Употреба речи подуну у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Осим другог овде свега Мене створи из ничега, Дуом својим ти подуну, У менека душу суну; Па ми, Боже, јоште таде И у душу нешто даде, Та и моја песма ова, И њу мени ти дарова.

Осим друга овде свега, Мене створи из ничега, Дуом твојим ти подуну, У менека душу суну. А у душу даде жаре, Даде мени лепе даре, Моје душе жарки поји — То су, Боже, дари твоји.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

да људма прве гласе, Кућни гаров ланцем тресне И заоштри оба ува, Као да је нешто чуо, дигне њушку да залаје: Ал’ подуну вихор ветар, Младо момче к себи дође, Младе нигди не налази! 1841.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Божица подиже очи и груди притиште јаче, Ал' нагли подуну вихар и танку копрену смаче Са њених мраморних груди. Над главом божице свете Сребрни прапорци звоне и кола Љељова

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Осим другог овде свега, Мене створи из ничега, Духом твојим ти подуну, У менека душу суну. Хвала Боже на дар ови. О помози, благослови! Да ми како с права пута, Душа млада не залута.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности