Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Заставе вихоре мраком, као клетве; Далеки путници иду друг за другом У поља где некад цар вођаше плугом, И наше царице певаху уз жетве.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и није некаква гаранција да се човјек сељак може мирно прихватити свога посла, али кад проради „реална“, окрећи се за плугом и мотиком.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У једно исто време — сваког тренутка — на сваком месту њега су очекивали и бојали га се: и сељак за плугом чешће се освртао и бојажљиво погледао на какав шумарак близу себе; и калауз трговачки с неколико дуката у џепу
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Миш сазове мобу, Да му пожње проју, И закоље мрава — Дебелога брава! 2 Три су зеца за гувном орала, Лисица њим плугом управљала, Брала сије, гавран крилом дрља, Голуб коси, голубица сноси, Пућак дије, а пућка се смије, А спуж гмиже,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја ни слуге не шиљем на поље са мршавим ручком. — Лако је теби, Миленко! — смејући се Благоје гро’том, — Плугом се дичити, — рече; је од оца ти ост’о. Сам да си текао, не би ни голе палице твог за Века имао.
по воздуху; Што тежаку место триест зрна Једним класом једва десет плаћаш: Киша га је убила у цвету; Што семена плугом заорана И чокоће челиком скресано Ни до нежног не подижеш влатна, — То је ништа, макар да је тужно, — Кривица се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и обуче чисто бело одело, да би и зрно било бело, а на глави носи белу мараму, и преко беле мараме претерује волове с плугом (СЕЗ, 86, 95). Орач не сме бити левак (СЕЗ, 58, 328).
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Људи без једне ноге и жене без пола главе Сићи ће да пољем за плугом пођу У зеленкастим одећама, у црвенкастим чакширама, За плавкастим ралима, за шареним воловима по Бескрајним пољима.
Ево пролећа, наше речи листају, На свим уснама усклици су љубави, По свој се земљи младе воде блистају, За плугом човек тад јури по дубрави. Сад је пролеће, сакрите се, девојке!