Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Срамно ми с’ учини трпит без освете силу и љагу. Бога се сетим и свеца, и живо сад к мосту похитим. Кленом заштићен десној на обали потока брза, Премда ми с’ груди стешњавале, страшнога Турчина свалим.