Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ваби је, вала, како хоћеш, али мени је драга. Гле, жив живцат, као да ће сад зарзати. Дјед стукну од цртежа поднесена под нос и врекну: — С тијем данас у моју кућу не увраћај. Тражи себи конак гдје год знаш. — Добро, Раде, добро.