Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Оста тако, Уни поклоњена, прва пјесма, моја прва тајна, и у срце пресели се крадом Уно моја, пјесмо завичајна. Идем свијетом на четири стране, слушам Уну и видим Хашане.
Ту осташе моји дани плави испод врбе, у прохладној трави. Збогом жрвњи испод крова сива, пјесмо знана из дјетињства мога, продужите до тишина зимских златну причу љета несталога.