе, Љубовиђо Љубовиђе?

Из воде блесне небеско острвце, но слика твари нечитко је писмо, инвентар збрке, раскола јединство. дрхтуриш, зрако, те ми грејеш трнце у прашки зрења, кад се питам: Шта ли

Четврто певање Земља је мирис братоубиства, плетиво језе које се пара. Поредак њен је писмо неписма. Одише с њива злокрв ратáра.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

(Улица.) АЛЕКСА, мало затим МИТА АЛЕКСА (држи једно писмо у руци): Добро, добро! Нека иде, како јој је воља, напред или натрашке, није ми стало.

“ Тако ја мислим. А совет мога пријатеља?... Е, њему је место овде. (Савије писмо и мешне га у џеп.) Али сад куд ћу? Оће скоро да ме изда занат. МИТА (ступи лагано и удари га по рамену): Алекса!

АЛЕКСА (поклони се): То ја за велико шчастије примам. Она ће се обрадовати кад писмо од своје воспитанице прими, наипаче из моје руке, који сам у њиовој кући као у својој.

Но засада доста, ево ми бединтера. 9. ПРЕЂАШЊИ, МИТА МИТА: Господин барон, једно писмо на вас и вексла. АЛЕКСА (Јелици): Ја ћу морати на једно магновеније препоручити се.

(Извади марамицу и почне се брисати, но у исти ма испадне му писмо.) БАТИЋ: Ха, ево пасоша! (Зграби писмо.) АЛЕКСА: Сапрмент, то су тајне корешпонденције из Америке; не усудите се

(Извади марамицу и почне се брисати, но у исти ма испадне му писмо.) БАТИЋ: Ха, ево пасоша! (Зграби писмо.) АЛЕКСА: Сапрмент, то су тајне корешпонденције из Америке; не усудите се читати!

БАТИЋ (чита): „Љубезни Алекса“... Аха, ту смо! МАРИЈА: То је његово право име. АЛЕКСА (оће да му узме писмо): Ви знате каква је казна за онога који туђа писма отвара и чита. БАТИЋ: Ништа, ништа, ми смо сад и тако род.

Твој искрени Пабић.“ Но, господин барон Голић? МАРИЈА: Ви видите да је то писмо мене ради писано. Пабић је мој комшија, и човек поштен, коме је врло неправо што је овај са мном учинио. ЈЕЛИЦА: Готт!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 323 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 324 ДРУГАР ВЈЕРНИ 326 НА ОБАЛИ УНЕ 328 РЂАВО ОРУЖЈЕ 330 ПИСМО 332 ТУЖНИ ХАРАМБАША 334 СВАШТАРА 336 РИБИЦА НА ВРБАСУ 338 ПУТНИК 340 ПРОЉЕЋЕ 342 РАСТАНАК 344 ФЕРИЈЕ 346 ЧАРОБНА

Ту је и писмо, од мрља ври: „Примите поклон! Рудара три.“ И потпис има: пијук рудара, стријела са луком и котва стара.

Пред њим, дан хода, шири се страва, његовим трагом путује слава. ЛИЈИНО ПИСМО Једнога дана, видели нисмо, Јежић је, кажу, добио писмо.

ЛИЈИНО ПИСМО Једнога дана, видели нисмо, Јежић је, кажу, добио писмо. Медено писмо, причао меца, стигло у торби поштара зеца.

ЛИЈИНО ПИСМО Једнога дана, видели нисмо, Јежић је, кажу, добио писмо. Медено писмо, причао меца, стигло у торби поштара зеца. Адреса кратка; ал се разуме: „За друга Јежа На крају шуме.

Ја сам те слушо са пажњом правом Кумашин Ждерко, с врећом и главом.“ Тоша и Жућа у писмо буље: „Е, овај знање знаде, слушао бајке читаве ноћи, па опет — и да краде!

Сећају ме се другови стари — откад заједно нисмо! — и јутрос, ево, из краја родног, овакво добих писмо: „Мој стари знанче, што ли ми радиш, одавно од нас оде? Пише ти Шаров, познаник Жућин, са Јапре, хладне воде.

Понекад само угледам сенку пољем се снежним жури. Све ми се чини: вечити Жућа вечитог Вука јури . . .“ Прочитах писмо, на њему оста од суза безброј мрља, па склопих очи: завичај видим, пролеће тамо шврља.

“ Ускоро, ево, с далека пута, из Кине шаљу дечака жута, из малог села Три-Змаја-Љута. Пишу ми писмо „Другару фини, најбољи дечак то је у Кини, бољега нема. Здраво! Извини!

„ Прексутра поштар не дȃ ми мира, стигао дечак чак из Сибира и уза њ писмо, у срце дира: „Најбољег ђака са реке Лене, шаљемо теби, нема му цене. Ах, наше туге несакривене!

“ Погледам брзо. „О Тибетанац!“ Окице косе дечака красе, прати га писмо из града Ласе: „Најбољи дечко Тибета, зна се.“ Петога дана поштари звоне, ваљда их сами ђаволи гоне.

“ „Шта ћемо сада, мезимче моје, видиш ли ове другове своје Кажи ми сада: најбољи ко је?“ А Паја чита писмо по писмо и мирно каже: Једнаки сви смо па ником зато завидни нисмо.“ Потврдих главом, шта да се ради.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Шофери, механичари, собарице и лакеји. Хоћете ли да видите замак? — Не верујем. Нисам понео никакво писмо са собом, а сутра рано одлазим. — Они су необично гостољубиви и радо покажу све странцима. Писмо вам не треба.

Нисам понео никакво писмо са собом, а сутра рано одлазим. — Они су необично гостољубиви и радо покажу све странцима. Писмо вам не треба. Штета је ако не видите оружје. Кажу да у свету ретко ко има такву збирку. — Чуо сам да је врло велика.

Славни јунаци, ти из Белмонтехе! — Кад им будемо објавили рат, ми ћемо написати једно писмо Генералисиму где ћемо му објаснити какви су солдати у Белмонтеси, а он ће бити задовољан што ћемо им ми показати какав

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Ја, извидник из грчких метропола који залази далеко на север мећ Словене и сељаке, дуго већ ходим и смишљам писмо о томе шта се види овде изнад земље па до неба, корак по корак уз степене дима: лебде ту главе и црквице ко цвеће

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ишао сам невољно. — А, дошао си. Добро... Пошто ти се десио тај случај, то се обрати ађутанту да ти да дозволу. Ово писмо предаћеш мојој госпођи. Али одређеног рока у десет часова да си овде. — Онда се уозбиљи. — Јеси ли разумео? — Потврдих.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. — Писареву... онога, његову жену ти познајеш ? — Знам је кâ тебе; како је не би знао...

Ако се и вратио, биће у канцеларији. А ти треба вешто да се прикрадеш и предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш? Не смеш јој казати од кога је...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

тужно и жалосно: “Макни ми се, младо момче, ја сам жалосна, Драги ми је на далеко, у туђу земљу, Он ми пише тужно писмо, тужно и жалосно: Ја сам ти се оженио, бољу узео’!“ 174. Јово, брате, жао ми је на те!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

са једним железничаром; машући шајкачом, разгоревао је ватру у шпорету; седео је на шајкачи; у шајкачи је носио писмо; за шајкачу је заденуо невен; шајкачом је убио муву; помоћу шајкаче је, да се не опржи, преносио врућ лонац; шајкачу

ГИНА: Спаљивала сам Секулине папире. СИМКА: Па јеси шта нашла? ГИНА: Нашла сам ово! (Пружи Симки писмо. Симка га погледа, пребледи, седне на праг, покрије лице рукама.

Нашли су га у Филиповом џепу... СОФИЈА: Шта је то? Неко писмо? ВАСИЛИЈЕ: Ово као да је Филипов тестамент! ЈЕЛИСАВЕТА: Тестамент? СОФИЈА: Шта он има да пише у тестаменту?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Он нам је доносио и пошту. Ја и сад могу да чујем, издалека: „Црњански, имаш писмо!“ Према наређењу, аустријски пешак, у рову, могао је да прима поштанске пакете, али не теже од 35 дкг.

Предат му је и дар Народног вијећа: 100.000 круна. Поред Маске, Бенешић је штампао и једно моје писмо, у облику белешке о писцу. Ја сам му то писмо био послао из Беча, али не тако да га штампа.

000 круна. Поред Маске, Бенешић је штампао и једно моје писмо, у облику белешке о писцу. Ја сам му то писмо био послао из Беча, али не тако да га штампа. Уз Маску је, према обичају ДХК, и моја слика.

Ледено, звездано небо умирило је, полако, све уоколо, улице, куће, и облаке. Било је око поноћи. Кад ово писмо, добијете, биће пролеће тамо око вас, свеједно је, дакле, шта вам пишем.

Ја не могу писати о њима, јер је ово писмо, а не есеј. Уосталом, нашто писати о стварима код нас још непознатим. Само толико, да се цео покрет фовизма смирио, и

А сва та хајка била је организована, на бази личних мржњи. Постоји једно писмо које је Ђура Јакшић написао Стојану Новаковићу, кад су му пребацивали да није довољно образован, литерарно.

То писмо је један од најважнијих докумената, по мом мишљењу, у наш ој књижевности. Да је Жефаровић умро, пребедно, у једној коли

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Председник Гл. просветног савета (Потпис)” Такве садржине писмо упућено је и другом референту. После два месеца тек стиже Просветном савету исцрпан реферат о директоровом акту, на

ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: „Господине, Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера свет комедију по улици,

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

« Али што је деловодник и главну књигу водио чисто — то је за причу. Свако писмо мора бити тако једначито, тако равно, као под лењиром.

Шта веле?! Капетан пружи учитељу ону цедуљу, а учитељ прочита. »Из Београда ми сад јавише ово: »Капетаново писмо изишло јутрос. Шта је то код вас, сви се крсте и чуде?

— Што ли онај из Београда вели »капетаново писмо«, а не каже »исправка?« — рече неко из гомиле. — То је све једно, — вели капетан, па малко поћута: — Аха, знам: ја

— То је све једно, — вели капетан, па малко поћута: — Аха, знам: ја сам уз исправку послао званично писмо, па ваљад' су и њега штампали. — Ако, ако, нек има што више; само јеси ли и писмо накитио онако... — вели Митар.

— Ако, ако, нек има што више; само јеси ли и писмо накитио онако... — вели Митар. — Хе—хе—хе... дабогме!... званично!...

За њим одмах оде и попа, који се после кратког времена врати и каза нам, да се господин капетан помео кад је слао писмо у новине: место написане и готове исправке он савио и послао неку своју хартију, у коју је бележио по нешто, да не

Најзад му изрекоше пресуду: осудише га на робију. После године дана дође његово писмо кући му. У њему он поручује својој деци само једно: »Чувајте правду и закон, Христа Бога и свету Тројицу и све божје

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Гле, молим те, баш тако рекао? ИВКОВИЋ: Кажу чак да је начелник добио поверљиво писмо из Београда да нађе каквог мекшег кандидата. ЈЕВРЕМ (радознао и пријатно изненађен): Мекшег? ИВКОВИЋ: Па да. Онако...

ИВКОВИЋ: Да! ЈЕВРЕМ: Е, хвала ти. То сам, знаш, хтео да те питам. А велиш начелник добио поверљиво писмо да нађе мекшег човека? ИВКОВИЋ: Тако се чује! ЈЕВРЕМ: Може! Може! ИВКОВИЋ: Дозволите, одох ја да закуцам ову таблу.

СРЕТА: Јест, богме на прагу су! ЈЕВРЕМ: Чујем, онако, сасвим поверљиво, да је начелник добио једно писмо из Београда да се Илић не бира за посланика. СРЕТА: Гле, молим те! То нисам чуо? А зашто?

(Тражи где би их сакрио, па кад не налази, он их трпа у џеп од капута.) МЛАДЕН (уноси једно писмо): Писмо, газда! ЈЕВРЕМ: Је л' за мене? МЛАДЕН: Јес'! ЈЕВРЕМ: Ко је донео? МЛАДЕН: Један жандарм.

(Тражи где би их сакрио, па кад не налази, он их трпа у џеп од капута.) МЛАДЕН (уноси једно писмо): Писмо, газда! ЈЕВРЕМ: Је л' за мене? МЛАДЕН: Јес'! ЈЕВРЕМ: Ко је донео? МЛАДЕН: Један жандарм.

И какав говор, откуд мени говор? (Збуни се и устумара.) Иди, Младене, чекај, немој да идеш.. (Чита писмо.) „Рачун износи 87 динара. Одушевљење велико”. (Младену.) Зови ми овамо... Та што си се збунио?

ЈЕВРЕМ: Па разуме се да нема, ко је од нас то мислио па да спреми хартије? (Вади из џепа пуно хартија, загледа једно писмо.) „Поп Спира...” (Чита.

СПИРА: Тако сам чуо. Ко ти то јавља? ЈЕВРЕМ (Младену): Ко је ово послао? МЛАДЕН: Цена, кафеџија. СПИРА (узео је писмо из руку Јевремових и гледа): Па ово није гласова. Ово је 113 динара рачун. ЈЕВРЕМ (узима рачун натраг): Какав рачун?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу: Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је

Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

А утеха је, Госпо, тако ретка! Никада краја наслеђену болу, И моје писмо, весело с почетка, Свршава тужним акордом у Молу.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ДОХОДЕ ДЕСЕТ КАВАЗАХ ИЗ ПОДГОРИЦЕ ОД ВЕЗИРА НОВОГА, КОЈИ ОБЛАЗИ ЦАРСТВО, И ДАЈУ ВЛАДИЦИ ДАНИЛУ ПИСМО. ВЛАДИКА ГА ЧИТА. ЗАМИШЉЕН. ВОЈВОДА БАТРИЋ Каж', владико, што ти везир пише.

Већ нећемо да се крије ништа, сви ако ће окрилатит Турци! ВЛАДИКА (чита писмо од ријечи до ријечи) „Селим везир, роб роба свечева, слуга брата сунца свијетскога, а посланик од све земље цара.

ВЛАДИКА ДАНИЛО (отпишује) „Од владике и свијех главарах Селим-паши отпоздрав на писмо. Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал зубе поломи! Није вино пошто приђе бјеше, није свијет оно што мишљасте.

Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже; отада смо виши пријатељи, у главу ми памет ућерасте“. СВРШИ ПИСМО И ЧИТА ГА НАГЛАС ПРЕД СВИЈЕМА (ЦРНОГОРЦИМА И ТУРЦИМА) КНЕЗ РОГАН Ето писмо, па сад пут за уши!

СВРШИ ПИСМО И ЧИТА ГА НАГЛАС ПРЕД СВИЈЕМА (ЦРНОГОРЦИМА И ТУРЦИМА) КНЕЗ РОГАН Ето писмо, па сад пут за уши! Дајте му га да се разговори. ПОСЛАНИЦИ ВЕЗИРСКИ, НЕВЕСЕЛИ, ОДЛАЗЕ.

ВОЈНИК Не, сердару, јошт није покоља, ема би се могло дослутити. ДРУГИ ОД ВОЈНИКАХ Попе цуцки, да' им оно писмо те си писâ међу свима нама, па се с њиме нека разговоре, е ћемо их грајом заглушити.

ПОП МИЋО ДАВА ПИСМО ВЛАДИЦИ ДАНИЛУ, ВЛАДИКА ГА ГЛЕДА И НЕ ГОВОРИ НИШТА. КНЕЗ ЈАНКО Што је било? Што пише, владико? ВЛАДИКА ДАНИЛО Не

Красно ли је на карту сложено, као да су кокошке чепале. СВАК СЕ СМИЈЕ. КНЕЗ ЈАНКО ДАВА ПИСМО ПОПУ И ГОВОРИ МУ. КНЕЗ ЈАНКО Попе Мићо, држ' ти ово писмо, те прочита, да знамо што пише!

СВАК СЕ СМИЈЕ. КНЕЗ ЈАНКО ДАВА ПИСМО ПОПУ И ГОВОРИ МУ. КНЕЗ ЈАНКО Попе Мићо, држ' ти ово писмо, те прочита, да знамо што пише! ПОП МИЋО УЗИМЉЕ ПИСМО, ДУГО ГА ГЛЕДА И ПОЧИЊЕ ЧИТАТИ: ПОП МИЋО (чита) . . . ум . . .

КНЕЗ ЈАНКО Попе Мићо, држ' ти ово писмо, те прочита, да знамо што пише! ПОП МИЋО УЗИМЉЕ ПИСМО, ДУГО ГА ГЛЕДА И ПОЧИЊЕ ЧИТАТИ: ПОП МИЋО (чита) . . . ум . . . дам . . . ам . . . . . . би . . . ну . . . но . . . . .

Да ли не знаш наше даваоце? ВУК МИЋУНОВИЋ Аманати, не наиједи се! А како им читаш летурђију кад овако у писмо затежеш? ПОП МИЋО Аманат ми, ја је и не читам, нити ми је књига за потребу, нит' је када у цркву отварам.

ВЛАДИКА ДАНИЛО Ти, игумне, не разумје писмо, а би и ти на њем проплакао: по шестину уједно копају! ИГУМАН СТЕФАН Разумјех га, ал' плакат не могу.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

170 ТАКО ЋЕ БИТИ 172 ПРЕДВЕЧЕРЊИ ПУТ 173 ОБИЛИЋ 174 ХРАСТ 177 ЗА СТОЛОМ 180 ОСРАМОЋЕНИ САН 181 ТЕОДОРА 183 ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ 186 САМОУБИЦА 188 ВЕЗЕ 190 СИМБОЛИ 192 СОНЕТ 193 РАВНОДУШНА ПЕСМА 194 АМБИЦИЈЕ 195 ДОСИТЕЈ 198 ГРОБНИЦА

У животу тмурном један зрачак мио, — Нешто што заборав није никад скрио: Он мени понос, ја њему душа нежна. ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ Јовану Радуловићу Шта да ти кажем, пријатељу млади?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Е, гле умал’ не заборавих“, рече Саво вадећи неку артију иза паса. „Поздравио ти се, Господару, и послао ти је ово писмо!“ „А да није болестан?“ запиташе многи. „Није, но... тобоже послови га сметају.

“ запиташе многи. „Није, но... тобоже послови га сметају.“ Господару се показа на лицу нека сјета кад поче читати писмо; могло се примјетити да му се и обрве мало набраше.

Јанко, таман тога часа, развијаше неко писмо, што му онај други предаде. „Шта је то? Чему се смијете?“ запита он. „А ништа, нешто се шалимо с овијем чојком“,

Он им је на лицу пратио трагове мисли, што измијењаху. Па, као немарно запита: „Какво ти је то писмо? Да није из дома?“ „Ово ми је од поочима, о коме сам ти причао...“ „А да, од онога доброг чојка. Је ли вјере ти?

Јанко поче читати. Мали Милун стаде уз његово кољено свијетлећи му и пиљећи и он очима у писмо. Женске се збише у ћошак, према људима. Милица је плела, Стана је нешто везла.

а то је некако дознао поочим, а знао је да смо пријатељи, па ми ево пише преко њега, јер друкчије, знате да ме писмо не би никад нашло. Он ми сад пише шта је радио, колико ли га је јада убило трчући тамо-амо, тобоже да ми поможе.

па до твога поласка, да је те све јаде збити уједно, они би били ништа према онима које трпим откако примих твоје писмо из Котора.

Стрико ме тјешио сваки дан. Залуду ме тјешио. Ево ми данас каза што је учинио за тебе и да ти могу писати. Писмо ће моје, с његовим заједно, стићи у Котор на твога пријатеља Адолфа Б* кога се и ја сјећам.

Писмо ће моје, с његовим заједно, стићи у Котор на твога пријатеља Адолфа Б* кога се и ја сјећам. Дај Боже да ово писмо нађе мога брата у животу и у здрављу и да он послуша стрика и своју несретну сестру.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Здрав домаћине био и пријатеље вазда часно гостио! Б) О КРСНОМ ИМЕНУ 1 Боже помози, боже весели! Писмо у добри час и у бољи час, а овом трећом највишом срећом. Помогао нам Бог и св. Тројица!

— Што му долазили попови и калуђери, долазили му на писмо и на милостињу, те он њима писмо писао, а они њему свештенически благослов.

— Што му долазили попови и калуђери, долазили му на писмо и на милостињу, те он њима писмо писао, а они њему свештенически благослов.

Сад да сте ми, браћо, сви здрави и ја с вами. (При другој чаши) Писмо првом, а ово ћемо другом, у љубави другој, да бог да! О чем гођ радили, ода зла се бранили.

— Сад да си ми поздраво здрав, каконо бих и сам себе рад! Писмо најпре у добри час, помого бог и добри час! Писмо другу и у бољи час, помого бог и у најбољи час.

— Сад да си ми поздраво здрав, каконо бих и сам себе рад! Писмо најпре у добри час, помого бог и добри час! Писмо другу и у бољи час, помого бог и у најбољи час.

(Плетеће игле за чарапе) 113 — Посијах сјеме без рала, а пожњех без српа? (Писмо — кад се напише и прочита) 114 — Посијах црно сјеме по бијелој њиви?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

166. Шуто јуне кроз гору гуди. ОДГОНЕТЉАЈИ. 1. Преко леда. 2. Љеб у пећ. 3. Зуби. 4. Писмо. 5. Ротква. 6. Овца и јагње. 7. Мост преко воде. 8. Жито. 9. Брашно кад пада испод камена. 10. Звоно црквено.

Вид очињи. 91. Зуби. 92. Свијећа. 93. Звијезде. 94. Сјеме у лубеници. 95. Љебови у пећи. 96. Сир у каци. 97. Писмо. 98. Тиквено сјеме, и вријежа и цвијет и тикве. 99. Коса, чело, очи, уста и језик. 100. Вино у бурету. 101.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

10 58 ГЛАВА 11 60 ГЛАВА 12 61 ГЛАВА 13 62 ГЛАВА 35 64 ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА 65 СЛОВО 1 66 СЛУЖБА СВЕТОМ СИМЕОНУ 78 ПИСМО СТУДЕНИЧКОМ ИГУМАНУ СПИРИДОНУ 94 УКАЗ ЗА ДРЖАЊЕ ПСАЛТИРА 96 САБРАНА ДЕЛА КАРЕЈСКИ ТИПИК „Начело мудрости је

Бојимо се: „Мрзак је Господу сваки високосрд“, (Лк. 16, 15) рече божаствено Писмо, и „Господ се гордима противи, а смернима даје благодат“. (Јак. 4, б) Према томе, да нема овога међу вама!

(Мт. 11, 29-30) Јер каже Писмо: „Љубав Божија у вернима је привезана“. (Према И Јн. 4, 12) А овом блаженом старцу извесно се још више привеза за веру

И зажеле на виши степен духовни узићи, видевши како Свето Писмо каже: „Уклоните се од местâ својих и рођења свог, јер ниједан пророк у отачаству свом није примљен“. (Лк.

у Гору Свету изашав с анђелима Богу служиш, оче Симеоне, не престај молити се Христу Богу за творитеље твога спомена! ПИСМО СТУДЕНИЧКОМ ИГУМАНУ СПИРИДОНУ ПИСМО ПОСЛАНО ОД СВЕТОГА САВЕ ИГУМАНУ ЛАВРЕ ДОМА ПРЕЧИСТЕ И СВЕТОГА СИМЕОНА СТУДЕНИЦЕ,

ПИСМО СТУДЕНИЧКОМ ИГУМАНУ СПИРИДОНУ ПИСМО ПОСЛАНО ОД СВЕТОГА САВЕ ИГУМАНУ ЛАВРЕ ДОМА ПРЕЧИСТЕ И СВЕТОГА СИМЕОНА СТУДЕНИЦЕ, КИР СПИРИДОНУ, ИЗ СВЕТОГА ГРАДА

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Одатле ћете од мене следујуће примити писмо. | ИИИ ДРАЖАЈШИ ГОСПОДИНЕ МОЈ! У тартани, с којом пођем пут Корфа, било је око двадесет корабљеника, сви Греци до

служби, Далматинци и Черногорци, који ме одведу протопопи града, покажу му и истолкују моје свидетељствено писмо и испросе да могу у церкви Свете Јекатерине славенски који пут служити.

Конзул венецијански, на кога сам имао вручитељно писмо, прими ме учтиво и даде ми пасапорат да ми не би нигде у Турској [х]арача искали.

За једно писмо, љубими мој, мислим да је већ доста написато. Ако ли се вами више него доста учини, из тога желим да ништа друго не

ВІ ДРАЖАЈШИ ЉУБИМИ МОЈ! Полазећи из Хормова казао сам мојему другу да кад ми буде писати, да управи писмо на Антонија Шћавуна у Корф, будући да сам ја туда имао и проћи и возвратити се.

Фторо писмо било је попа Ђике од стране Хормовита, који ми то исто јављају. Назначују ми на кога да им управим писмо у Јоанину;

Фторо писмо било је попа Ђике од стране Хормовита, који ми то исто јављају. Назначују ми на кога да им управим писмо у Јоанину; веле ми да причекам у Корфу који месец док се види што ће бити и, ако се по том не би[х] хотео к њима

се сврши мој бискот, и на дну сандука нађем ону исту моју [х]аљину, коју сам у Корфу мојему Андреји продао, и у овој писмо у којему се извиновљава и проси проштење што ме је тако преварио.

Љубими друг мој, ја се не би[х] усудио ком другом кроме теби овако дугачко писати писмо. Нежност твоја к мени позната ми је и уверен сам да ћеш ти баш тако радо ово читати како је мном радо написано.

На[х]одећи достојно Вашега љубопитства и подугачкога описанија, закључавам ово писмо, пребивајући и пр[очаја]. У Берлину, септ[ембра] 30, 1788. | ИХ ЉУБИМЕЈШИ И ДРАЖАЈШИ МОЈ!

сам даље путовао и у пожељена места дошао и што сам ту радио, за ово видите сами, љубими мој, да се [х]оће особито писмо. Зато, љубећи Вас срдечно, пребивам. У Витембергу, октомбра 8, 1788. Х ДРАЖАЈШИ СЕРДЕЧНИ ДРУЖЕ!

не нађеш начин да можеш ту дуље пребивати, отићи ћеш томе и томе купцу, мојему кореспонденту, на кога ћу ти ја дати писмо, и он ће те отслати о мојем трошку у Калес.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ — Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама. — Дај амо! — викну кнез. — Одма дај амо ту књигу! — Ма шта може бити то?

, пошто је кућа сјеновита („много синовита“). Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам како би добро било да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.

Не бојати се мртвога Шкоранице, него га још чикати! Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају. Бујас за налоњом поче да чати живот светитеља чији је дан. — Мали Јерковићу!

Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ. То дугачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста пријеписа, те су сви осим Вртирепа писали по цио дан, Бакоња научи наизуст сав

“) и два товарна коња. Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.

Онда им прочита своју оставку на гвардијанство, писмо језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, иако би то желио, него обећа да ће

— Одма, с исти стопа да иђеш у варош да понесеш фра-Бони једно писмо, а адвокату друго. Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари.

— И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару; па од њега

Утолико дебељко викну: — Фра-Буоне, траже вас! Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале. Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе. — Како? Јерковић! Стара кућа!

Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе. Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино. Адвокат, омален, сух, читајући писмо, закопчаваше и откопчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи свежан,

Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино. Адвокат, омален, сух, читајући писмо, закопчаваше и откопчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи свежан, хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— рече и запали нову цигару. Коњ дешњак се пропиње, а врана грива му поседела од снежне прашине. Зашто му бар писмо није послао? А и та писма... Све су краћа. Некада му је цело вече требало да прочита писмо из Париза.

Зашто му бар писмо није послао? А и та писма... Све су краћа. Некада му је цело вече требало да прочита писмо из Париза. Читао их је гласно. Сам. Ђорђу и Симки само оно што се на њих лично односило.

Све, све сам уложио у њега. Кроз ледени вез Аћим поново гледа на пут. Зашто бар није одговорио на моје последње писмо? А зна да пише кад му паре требају.

Више њега волим од тебе.“ „Знам“, крај ноге спусти лампу. „И опет да знаш.“ Сударише се очима. „Прочитај писмо.“ По соби су сенке дрхтале. „Иди, нећу ништа да читам!“ „Твој Вукашин пише. Лепо те поздравља.

Ради и чува само за унука, њу пазе као лист капљицу росе. И Вукашин јој написао писмо, њој лично, много је поздравља, жели здравље братанцу, и господске играчке му послао да се игра.

Један другоме немају више шта да кажу. Андра утрну лампу и леже. Вукашин на клупи, седећи, проведе ноћ. У џепу му писмо председника владе за среског капетана. У зору закукаше две жене. Зна за ким. Нарицање га извуче на улицу.

Јесам, јер ми је Аћим отац, у џепу ми је писмо да га пусте. Једно смо ја и он. Бесмислено је сво то бежање и тргање. И моје и његово.

Хајдучки син. То сам ја. Ледено хучи чесма. На другом крају Паланке три петла исто певају. Осећа писмо у џепу. Жели, а не може да га исцепа. Зна од рођења, хајдучки је и јатачки син. ...

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

„Па он је, у ствари, опасан“ схватио је и влашки кнез Маврогени док је, свом секретару, диктирао писмо на италијанском језику.

Није потписао ниједно писмо и ниједан указ: умирао је. Нешто од те власти уистину је било у Кнегињиним рукама а она ју је осећала као проклетство.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

- за некол'ко тренута Свежу воду писмо да жеђ угасимо. Угасивши жеђ љуту, пресићени смо стали, С утољеном жељом дубоко оданули, И с заједничком мишљу смо се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но ја, тек што сам угледао сву ту лепоту, појурих као без душе даље. У својим недрима носио сам писмо које је требало да ми отвори капију мојих жеља.

Ту предадох вратару писмо које сам са собом носио. Затим морадох чекати док ме не пусте унутра. Дотле имадох времена да изблиза посмотрим ту

да Платон, својим учењем и својим ученицима, господари јавним мишљењем ове вароши, пожури се он да му упути ласкаво писмо и пружи му богате дарове. Са овим видљивим знацима краљевске милости упутих се Платону“.

Али благи Платонов поглед убрзо га охрабри. Платон прочита писмо Никијино у којем му овај испоручиваше поздраве краљевића Филипа, распита се код Аристотела о обојици, па, после дужег

Ту доби од Филипа, који се у међувремену попео на краљевски престо Македоније, писмо у којем му овај поручиваше: „Нека ти је знано да ми се син родио.

допловила је из Александрије и довела изасланство египатског краља Птолемаја Филаделфа, које је носило његово ручно писмо, упућено Хијерону. За дочек тог изасланства окупио се цео краљевски двор у свечаној дворани дворца Еуријалоса.

У одређени час појави се у дворани изасланство египатског краља. Његов вођа и старешина Еуристенес прочита на глас писмо свог владара, упућено Хијерону.

Моја последња жеља је да будем сахрањен у Кремони, у манастиру Свете Луције. Предајте ово писмо вашим пријатељима и испоручите им моју срдачну благодарност на милој посети коју ми у њихово име учинисте“.

године стигао из Болоње. Донео је са собом писмо фра Луке Пачуола, опатовог пријатеља из детињства. У томе писму мољаше фра Лука свог старог пријатеља да својски

Коперник ступи у ватиканску палату. Препоручително писмо што му га је дао отац Бонифације отвори му свака врата на која закуца, и зато се убрзо нађе пред управником ватиканске

онамо стигао, дознао је да је главнокомандујући опсадне војске, царски генералисимус гроф Тили, упутио по свом трубачу писмо администратору бискупије магдебуршке, кнезу Кристијану Вилхелму, у којем га позива да се одрекне протестантске вере,

Није ли сам свети Августин рекао: ,Шта ми заповедаш да верујем што могу да знам’. Свето писмо показује нам пут ка спасењу, али нас не упућује у математику. Но оставимо све то на страну!“ „Добро оче!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

а знаш да бољег пријатеља немам“... и шта ти ја знам. Отворим писмо: тачно као што сам очекивао. И наједанпут, и сад не знам да објасним баш откуд и како, плану у мени одлука да се

Дакле две и по године доцније, једнога дана, добијем од њега писмо којим ме позива да неизоставно одем к њему, ако сам онај стари; да му је моја помоћ неопходно потребна и да ћу, можда,

Сутрадан испратио сам га за Суботицу, одакле ми је, два месеца доцније послао по војнику једно доста опширно писмо, из кога сам сазнао понешто о његовом расположењу које никад не бих могао очекивати.

У новинама стоји: да се још не зна је ли и шта проневерио и да никакво писмо, при одласку, није за собом оставио; као и да је инспектор Министарства отпутовао да утврди стање касе и остало.

Међутим стигло ми је и опширно писмо од снајке. Пише ми: да је Николе нестало сутрадан пошто су издали седмицу Боби која је, у овој последњој великој

Како изгледа, за оно друго двоје деце није много Ни марио. Имање је остало прилично. Чим сам прочитао писмо појурио сам у другу собу и рекао девојци: — Ах, Марија, спремите ме за тужно путовање вечерас брзим возом.

А кад је писмо предао и враћао се журно истим оним путем понова је пао у мрак... И нико за три пуна дана није знао шта се тамо с њим

Чуди се како већ није иструлио и верује да је то последње писмо, а ми на њега не мислимо и тек кад га нестане видећемо шта смо у њему изгубили. И све тако, све тако.

) Тада се сетих тебе па сам се, после краћег размишљања, решио да ти напишем писмо, јер је, напослетку, то много лакше, и да од тебе не сакријем ништа, него да ти најискреније и отворено поверим све

Збогом! Послушај ме: ожени се и буди и живи и умри бољи од мене. Збогом! Збогом! Збогом! Кад сам оно јутро примио писмо мога пријатеља и то преко некога грбавог дечка, чистача обуће доле негде око железничке станице, ја сам, убеђен да је

после поздрава, седи; седи ево овде поред мене и неизоставно учини ми ово што ћу те, пре свега, молити: врати ми оно писмо, молим те, врати ми га одмах. „Добро, рекох, лако ћемо за то, него реци ми, је ли, животињо једна, шта је с тобом?

“ „Слушај, навали он понова, врати ми оно писмо, пре, пре свега врати ми писмо.“ Али ја сам човек јаких нерава, а осим тога, знам и умем прилично с болесницима,

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али моје се писмо путем крижало с другим (одатле касније мисао: свему је крив тај несретни поређај двију временских тачака) које ми је

ЛИX Прочитао сам дуго писмо које сам писао неколико посљедњих дана. Борио сам се док сам се ријешио да га напишем. Сад се борим да га не пошаљем.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. — Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа. Но сад је лако. Овај ће проказати остале.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ХВАЛА 370 КАД СЕ ХАРЧИ, НЕК СЕ ХАРЧИ 371 Е ЛИЈО, САД СИ ДОЛИЈАЛА 372 ЗЕТ У ПУНИЦАМА 373 КЛИНЧОРБА 374 САМОУК И ЊЕГОВО ПИСМО 375 УЧИТЕЉ И УЧЕНИК 376 ЦАР И ДИЈЕТЕ 377 ТИ ЋЕШ СВИРАТИ 378 ЗНАМ И ЈА КАО БОГ, ДА СМИЈЕМ КАЗАТИ 379 МЕНИ ЈЕДАН, А ТЕБИ

Пошто се овако договорише, отидоше к цару од свега свијета да пред њим учине тврдо писмо и да ови уговор буде тврд и непоремећен до страшнога суда.

Кад цар учини ово писмо и потврди га његовом руком и мохуром, ево ти ђе трче на врат и на нос читави буљук калуђера и фратара, па пошто чуше

САМОУК И ЊЕГОВО ПИСМО У једном селу у Херцеговини некакво момче само по себи научило читати и нешто жље писати, па кад умрије поп онога

— ћурка, ћуран туче — ћуре тучар — онај који чува ћурке ћа — далеко, дуго, чак ћаба — свето место ћаге — хартија, писмо ћинтерац — ћурче, крзнен капутић ћитап — света књига, законик ћосање — љубав ћурдија — крзнена хаљина увалити —

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

1914. КРВ И ДОБРОТА Ту, на ратишту, те јесени кобне, Нашло ме писмо, њене златне речи, И моја мала, прастара доброта.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

И то је била истина. Нисам био у стању да појмим огромну тежину болног сазнања које сам унапред осетио и написао сам писмо сер Виљему Круксу док сам још био под тим утисцима и слабог здравља.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Нисам хтео да им одузимам драгоцено време ради мојих послова. Али када сам примио писмо од проте из Панчева, у коме ме прекорева што нисам предао писма која ми је дао, одлучио сам се да их видим.

Примио сам писмо од сестре у коме ми је јавила да нам је отац напрасно умро после кратке болести. Рекла је и то да је отац, када смо се

марта 1874. године. После неколико дана моја мајка је примила писмо послато из Хамбурга, у коме сам јој најтоплијим речима објаснио да сам, по мом мишљењу, прерастао школе, учитеље и

Кроз писмо је провејавао најведрији оптимизам који је моја машта могла замислити. После неколико месеци сазнао сам да је моја мајк

које сам тамо видео, искрснуо је пред моје уплакане очи, да би у центру свега видео моју мајку како пажљиво слуша моје писмо из Хамбурга које јој чита моја сестра. Сваки од ових призора, чинило ми се, покретао је нову бујицу суза.

Чинило ми се као да чујем како мајка говори сестри: ”Нека га бог благослови за ово лепо и топло писмо. Нека га дух св. Саве води у земљу преко океана! Ја знам да ће он испунити своја обећања.

После осам година имао сам прилику да прочитам једно своје писмо упућено мајци. У њему сам је храбрио говорећи како ћу јој једног дана писати и потписати се - ”студент у Принстону”.

Џорџ Рајвс, покојни председник управног одбора Колумбија колеџа дао ми је писмо за В. Д. Нивена, члана Тринити Колеџа.

Џорџ Рајвс, покојни председник управног одбора Колумбија колеџа дао ми је писмо за В. Д. Нивена, члана Тринити Колеџа.

А баш тада, као неко дело провиђења, стигло мије писмо од председника Колумбија колеџа, Барнарда, са препоруком за Џона Тиндала, чувеног физичара, колеге и наследника

ме опет посетите биће ми драго да поразговарамо о неким стварима из ове мале књиге; она ће вам у потпунош и разјаснити писмо председника Барнарда и његову историјску позадину. Прочитајте такође ВИИИ том часописа “Природа”!

После одприлике месец дана боравка у Кориу, стигло ми је писмо од мајке. Писмо је писала моја најстарија сестра и у њему изразила мајчино задовољство што сам одлучио да лето

Ћипико, Иво - Приповетке

Деца се приљубише уз њене скуте. Крију се у њих и плачу. БРАЋА Писмо, што су га у овај час примили, браћу узнемири и увјери о ономе о чему су досада сумњали.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Обнављао га је најдоследније Иван В. Лалић, и то постепено и непрестано, све до претпоследње своје књиге Писмо. Тежњу за оригиналношћу, која је зачета у романтизму, заменила је код модерних песника не само потреба да се враћањем

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

НИНКОВИЋ: Молим. Чим стигнем у канцеларију. За десет минута имате љубавно писмо. (Хоће да пође.) А сад, вашу ручицу, драга пријатељице! (Пољуби јој руку.) Ма шер ами!

Кажем ја теби, а ти ми не верујеш. XВ МОМАК ИЗ МИНИСТАРСТВА, ПРЕЂАШЊИ МОМАК: Једно писмо за госпођу Поповићку, министарку. ЧЕДА (немарно): Дајте овамо. МОМАК: Наређено ми је да писмо предам госпођи у руке.

ЧЕДА (немарно): Дајте овамо. МОМАК: Наређено ми је да писмо предам госпођи у руке. ДАРА: Онда идем да пошљем мајку. ЧЕДА: А ја ћу се радије склонити да се не сретнемо више.

ДАРА (оде лево). ЧЕДА (оде десно). XВИ ЖИВКА, МОМАК ЖИВКА (после врло кратке паузе): За мене писмо? МОМАК: Да, госпођо, од секретара, господина Нинковића. ЖИВКА (пријатно изненађена): Ах!

МОМАК: Да, госпођо, од секретара, господина Нинковића. ЖИВКА (пријатно изненађена): Ах! (Узима мало ружичасто писмо и мирише га, те јој се задовољство изражава на лицу.) Хвала! МОМАК (поклони се и одлази).

МОМАК (поклони се и одлази). XВИИ ЖИВКА, затим СВИ УКУЋАНИ ЖИВКА (најпре се слатко и детињасто смеје, отвори писмо, седа у фотељу да га чита, али се у томе тренутку сети и оде до стола те узима ону цигарету коју је оставила кад је

Седа поново у фотељу, припаљује цигарету и почне читати писмо држећи ово у левој а цигарету у десној руци. После првога дима, који је повукла, закашље се страховито, тако да свиче

Дара је ухвати за десну руку, у којој је цигарета, а Чеда за леву, у којој је писмо. Анка је лупа по леђима, а Рака јој силом налива чашу воде у уста.

Анка је лупа по леђима, а Рака јој силом налива чашу воде у уста. Чеда, држећи њену леву руку, у којој је писмо, прилази и чита писмо не водећи рачуна о невољи Живкиној.

Чеда, држећи њену леву руку, у којој је писмо, прилази и чита писмо не водећи рачуна о невољи Живкиној. Приликом читања на његовоме се лицу оцртава пакост и задовољство).

ЧЕДА: А ја њему кажем: „Знам, господине Нинковићу, да сте јој писали љубавно писмо, читао сам га!” ЖИВКА: Кој' га је читао? ЧЕДА: Па ја!... ЖИВКА (плане): Напоље!

ИX АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА (доноси писмо): За госпођу. ЖИВКА: Ко је донео? АНКА: Један шегрт. ЖИВКА: Добро. АНКА (одлази).

Краков, Станислав - КРИЛА

Онда је наишао и ађутант, његов познаник, иначе гојазни трговац, и питао га да ли има писмо са чијом препоруком. Једва је објаснио да не тражи продужење боловања.

Петровић, Растко - АФРИКА

Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца.

Таман сам се обукао у најлепше бело одело којим ћу изненадити госпођу Беде, кад ми њен бој донесе писмо. Место у једанаест ја ћу у осам часова моћи поћи за Манконо.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

СТАНА: Ал’ ће и лава ово стишати! (Вади из недара запечаћено писмо, па га пружа Главашу.) Ово је писмо од муселима, Упућено је самом везиру...

СТАНА: Ал’ ће и лава ово стишати! (Вади из недара запечаћено писмо, па га пружа Главашу.) Ово је писмо од муселима, Упућено је самом везиру...

Баш није шала!... Турска тескера! Па још какви су страшни мурови, Да у свет бежи ко се уплаши!... ГЛАВАШ (преврће писмо у рукама): Читати, бако, нисам учио; И не треба ми!... Већ лепо иди, У мојој кући нећ ћеш конака.

Главаш им узима оружје и тера их натраг.] ДРУГА СЦЕНА [Гружанин доноси писмо од Хаџи-Продана. Главаш распоређује момке: Исак ће, прерушен као дервиш, обићи робље по турским тамнинама; Радак ће

Нато ће опет тмула грмљава Упорну вољу њојзи јављати: „Ја морам ићи, видет шта хоће; Раје се тиче писмо пашино!...“ ПРВИ ТУРЧИН: Прави јарамаз ђаур! ЋЕРИМ: Зар на царевој земљи таким језиком раја говори?...

Ил’ сам онако, тек за ћефину Везирске моћи, себе морио?... ХАСАН (вади из недара писмо везирово): Ако што везир вреди пред тобом, Онда и ово има важности... ГЛАВАШ: Дела, шта пише?... Проучи сам!

Баш кад бих дао, Не би ли сутра моје поискô? А то ће рећи: главу искати!... ХАСАН: Није ни тако! Пашино писмо јасно говори: „Прими од њега турске пусате!“ ГЛАВАШ (смеје се): „Прими од њега!“...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У сваком случају причекајте на моје писмо. — Черњајев.« Овај ми телеграм даде повод да према материјалу, који имам при руци, разгледам какав је тај положај

страшљивицом, бегунцем, издајником, и пешио је да се убије у једној гостионици у Алексинцу, и тако је и написао писмо своме брату капетану Ј. Велимировићу.

Велимировићем. Он ми каза о смрти свога брата, и пошто ми је прво прочитао, даде ми да однесем ђенералу једно писмо. У писму је био излив бола уцвељеног братског срца.

Ви ћете то појмити«... Однесем писмо ђенералу, но Комаров ме предусрете и хтеде да ми узме писмо. Док сам це ја устезао да му га дам, изађе ђенерал и упита

Ви ћете то појмити«... Однесем писмо ђенералу, но Комаров ме предусрете и хтеде да ми узме писмо. Док сам це ја устезао да му га дам, изађе ђенерал и упита шта је.

Док сам це ја устезао да му га дам, изађе ђенерал и упита шта је. Кажем му да се мајор Велимировић убио и да је ово писмо од његовога брата капетана Велимировића, управљено лично на ђенерала.

Черњајева порази ова вест, узе писмо, али га не отвори, већ стаде викати: »то не може бити« и оправи са мном Комарова капетану Велимировићу да види Комаров

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Мој каплар, по старој навици, завуче му руку у џеп, одакле извади једно писмо. Хтео је да га баци, али ја га задржах.

Веруј ми, и дан-дањи жалим што нисам прочитао то писмо. Журили смо, те сам писмо ставио у блузу. А када су ме ранили, претресли су и мене, и све ми одузели.

Веруј ми, и дан-дањи жалим што нисам прочитао то писмо. Журили смо, те сам писмо ставио у блузу. А када су ме ранили, претресли су и мене, и све ми одузели. Спуштали смо се низ једну клисуру.

Војник се врати носећи једно писмо, које је ономе вирило из џепа... Звао се, сећам се, Борис Желчев, а писала му нека Ратка из Пловдива.

Погледао сам га кришом. На нему ни трага од узбуђења. Читао је тада једно писмо и на лицу видео сам му осмех. Као да је задовољан самим собом.

Завршили су са гађањем. Он изиђе из земунице и седе на столицу изван батерије. Истога дана добио је писмо од своје мајке, преко Швајцарске. Наредио је посилноме да му принесе слепи фењер, и почео да чита.

Притрче војници... Било је доцкан. У згрченој руци налазило се мајчино писмо, све крваво... Драгиша махну главом. — Страшно!... Из дана у дан топимо се као снег у пролеће. Вратио се Војин.

Ваздух прозиран и свеж. Шетали смо једном дугачком почишћеном стазом. Арлета ми је весело причала како је добила писмо од брата, који обећава да ће за Божић доћи на одсуство.

Нагнуо сам се према њој. — Реците ми, на пример, како сте добили писмо пуно нежности од Гастона. Она се трже и погледа ме. — Како?... Зар би вам то било пријатно! — Сасвим.

Писао сам журно о љубави, о верности, о своме болу, очајању. Тек на опомену Томину завршио сам писмо. Изишли смо одмах. Становале су у Авенуе Віцтор Хуго у једној огромној палати, која је била утонула у снежну белину.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

По крвавим борбама многим Све ји, немирне, ледени помири гроб. Спомен Трајана на стени је дивној утврдило писмо, Ах, но и њега је црн злобљиво смрчио дим. О Трајане!

Тајна је зашто баш то мора бити Да земља живот и постанак даје; Колико време, где л’ се ко ту скита, То се за писмо на тај пут не пита. Шта може цветак који шчупа рука Тек што га роса освежила прва!

Он ју је, по своме обичају брбљивог писмописца, уклопио у своје кијевско писмо од 28. јуна 1796, а та његова песма — сада већ без оног непосредног и хумористичног пријатног тона који је једина

И к овим приложи му у њеколико рјечи на њега писмо, сљедујушчаго седержанија: „Дражајши! И старост и бједноје моје состојаније понудил јеси подат тебје кант сеј от лири

И наслов књижице из 1814. год., међутим, у поређењу са насловом саме песме, као и Рајићево писмо штампано у књижици, јасно казују да су за њега стихи, дакле песма и кант (а према латинском цантус), као што је то још

11, стр. 144—50; наслов сам јој стога морао дати ја, истргавши две речи једнога њенога стиха. Само писмо, врста коментара постанку и сврси песме, гласи: „Високопочитајемаја госпоже Кумо!

Се сљедујет описаније здјешњија зими.” После описа зиме у стиховима (а то је заправо ова Трлајићева песма), писмо се завршава овако: „Се что Вам могу между тјем сказати, драгаја госпоже Кумо, о росијској зимје, која в сравненији с

да је написана негде између 1799—1805, а упућена можда ономе истоме сегединскоме проти којем и Трлајићево писмо из С. Петербурга од 25. марта 1805 (в. Летопис МС, 1827, ч. 10. стр.

у Летопису за 1834, не би, мислим, било пресмело закључивати да је послата Мушицком у приватном писму, или и као писмо. — „Славни свирац” Пеца, који се помиње у првом стиху Трлајићеве песме, одиста је постојао. Н.

и коментар уз његову песму Руска зима): Л. Бојић наводи у својој књизи (стр. 75—6) једно Трлајићево писмо од 1. априла 1805, где овај пише: „Ја сам привезан овде нерјешимими узами должностеј и не могу се прибрати кући јешче

у Кесмарк, замолим мојега пријатеља да ми пише што о Сербији и о њеном после Георгија паденију. Примим ја убо от њега писмо, које ме весма опечали, да сирјеч за Сербију никаква још добра изгледа нејма, ражали ми се тако, да сам се и исплакао

Прочитавши је, Вук је 24. новембра 1816. из Беча овако захваљивао Мушицком: „Пребогато писмо ваше од 3/15. новембра примио сам с онаковом радости с каком сте га ми ви послали.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— 'Ришћанине, не уплећи се у моје ствари, јер ће нас, иконе ми, свукуд бити! Неком неће ваљати!... Ти знаш — Свето Писмо каже: „Једно стадо и један пастир“ — љутио би се поп на покојног Мију.

Освета, освета! Каква милост! Оно, истина, јеванђеље и свето писмо... ама, чојек је чојек. „Турк пезевенк, бре!“ — закрпати на муктара кад изиђе преда ме.

зулум, насилник изор — рад у пољу илика — сребрно или калајно дугме индат — помоћ инсан — човек, чељаде јазија — „писмо, оно што је написано на нечем“ јармац — мали јарам; јарам — „дрвена направа у коју се прежу волови кад што вуку“

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА (долази из леве собе): Шта си ме звао? ЈЕРОТИЈЕ (подмеће јој писмо под нос): Помириши! АНЂА: Ала лепо мирише! ЈЕРОТИЈЕ: На шта? АНЂА (досећа се): Чекај!... Мирише на проминцле.

ЈЕРОТИЈЕ: Је л' хоћеш да разумеш? Е, па на, прочитај ово, па ћеш разумети! (Даје јој (писмо.) АНЂА (чита писмо): „Ђока”. ЈЕРОТИЈЕ: Њега знамо већ. Остави њега, па почни озго.

ЈЕРОТИЈЕ: Је л' хоћеш да разумеш? Е, па на, прочитај ово, па ћеш разумети! (Даје јој (писмо.) АНЂА (чита писмо): „Ђока”. ЈЕРОТИЈЕ: Њега знамо већ. Остави њега, па почни озго. АНЂА (чита озго): „Марице, душо моја!

” ЈЕРОТИЈЕ: Аха, је л' ти сад мирише на проминцле? АНЂА (наставља читање): „Примио сам твоје слатко писмо и изгубио сам га стотину пута”. ЈЕРОТИЈЕ: Чудо није изгубио и писмоношу и управника поште и...

АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, ју! Господ је не убио! Прсте ћу јој исећи, да га мајци никад више не напише писмо. ЈЕРОТИЈЕ: Море ће да га напише носем. Носем ће да га напише, само кад хоће. АНЂА: Откуд ти ово писмо?

ЈЕРОТИЈЕ: Море ће да га напише носем. Носем ће да га напише, само кад хоће. АНЂА: Откуд ти ово писмо? ЈЕРОТИЈЕ: Донео поштар. АНЂА: За њу? ЈЕРОТИЈЕ: За њу, дабоме! АНЂА: И ти га отворио? ЈЕРОТИЈЕ: Отворио, дабоме.

АНЂА: Боље да ниси: боље, бога ми, него овако што ми преседе. И како ћу да јој кажем да си јој отворио писмо? ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад! Чудо божје! Отварао сам ја писма мало веће господе, па нећу Ђокино.

Не можеш да издржиш, па то ти је. Слађе је мени прочитати туђе писмо но појести три порције сутлијаша са циметом, а ти, Анђо, знаш колико ја волим сутлијаш са циметом.

Ето, дошло од јутрос пуно писама: из министарства, из округа, из општине. Кад, једно писмо мирише. Знам, писма из министарства не миришу; не миришу ни она из округа, а она из сеоских општина...

можеш мислити већ!... Узмем ово писмо, погледам, кад... „Госпођици Марици Пантићевој”. Охо, рекох, ту смо! Отворим га, по Миришем, кад... замириса Ђока.

АНЂА: Право кажеш! ЈЕРОТРИЈЕ: А ниси ни погледала одакле је писмо? АНЂА (загледа): „Прокупље”. ЈЕРОТИЈЕ: Кажем ја теби, Анђо, не шаљи дете у госте тетки, али ти: нека, нека се дете

Знаш, поверљиве ствари нису за жене. АНЂА: Знам, де, разумем ја то! (Полази.) ЈЕРОТИЈЕ: А је л' понесе оно писмо? (Спази га у њеној руци.) Па овај, натрљај јој нос и кажи да ја то не трпим. Нека не чека да ја... АНЂА (оде).

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Она је уствари тадашње грчко унцијално писмо допуњено са четрнаест посебних слова за словенске гласове којих није било у грчком.

Тај програм сажето је формулисао у просветитељском манифесту Писмо Харалампију а широко га је образложио полазећи од властитих доживљаја у свом главном делу, аутобиографији Живот и

Лалић (1931). Он од прве збирке (Бивши дечак, 1955) до изванредне последње (Писмо, 1992) постепено обнавља запостављену линију симболистичке поезије: код њега налазимо нешто од њенога артистичког

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У епској поезији, Високи Стефан, када је из Русије хтео да нешто тајно јави својој мајци, метнуо је писмо у тојагу од лесковине (БВ, 11, 1896, 113).

Ћипико, Иво - Пауци

Може он сам саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника да потврди. — Тако мисли — вели — и господар, газда Јово...

Петар оде, а писар опет сједе и пише. Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити. А попунивши га, диже се и пође к прозору.

Биљежник, оставши с Петром, рачуна трошкове двају писама, и, срачунавши, вели: —Пристојба, биљези и друго... за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну.

за писмо склопљено са старцима, има да платиш четрдесет и осам круна, а за писмо са сестром ти четрдесет и једну круну. Петру се учини превише. — Чудо је! — вели.

„Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком!” заврши писмо газда. Уто кроз подрум уније у дућан госпа Пава, разбарушене сиједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила.

Хоћу да вас изненадим”, дода при крају писма. Затајана слутња пробуди се и заокупи га. Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.

Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало” — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина... Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине ...

Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица. Обједовао је у крчми на путу.

— и хтједе да му крупно лице дође насмијано. Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан. Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи.

Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан. Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики.

— Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. — То је дуга епистола. Ко ће све прочитати? А је ли мама дома? — Гори је! Ма проштиј, нисам све разумио!

— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео. А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио. Ма, присјешће му! — Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Рекао ми је: „Ослањам се на тебе. Димитрије, бистар си и учен човек. Срочи писмо према овоме што сам ти рекао. Кажи краљу да ће моћи на мене да рачуна најдаље за седам-осам недеља.

а могао сам наћи други разлог: да је недолично употребљавати перо у службу мача, да сам ја пером приписивао Свето писмо, Реч божију, реч о миру, братству, благости, љубави, да ће се перо оскрнавити обележим ли њиме главу човека над којим

заћутао, нисам хтео више да се мешам, али ми је остало и даље бесмислено све то празнословље поводом јечма и зоби. Писмо је однео Живорад Јаковљевић, вижљав и жустар човек. Вратио се после пет недеља са краљевим одговором.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

„Батали!“ одмахну само, „Ми, каже, овакве тице по перју и гласу знамо.“ Састави спроводно писмо и јави „срескоме“, даље, Да ово крилато дете с прилогом под један шаље.

Па онда пандуру селском Амора и писмо даде, Радосно протрља руке и онда ходати стаде, А пандур оседла коња, узјаха и узе дете, И старешини среском са

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

СТАБЛО ЖИВОТА 136 XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР 144 ХХВІ РОЂЕЊЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ. ПРВИ ДАН 152 XXВИИ СВЕТО ПИСМО И ПРИРОДНЕ НАУКЕ 159 ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА 163 XXИX ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР, ЖИВОТ ЗВЕЗДА,

О ГЛАВНИМ ТЕМАМА ПРЕПИСКЕ На дунавском пароброду „Сатурнус“ Баш пред сам полазак из Беча, примио сам Ваше мило писмо. Ево Вам одговарам још успут на белом дунавском броду који ме носи отаџбини.

Време је да завршим. Сунце је већ зашло под хоризонт а ја то нисам ни приметио, задубљен у ово писмо, и благодарећи електричној светиљци која осветљава ову хартију.

И ЊЕГОВА СЛИКА СВЕТА Атина Лепе поштанске марке са Акрополом и Тезејевим храмом известиле су Вас, пре но што сте ово писмо отворили, да се налазим у Атини. - Створих се напрасно овде.

Нарочито не знам шта да почнем са оним старим, на папиросу исписаним, списима; не знам чиме се баве, не разумем њихово писмо, њихове Чудне знакове и бројеве.“ - „То су, дражајши, прибелешке халдејских посматрача неба.

Ми захваљујемо нашем вођи, и на улазу библиотеке предајемо Архимедово писмо за Ератостена. Уведени смо у пространу дворану.

Онамо ми ваља поћи! Зато довршавам ово писмо и опраштам се са Александринцима; та ни на њиховом господском столу не бих могао бити боље почашћен него на нашем, без

Ја Вам, по Вашој жељи, шаљем, уз ово писмо, цртеж онога дела звезданог неба који се уздигао над јужним хоризонтом баш онда када смо посматрали Сиријус и Канопус.

А кад тај посао довршите, па ми га, као што кажете, пошаљете у награду за моје александриско писмо, ја ћу - као што погађате увек, кад год прислоним свој образ уз јастучић покривен уметничким делом Ваших руку, утонути

О њој хоћу да Вам још коју реч напишем. Незграпним но јаким потезима, као што је вавилонско клиново писмо, исписаћу овде само неколико слова и симбола, довољних да даду одблес великога доба.

Тако је, пошто је Птолемајево дело пуних четрнаест векова било свето писмо астрономије, тек Копернику пошло за руком да пронађе пут који нас је одвео право систему Аристарха.

Но, доста о свему томе! Моје се писмо, преко мере, одужило, као да сам њиме хтео провести Вас кроз галерију портрета свих Александријаца.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Секу је најбоље тешио Срећко. И мајку Станојеву је он најбоље разговарао. Риста је писао сестри дугачко писмо; као узгред јој је јавио да ће их посетити један његов друг из Будима, столар са самосталном радњом, који путује

И тако се све добро сврши, венчаше се, и Сека оде „далеко” — уздисала је мајсторица. Прво писмо после Секине удаје била је вест да су Ристу затворили. Због увреде мађарског народа.

Онога истога дана кад је дошло писмо с вешћу да је Риста изишао из затвора, умрла је предвече мајсторица Ристана. Али тешко, с питањима и тражењем у очима

Неколико месеца нису знали шта је с Ристом. Напослетку дође писмо из Румуније, из фабрике код једног рудника. Риста тражи исправе за прелазак у румунско поданство.

Једног дана је замолио некога да му напише писмо за Секу, јер он не види. Писмо је било крик очајања: „Продаћу кућу, даћу вам сав новац, дођи и преведи ме да тамо

Једног дана је замолио некога да му напише писмо за Секу, јер он не види. Писмо је било крик очајања: „Продаћу кућу, даћу вам сав новац, дођи и преведи ме да тамо умрем.

” Сва је варошица знала за то писмо и многима је било језиво. Старији људи су као на длану видели историју једног породичног живота.

Комшилук је прочитао „деди” писмо. Старац узе да спрема на гомилу ствари. Сузе су му текле и кад је знао и кад није. Још те ноћи је спавао у својој

с вешћу о ужасном догађају на салашу Мој мир, сазнало се да је други богаташ, отац два сина, добио уцењивачко писмо: петнаестогодишњи и десетогодишњи дечаци биће одведени, осакаћени, или убијени, према томе да ли ће ту и ту под

Два прста нема на левој руци; зна Свето писмо; станује у некој напуштеној општинској стаји, коју је вештачки очистио, наместио и украсио као вертеп, с

Е, добро је, за данас доста бола, прође... Дед сада да видим још једаред Лукино писмо: „Мој научни рад одлучио је моју судбину. Ја ћу остати у Немачкој, примити поданство.

Јова се хвалисао, вадио из џепа, додуше с дискрецијом, још једно, па још једно писмо. Али да заврши, звизнуо би тек онако отприлике као локомотива која одлази: — Нећу је, брате! Каква је то девојка?

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Шта јој остаје него викати: О Зопф! и одважним кораком првој бедници следовати? Но најпре науми писмо свом невернику написати, а будући да се њена судбина с Аријадном согласује, узме њен концепт што се код Овидија налази

Сад су јој на врби кости, Бог да јој душу опрости. Диxи!« Почем ово писмо сврши и запечати, пође тражити дрво да се обеси.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Читао сам тако, на пример, писмо једног великог човека, академика, који је од свога кирајџије тражио неплаћену кирију.

— Јес', ал' затворена писма, — упада мој теча — а ако писмо отвориш, они онда тебе затворе. Па бирај, хоћеш писмо да буде затвор ено или ти да будеш затворен.

— Јес', ал' затворена писма, — упада мој теча — а ако писмо отвориш, они онда тебе затворе. Па бирај, хоћеш писмо да буде затвор ено или ти да будеш затворен. Неко мора бити затворен, па бирај!

Дошао сам био и на мисао да напишем професору Абеци једно врло учтиво писмо и написао сам овако: „Поштовани господине Професоре, Лекцију о хексозама, које су деривати монита, који је

Стога молим да ме извините. Ваш несретни ђак, СН (ОН) СН (ОН) + Ц14 О72 = О19 Н32 ОН.“ Мислио сам, ово би писмо могло професора тронути, а, ако не то, а оно да му њиме задам главобољу, као што је и он мени задао лекцијом.

Али писмо нисам послао. Решио сам се да одем на час и, као прави Шпартанац, да мирно, без узбуђења, не говорећи ни речи — погинем

Такво једно моје љубавно писмо гласило је на пример: Душо!!! Ја, те љубим?... свом душом и; свим „Срцем“, бића, мог?! Ја те молим.

!! Ја, те љубим?... свом душом и; свим „Срцем“, бића, мог?! Ја те молим. — да ми, на ово Писмо! одговориш; што пре?...... Твој љубећи те, ах; до Гроба? . . . . . . .

Нико други није могао написати министру оно анонимно писмо о набавци дрва за огрев министарства него онај Арса писар из трећег одељења, а тај исти Арса...

Судари се готово редовно дешавају на скретницама. Поштар: Брак је препоручено писмо, обично погрешно адресовано, које је интересантно само док је затворено.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А пред нама су беспуће и глад... Командант ме зовну. — Чуо сам да у пристаништу има мало резерве брашна. Ево ти писмо за команданта пристаништа. Поведи војнике и три товарна коња. Идите одмах и јавите му се.

Био сам на осматрачници, кад ми војник донесе једно велико писмо. Окретао сам га са свих страна размишљајући ко ли ми то пише тако дугачко писмо.

Окретао сам га са свих страна размишљајући ко ли ми то пише тако дугачко писмо. Отворио сам коверат и нестрпљиво Окренуо последњу страну писма... „Твој Драгослав“. Ах, обрадовао сам се.

Овај део писма био је доста изгужван и на њему су се видели неки тамни отисци. Принео сам писмо фењеру и тада ми се учинило као да видим трагове крви. Рука ми задрхта. Обузела ме стрепња и грозничава слутња.

При врху листа, с десне стране, писало је „6. француска болница“. Писмо је гласило: Поштовани господине, Иако непознат, пишем Вам по налогу Вашега а и свога друга и пријатеља, Драгослава.

Између осталога било је и ово писмо. Његова рана била је у почетку доста тешка. Напрсла му је лобања на неколико места.

Али, хвала Богу, има неколико дана како се осећа добро. Тада смо му показали нађено писмо. Замолио ме је да Вам га пратим, заједно са преписом његовог дневника.

Замолио ме је да Вам га пратим, заједно са преписом његовог дневника. „Ако умрем, нека ово писмо преда њој (ви ваљда знате коме), а дневник мојој мајци.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Зашто и мржње! Нисам ли исцепао на четири Свето писмо! Нисам ли га том јарошћу поделио на четири јеванђеља! Али нема до једне собе у свету, куд бих хтео ући.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Како ублажити њену стрепњу? Да је на пустом острву, дечак би ставио писмо у боцу, а боцу бацио у море. Таласи би се ваљали, дани би текли.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Алекса Ненадовић, највиђенији Србин тога времена, упутио је почетком 1803. године једно писмо у Земун тражећи џебану за устанак против дахија.

године једно писмо у Земун тражећи џебану за устанак против дахија. Ухвативши Алексино писмо и добивши од султана ферман који им је наређивао да престану са зулумима, дахије — да би онемогућиле устанак и

У прву врсту би ишли један те исти говор који се више пута понавља, или писмо једне те исте садржине које се упућује већем броју лица, или такво писмо које једна личност добија од већег броја

те исти говор који се више пута понавља, или писмо једне те исте садржине које се упућује већем броју лица, или такво писмо које једна личност добија од већег броја људи, или кад неко на један те исти начин дочекује више лица (обично оних

Тако се осећа, на пример, у Женидби од Задра Тодора писмо пет пута поновљено, али четири пута са нешто друкчијим почетком: „Ето књига, двије аге старе!

Кад је Страхинић добио писмо и решио се да у турском табору потражи крвника који му је разорио кућу и заробио љубу, није се обратио за помоћ

„Он је, као слепац, негде око 1809. године, донео Карађорђији писмо од црногорскога владике, па потом и заостао у Србији, где је до 1813. године имао нешто плате, као пензију, а 1814.

архимандрит, био је осумњичен од Турака да је у име Алексе Ненадовића писао аустријском заповеднику Митезеру једно писмо, па су га Турци јануара 1804, кад је дошао у Београд митрополиту Леонтију, ухватили и ударили на муке (кидали му

упутио писмо у Земун аустријском мајору Митезеру, које су дахије ухватиле) и због тога био погубљен 1804 (заједно са Илијом Бирчанин

одељење, чопор, гомила бурма — прстен без камена (даје се испрошеној девојци); завојак, завртањ бурунтија — везирско писмо, наредба бусија — заседа бутун — цео, сав в — у ’ваиз (м.

“ госпоство — господство готовина новци — готови новци градити књигу — писати писмо Грахово — низ малих поља и увала у западној Босни, североисточно од Ливањског пола Грачаница — црква на Косову,

турског господства важно седиште власти липањ — јун Липовац — село у крагујевачкој Јасеници лист књиге бијеле — писмо литра — ¼ оке, 320 грама лобуд — кратко копље, буздован ловак — лов ложница — место на коме се спава ломан — (као

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЛУНА 71 МОЛИТВА ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ 72 ПОХВАЛА РАТОБОРЦИМА 73 ЗА СВОЈ РОД И ПРИЈАТЕЉЕ 74 СВАКО НАС ЗЛО И БОЛЕСТ НАХОДИ 75 ПИСМО НА ЛЕДУ 76 ЛУКАВИ ДАНИ 77 УКЛЕТИ 78 ЗДРАВИЦА И 79 НОВОГОДИШЊА 3ДРАВИЦА 1732.

О ДУШИ И ТЕЛУ 443 НА МОРУ ГАЛИЈЕ 445 ПОХВАЛА СКРОМНОМ ЖИВОТУ 446 НОВОГОДИШЊА ТЕЖАЧКА ЗДРАВИЦА 447 ЦАРЕВО ПИСМО 449 НА МЕРИ СТАЈАХ 450 ПЕСАК И МОРЕ 451 ЦРНИ БИВО У СРЦУ ЛЕГЕНДЕ, БЕСЕДЕ,

Бојим се с душом: много ми бесови шапћу да од Бога хвајде нејмам — писмо ми каже (а слабо то држим) да не враг потера је и стигне паку земљу загребе мој живот и моју поштеност у прах учини.

Туча, град бије, суша, И пак зимна и кишовита Око жетве времена. То теке мало се саде Указује на нас зло. ПИСМО НА ЛЕДУ Браћи Дрињанима Писмо на леду позадуже траје, Неголи наши срећни и добри данци У миру бораве!

То теке мало се саде Указује на нас зло. ПИСМО НА ЛЕДУ Браћи Дрињанима Писмо на леду позадуже траје, Неголи наши срећни и добри данци У миру бораве!

њим тако се држати и боравити кано невеста с младожењом, ка пчела на цвету, ка новци у кеси, и птићи у гњезду, ка писмо у књизи и риба у води, прстен на прсту и домаћин у свом дому.

Ал' у писму није тако, нити је у њему што са земљом, с буњиштем ли уједно збркато са смешавином. Ама је ли тек свето писмо, а нису ђачке које неваљале поџепнице, — оно је све чисто сребро и прокушавано злато.

Нит је писмо тврда руда да се с ватром претапље, ама ко се ш њиме иште богатити, готову целу хазину блага набрзо може из њега прикуп

И те су цедуље метнули на постељу под узглавље царево, и каде им цар смотре писмо, дозва сву своју господу преда се да расмотре чије узбуде помудрије писмо да га учини првога до себе у царству.

под узглавље царево, и каде им цар смотре писмо, дозва сву своју господу преда се да расмотре чије узбуде помудрије писмо да га учини првога до себе у царству. И пронађоше тако сви о невести да је право изречено.

« Чатући они то Валамово писмо, врло су се бојали мнедући им да ће доиста неки силовит од Израиља цар с војском на њих тамо доћи, те им сву земљу

« Инди, што ће? Посла по њему к везиру свому писмо у табор да га уреди у боју на први харц. И тако би, те погибе онамо. Онда Давид већ узе му жену за себе.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

5, неком писару, у чијој је кондуит—листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’оћу си да се, ете, волемо; ама да се волемо за удавање и

— истерати искати — желети ич — нимало јабанџија — дошљак јаглак — марамица јагурида — незрело јазија — писмо јала — те јашмак — танка копрена јеглен — разговор јума-басма — тканина јутредан — сутрадан кабает — кривац