Павловић, Миодраг - Србија до краја века
позобана јаох дане свуд су наше ране у околу пепо доколу мрак нек пада да не видим покору све по пољу лежи смрћу пјано само коњи ржу за петама мајку зову ја им носим воду девојка је родила мудраца све их појим из мога кондира из
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУКСАН (за себе): Е, баш сам знао Да тако многоречив разговор Телал тек бива већег грдила, Што крајем својим пјано поводећ За собом вуче тешку мрцину — Баш кô на репу, негде, вуковом Што је лисица санте лепила.
злобом завери Поштења мушког груди цепати, Тек ће на гробу светле истине Грехова својих корак каљави Обуставити — пјано посрћућ: Са Арслан-пашом и са Османом Неверници се тврдо сложише, И веће крвљу браће рођене Таласе хитре шумне
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Што гођ Туре пјано говорило, то тријезно бјеше учинило: одврже се у приморје равно, позатвора скеле око мора и друмове около приморја, куд
“ Кад се мрка накитише вина, све је пјано како и помамно, поспало је како и поклано; уз јелике пушке прислонили. Привуче се Комнен барјактару, покупи им
њему Комнен барјактару: „О Тадија, нашој чети главо, код огња је Куна Хасан-ага са његових тридест Удбињана, све је пјано како и помамно, поспало је како и поклано; оружје сам њима покупио, све закопô у јелово грање“.