Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Све клија, пупи; свуд струјање, врење. Чисто се види где земљи из недра Живот, кроз жиле, сише подмлађење. Под једним храстом лег'о сам на траву, И слушам како шушти, пуцка, струји.
И осећам к'о да сам с храстом једно: Кроз жиле к'о да сишем подмлађење, И као да ми крави срце ледно Живота младог, сочног, једрог врење; Да пуштам жиле све дубље, све шире, Кроз многе
у час овај пролетњи и млади, Док свуда пуцка, шушти, струји врење, Ја осећам како у мени ради Живота светског вечно подмлађење. К'о дрвеће и моја душа пупи, И са блаженством сан стварања снива.