Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па ћу сад, некоме... — заћута. Гледао је кроз прозор. Можда по оваквом времену није ни могао да пође. Размекшало се и погосподило; зелен капут носи. Усне му се подругљиво скупише. — Зашто нећеш за добро свога сина?