Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Милоје Обећ'о сам, заљубљени, пјесну сам вам дужан, — Човек ничиј, свога слова ваља да је сужан. Ја бих пјев'о оно време, искони у свету, Што возрасту сваком своју разакрива мету; Ког осећа наитије, и стадо, и древо, Источници
Но светиње друге овде бијаху собране: Што сам пјев'о о љубови, о занату Дида, Ту је ишло што је тајно, да му није вида.
Ћипико, Иво - Пауци
У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке. Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.